NAJBOLJO OD NAJBOLJOG

Nakon ispozdravljanja, grljenja i ljubljenja su teton Govoruša će omanama ćaći: "Ćako! Iđemo!". "Di sine?" "Da di? U Split!". "Pa u Splitu smo dite!" "Nismo nega u tete Marijane. Ako ti je ovo Split unda oma amo Vitrovu!". Udri u smij. Svi. "Dobro dite i govori. Ajmo ća, ako niste priumorni od vožnje" podrža teta netjaka svoga. "Ma nismo mi umorni nega smo tili priupitat te za zdravje, popit kavu i tako to ...". "Nemojte mislit da vas tiran iz kuće, al sve to možemo šetnjon a i ditetu udovoljit. Osin toga Split van stalno reste, minja se, i vi ćete svašta vidit, niste bili ima i tri godne." "Pa ajmo unda.". Niko sritniji od Govoruše. Mali će ćaći: "Zna san ja da će bit po momen. Volu uvike žemske više mene nega tebe ćako!". Udri usmij. Svi odrasli. Čemen se smiju nije Govoruša razumija al se i on smija. Smija se jerbo će se naužit Splita. Obećali mu i sladoled "Šta je oto?" pitalo se dite ali obećalo mu, to je bitno. I pitalo se u sebi jerbo nije moga progovorit, zinut, čudeći se lipotaman i čudima neviđenin. 

Split 70ih

Nisu ga tolko tolka auta zanimala nego kamen. Tolko kamena ka u sto Vitrova. Ma šta sto! U iljadu Vitrova. Na tleju isto kamen, pari caklo, kolko je svita, tolke godine, prošlo po njemen, ucaklija se cili. Namistima i klizav. Unda puste šta je rekla teta Marijana butige.

Split 70ih - Matejuška, Gusarev dom

Butige od za u spizu, od kruva, od za odiću, od za obuću, nike male, sitne, travike šta se zovu, su crtanin romanima, kupili mu "Mirko i Slavko" šta je bija dici najdraži roman. Puste novine, cigarete i svašta nešta. Unda, lipi mali brodići, puno njizi, oto da se Matejuška zove. Tu su sili zera odmorit i tu je Govoruša izija, izliza, prvi sladoled u svomen životu. Ošle Marijana i Mirjana kupit in sviman sladoled. Već se pomalo topija dok su se vratile, ali su na vrime navalili pa nije bilo veće štete. Nikad ništa lišpe Govoruša u svomen sedan godina dugomen životu nije jia, liza. Ne sića se materina mlika, govoru da je ono najlipše ditetu, al ovo, ovi sladoled šta se reče, toga bi moga Ante mali jist cili dan, cilu noć i još po sutrašnjega dana, pa da unda mere reć: "Dosta mi je. Najia san se.". Nije se libija pitat još. "Dobićeš kad još malo prošetamo. Sad si proba vaniliju pa ćemo ti uzet sada od čokolade da probaš kaki je ti.". A kuš sritnijeg diteta na svitu. Još uvik zinutog i blenutog u Split. A ima je šta i vidit:

Split 70ih
(foto Darko Rom)

Split 70ih - razglednica

Split 1970.

Split 70ih (foto Darko Rom)

Split 70ih - "Istranka" (foto Seka Alujević)

Split 70ih - Vidilica

Split 70ih - Srebrna vrata

Nagledalo se i staro i mlado. Naodalo. Napilo. Najilo. Vidili u "Brodomerkura" najnovije TV i radijo aparate, ušli u "Jugoplastike" i kupili sviman gumene čizme a Govoruši i balun, bili na peškariju, uzeli tri kila srdela za na gradele, i onda, ki pribiveni, za razliku od Govoruše svi da će doma. Govoruša će in: "Neš ti vas. Za jedan vaš korak ja moran tri napravit a još bi moga po Splitu cili dan odat. Drugi put ćemo povest tovara za svakoga pa ćemon s tovaron po Splitu!". Ujitija i se mali zajebavat. A njiman drago. Udri usmij. Svi. Samo ne Govoruša, jerbo se čudija čemen se smiju kad je on mrtav ozbiljan mislija drugi put sviman olakšat muke i tovara povest. Pogotovo za onu Vidilicu di su svi izdušili. A ka velki. Odrasli. Neš ti njiha. "Ovi Split je najboljo od najboljog!" mudro zaključi Ante Motika, prozvan Govoruša. A unda se siti da nešta nije upita, pa će teta Marijani: "Tete di su in tovari?" nije ni čeka da se odgovori na prvo, već je postavlja drugo, treće, stoto pitanje: " A di drže ovce i di i vode na pašu? Di su in polja, šenca, ječim, kokuruz? Di mliju brašno? Nigdi gumna ne vidin. A bili smo na pazar pa oklen in jaja, blitva, kupus? Nigdi kokoši, nigdi vrtla? A di igraju na balote, di na karte? A di ojkaju, di in sila budu? A di in je lokva za blago napojit? A di in je sino i ambari?". Kad bi uspila doć do riči teta Marijana bi mu, otprilike objasnila da Splićani samo kupuju a sve ovo šta vidi da je iz obližnji sela, šta ka i u njegovon Vitrovu ljudi siju, žanju, goju, Govoruša je bija još sigurniji nego šta je prvi put pomislija "Ovi Split je stvarno najboljo od najboljog. Ništa ni ne radu. Samo žderu, loču i odaju!".
___________________________________________________________

RJEČNIK

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, žurno
ćako - od milja za ćaća, tata
oma, omar - odmah
netjak - nećak
tiran - tjeram
naužit - nauživati
tleju - podu, tlu
pari - izgleda, kao, liči
caklo - staklo
butige - dućani, prodavaonice
spiza - hrana
zera - malo
in - im
najia - najeo 
libija - ustručavao
peškariju - ribarnicu
izdušili - izgubili dah
tovar - magarac
šenca - pšenica
gumno, guvno,  vršaj, arman - mjesto za vršenje (mlaćenje) žita zaravnjene, glatke površine, kružna ili (rijetko) pravokutna oblika. Nalazi se na otvorenom prostoru. Na gumnu se žito ručno mlati (cijepom) ili se vrši stokom (konj, vol, mazga) koja je vezana za stup u sredini gumna (stožer). Gumna su često korištena za okupljanja pa i za ples.
balote, buće, boće - tradicionalna igra koja se igra na posebno pripremljenom terenu (zog - "u livel" - vrlo ravna zemljana/pješčana ograđena površina, dvadeset do trideset metara u dužinu i dvaipo do četiri metra u širinu) drvenim (danas su prisutni i drugi materijali) kuglama. Igrati se može jedan protiv drugoga ali najčešće se igra u parovima - dva tima s dva do četiri igrača
ojkavica, ojkalica, ganga, rera - ojkanje (vojkanje,treskanje, orzenje, rozganje) je najstarija vrsta pjevanja u Hrvatskoj. Karakterističan je poseban način pjevanja slogova hoj, voj, oj, duljim tremoliranjem ili također duljim ili kraćim melismima. Javlja se kao pripjev u deseteračkim i osmeračkim pjesmama a izvodi se pojedinačno u takozvanim samačkim i putničkim pjesmama ili češće dvoglasno. Ojkalica se u Sinju tradicionalno zove rera, a u Imotskom i okolici te u zapadnoj Hercegovini ganga (gangalica).
silo, sijelo - dolazak momaka djevojci u kuću. Silne večeri su se održavale u određene dane, najčešće srijedom i subotom. Na silima su se zabavljali igrajući najčešće prstenka, končića ili bi lepušali kukuruz tražeći crvendaća (kukuruz crvenog zrna). Postojao je i običaj da djevojka češlja momke i kada bi sve nazočne momke splela (tada su muškarci nosili perčine) silo bi završilo. Onog mladića koji bi joj se najviše dopao lijepo bi splela a onome koji joj nije drag stavila bi u kosu malo soli pa bi onda tu, slanu kosu odnosno dlake s češljem bacila na komin pri čemu bi sol zapucketala a ona bi mladića optužila da ima uši i da neće zbog toga zanj.
ambar, hambar  - spremište za žito, žitnica
loču - puno piju