KAKO JE ANTE MOTIKA POSTA GOVORUŠA

Ante Motika, sin Matin i Mirjanin, rodija se šesetidruge, ka i većina vitrovčana od ono malo šta i ostalo u Vitrovu. Dite je to, kojo je, Božemeprosti, progovorilo sa nepuni šes miseci. Čudon se čudili svi. Šes miseci i govori: tata, mama, mata (maca), miko (mliko), titijaja (televizija), Rala (tako je zva susidu in Laru), koka, puja (pura) ... i ko će se svega sitit. Dite govori li ga govori i, dakuće, omanama ga prozvalo Govoruša. Nije baš svaki dan naučija koju novu rič, ali išlo ga. Za nevirovat. Pročulo se oto nadugo i naširoko. Po ciloj Zagori. Eto ti i novinara iz "Slobodne" za učinit reportažu, za slikat to čudo od diteta. Čim su to objavili u novine, eto ti iz Zagreba s RTVa poziv, molba da dođu gostovati na TVu, naravno o njiovom trošku puta i boravka. Ošle Motike u Zagreb u Mirine sestre (malo ko je Mirjanu zva Mirjana, svi je zvali Mira - Govoruša je zva mama). Snimili prilog od desetak minuta i unda eto cile Jugoslavije. Svi ga oće snimit, svi ga oče čut. Mali Ante senzacija. Dolazili i taljani i njemci i vrancuzi, novinari. Osin oduševljenja ditetom od šes miseci svi šta su in dolazili oduševili se Vitrovom ka selon, prirodon, kućaman njiovim, načinom njiova življenja. Vitrovo postalo poznato skoron po cilon svitu. Ima i dan danas Govoruša sačuvane, požutjele, jedva žive, al žive dokaze o svemen tomen. Sve su mu i Ćaća i Mater sakupili. Strane novinare, uz pomoć privoditelja, iako se niko nebi iznenadija da je Govoruša počeja i privodit, su zamolili da in pošalju isičene članke kad se objavu. Isto tako i novinare "Arene", "Asa", "Svijeta", "Večernjaka", ma samo iz "Sportskih novosti" nisu bili. A što je više njizi dolazilo, ka da je razumija da je to zbog radi njega, Govoruša udri govorit i unda udri u smij njiovin reakcijama. 

mali Govoruša su materon Mirjanon
kad su bili u sestre jon u Zagreb
za snimat ga za na televiziju

Sve prođe pa i slava. Nakon dva, tri miseca niko ga obadava. Imali su vitrovčani i koristi i to ne malo od svizi tizi novinara i TV ekipa. Kupovali bi najrađe kruv ispo peke i pršut, za sir iz mišne život bi dali. A loze, naravno, domaće, adakuće, (iz zadruge rakiju koja je bila najjeptinija prilivali u čiste, bez ikakvi etiketa, bocune i uvaljivali in lozu ka svoju, domaću) se prodalo na stotine litara. O vinu "vitrovačkom" (ogorskom) da ne govorimo. Ludi stranci. U cilon Vitrovu nigdi zrna grožđa, nigdi trsa, samo oš kupusa, krumpira, blitve, kapule, bila luka, balancane ... Kako ko, al su svi dobro peškali poradi čuda od diteta Ante malog šta su ga pristali zvat Ante i samo ga zvali Govoruša. Je i i satra. Što stariji to je više i duže govorija. Drža pripovidi prvon na koga naleti. Materi, pasu, Ćaći, mački, didi kad bi doša, njemu pogotovu, jer bi ovi gušta i moga ga je slušat cili dan. Dica koja su rasla šnjimen, koji misec starija, koji misec mlađa isto su bile žrtve. E da je bilo današnje tehnike pa oto snimit. Umirali svi od smija kako bi tepa i šta bi in govorija. "Nu! Tute se nemis igat! Maja te te po duzi. Sibom!" (Vidi! Tu se nesmiješ igrati. Mama će te po guzi. Šibom!). Tada je bija zera jači od godine. I danas se prepričavaju priče o malon Govoruši. Već u drugoj godini nije po ničemen bija poseban. Govorila sva dica šta i on, kolko i on, je da je Govoruša uvik tija da se njegova prva čuje, al dica ka dica, samo bi ošli kad bi zaustija pridikat.

... u Split je oša teti Marijani ...

Prolazile godine, raslo se, čuvalo stoku, pomagalo u vrtlu, u polju, igralo se i prvi put, kad je ima sedan godina, Govoruša, kojemen nisu svi u Vitrovu pravo ime više ni znali, iđe s materon, teti njegovoj, drugoj Mirinoj sestri šta živi u Split, teti Marijani. Dite od sedan godina šta za ništa osin Vitrova nije znalo iđe u Split. Pričali mu ćaća i mater šta ga čeka, pa je jedva čeka kaće ić. Napokon, kad su krenuli, niko sritniji od Govoruše, pokaza in i, prvi put mu to, pjesnički talent: "Iđen Gradu najlišpem na svitu, ostavljan ja Vitrovo cilo svo u cvitu.". Ništa nije slaga.

Na putu do Splita a u koji i je vozija Bajin ćaća u svomen fići nije zatvorija usta. Dite zinilo i blenilo. "Koliko je svit, jebate!" prvo je šta je pomislija. A tek kad su se primakli priko Kaštila i Solina Splitu, tek unda nije svojin očiman virova. Tolke i tako lipe kućerine, more i brodi šta i prvi put vidi u životu, a i mirisi, što mora, što rascvali kaštelanski trišanja, što iz auspuha auta koje nikad nije vidija u svomen životu! Zamuča čudon se čudeći, ne pitajući i ne tražeći nikakva objašnjenja. Prvi put od kad je progovorija da je Govoruša muča. Muča, šutija, ništa nije govorija, sve dok se nisu parkirali i izašli iz fiće. Tek se tada sitija da mu se piški i da dura ima i po ure: "Di ću se popišat omanama? Ili ću u gaće!". Bez da je sačeka odgovor, trkon zidu tetina dvora, izdavija pišulinca i " ... aaahhhhh!" ispustija uzdah olakšanja zajedno s pišakom koje je bilo za manji demižon a ne bocun. "Nastavi li vako moga bi po Splita srušit!" ponosni mu ćaća starom Baji. "A i je cili ruvinan, ne bi se začudija kad bi ga Govoruša i srušija pišajuć po njemen!" i udri u smij. Odrasli samo. Govoruša je još piša.

... Split ... ruvinan cili

al neka se zna isto:

najlipše na svitu je misto!

___________________________________________________________

RJEČNIK

i, ij - ih

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, žurno

svemen - svemu

tomen - tome

njizi - njih

obadava - slušao, mario, imao obzira, uvažavao

svizi - svih

tizi - tih

kapula - crveni luk

balancana - patlidžan

peškali - uzeli, u nekom kontekstu može imati i značenje ukrali

satra - uništio

šnjimen - s njim

jon - joj

zera - malo

pridikat - držati govor, držati propovijed

kojemen - kojemu

kaće - kada će

in - im

zamuča - zašutio

muča - šutio

dura - trpi

ruvinan - ruševan

njemen - njemu