Split 70ih - Matejuška

Proša taj vikend učas. Sviman. Baš bilo lipo, najlišpe Anti tj. Govoruši. Dozgovorili se da će svi na misu, onu u 8.30, u katedralu Sv. Dujma i tada će i Ante, muž Mirjanin, koji se u međuvrimenu vratija sa službenog puta, poslin mise itnit doma. Vitrovu. Govoruši krivo. "Majo! Ćako!" čim bi tako štagod reka znali su da slidi molba: "Ja bi još zera osta. Koju godinu, dvi, svidija mi se ovi Split. Još bi zera jia sladoleda, iša gledat beštije u oni ZOO, iša bi na još koju utaknicu Ajduka. Baš je lipo bit međ noliko svita i derat se šta više možeš "Bili! Bili! Bili! i Goooooooool!", sad kad je tetak Ante doša moga bi i u ribe šnjimen, da vidin kako je oto lovit ribu, ne mora iz kajića, mere i sa kraja ...". Da ga nisu prikinili, nabraja bi on dosutra razloge svoje za ostanak. Ali Mater mu odlučno: "Dite moje. Biće dana. Moraš u školu!".

Split 70ih - Peristil

"Mora u školu? Ne mora. Rečete da je bolesan, Božesačuvaj. Neka dite ostane bar još sedan dana. A unda ćemo mi zajedno šnjimen doći zera vama u Vitrovo!". Kad je oto rekla teta Mirjana volija ju je Govoruša najviše na svitu. Kaki Ćaća, kaka Mater! Teta, teta Mira! Pogledaše se Mate i Mirjana, ćaća i mater i, kako i Bog zapovida, ćaća donese odluku. "Aj neka bidne tako. Iduću nedilju, poslin mise vi troje sidate u auto i nami u Vitrovo. A Ti, mulac jedan balavi, ka da nemaš ćaće i matere. Za sladoled si nas proda!" šaleći se Ante svomen sinu koji mu, brez pardona, omanama, kako samo on znade "Za sladoled sigurno nebi, al za tri bi razmislija!". Udri u smij svi.  

Split 70ih - Pogled s Vidilice

Split 70ih - Riva praočinjak

Pa dogovor. Niko sritnij od Govoruše, al isto ga stislo kad su Ćaća i Mater krenli. Grlija i stiska i ljubija ji svon svojon dičijon snagon pa i to sve raznježilo. "Što si tražija to si i dobija. Nemoj mi se sad tute ki da si curca ponašat!". Ošli oni, Govoruša i teta mu ostali sami i on će oma: "Di ćemo sad?". "A šta bi ti?". "Ja bi na Ajduka!". "Dite moje. Neigra Ajduk svaki dan. Samo suboton ili nediljon kako ga dopane. Sridon isto. Kad igra sa stranin kluboviman.". "A šta su oto strani klubovi?" "Oni šta su sa strane, šta nisu iz Rvatske, šta su inozemni. Ka, rećemo, iz Italije, Grčke, Njemačke, Engleske. Roma iz Rima, Bayern iz ... Njemačke, pa englezi Arsenal, Tottenham, Manchester United, PAOK iz Grčke. Razumiš?". "Ništa ne razumin al bolje će to meni pojasnit tetak kad se vrati. Ajmo mi na sladoled u "Ajduka". Nije dite znalo zašto, ali prva mu utakmica, nije dite ni znalo da je oto pripremna, a ne prvenstvena, ušla u srce. Navijanje, puno svita, puno šta i oni zovu bandiri šta mašu šnjiman, unda iljade glasova ka jedan, unda glazba šta trube, šta bubnjevi, unda ono kad svi poviču "Gooooool", ništa lišpe, čak i od sladoleda lišpe. Uša ditetu Ajduk u srce, u krv. Pa ako ne mere na utakmicu Ajduka mere bar u slastičarnu šta se zove "Ajduk". Nije dite ni znalo da će ga prva, prava utakmica, prvenstvena dočekat tek u zimu, u jedanajsti misec, 8.11., ona di će Hajduk satrat Crvenu zvezdu 4:2 i čiji je tadašnji sastav dite naučilo napamet i zna ga i dan danas, kad mu je pesetitri ponovit: Vukčević, Bošković, Džoni, Hlevnjak, Holcer, Lemešić, Vardić, Jovanić, Nadoveza, Jerković, Pavlica. I tako, davne 1969. nastade Torcidaš iz Vitrova. Ne prvi, ali najmlađi. I najgovorljiviji. A, ako ćemo pravo i službeno najmlađi član jer se tih dana šetnji po Splitu, tetak Ante odlučija upisat ga u Torcidu. Iako je tada bila u ilegali. Nije oto dite ništa znalo al znalo je da će prvon šta će napravit kad se Vitrovu vrati bit svima pokazat člansku iskaznicu Ajduka, pa in tek unda sve ispripovidit o Splitu.

Split 70ih - Riva 

Tizi sedan dana od nedilje prošlo mu u sekund. Šta tetak, šta teta, šta zajedno proveli ga cilin Spliton i šire. Vodili ga u kino, jesu bile lipe kokce ali ništa mu ka sladoled. Vodili ga u ZOO i tu bi znali ostajat po cili dan. Ponili bi štagod za izist i popit, a Govoruši pušćali da se zeza s majmunima, da priča s papigon, velikon arom, Keko šta se zove i šta je puno riči zna, ipo ure je Ante mali zna blenit u lavove i tigrove, orlove i supove. Jedino šta nije volija, tuda bi samo proletija bez i gledat bile su one bidne mrtve, sada preparirane beštije. Mrtve a kada su žive to ga nekako pripadalo.

Split 70ih - Stari plac

Split 70ih - Pazar

"Mrtve a žive? Zašto se baš sada toga sićam? Ti moji prvi dana u Splitu? Kake to veze ima su timen šta je Stipe umra, pokoj mu duši. Moj lipi i dragi Kacijola. Biće, jerbo ga neću više nikad vidit, ka šta nikad više neću ni vidit Split, a ni Ajduk ka šta je bija oti godina." Neugodno mu da umisto se sića svega vezanog za Stipu, sada kad je Kacijola mrtav, te kad se cilo selo po grupaman skupilo isprid prazne mu kuće, pomen mu dat, neugodno mu bilo šta umisto na Stipu misli na se od sedan godina, na Split i na Ajduk.". I nastavija je mislit dalje, mučat i dalje. A muča je, neubičajeno zanj, već po ure. Pušta je drugiman da spominju Stipu, da pričaju i prepričavaju svoj život šnjimen, da mu falu kužinu, dobrotu, pisme šta i pisa, ojkanje kad je ojka, mote i igranje trešeta i briškule, sad je najbolji i na balote bija, šijavice, događaja kad su dica bila, čega i kako su se igrali ... iz pojedine grupe čuja se i smij, iz pojedine grupe čuja se i uzdah i jecaj, pala je i pokoja suza, a unda je Govoruša počeja plakat, plakat, plakat ki malo dite. Suza suzu goni. Bez glasa. Umra je velik mali čovk. Duša od čovka. Umra je prirano. Prirasta srciman, ne cilon Vitrovu, nega svakomen koji ga je vidija. Pogleda je u Cvitu Pazarušu, čuja je niku priču, nije bija sigur, ali ka da su Kacijola i Cvita Pazaruša bili veliki prijatelji. Da jon je često odlazija u stan noseć jon spizu ili po vriće onoga šta ne bi prodala. A kad je kroz suzne oči, neznajući zašto još je jednom pozornije pogleda ... ošnija ga grom ... vidija je Stipu. Cvita ista Stipe ... Stipe isti Cvita. A Stipe, Stipe Kacijola je bija najboljo od najboljog.

___________________________________________________________

RJEČNIK

najlišpe - najljepše

itnit - baciti, u ovom kontekstu prevesti autom, prebaciti

majo - majko, mama, odmilja

ćako - ćaća, tata odmilja

slidi - slijedi

zera - malo

jia - jeo

beštije - životinje

kajić - mali čamac

s kraja - s obale, s kopna uz more

oto - to

praočinjak - mjesto za sjedenje na sunčanoj strani

kaki - kakav

bidne - bude

mulac - dijete nepoznatog oca/nestaško

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, žurno

pa - pao, u ovom kontekstu - postigao se

ji, i - ih

tute - tu

ošli - otišli

oma, omar - odmah

rećemo - recimo

bandire - zastave

šnjiman - s njima

lišpe - ljepše

mere - može

tizi - tih

izist - pojesti

kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača - u ovom kontekstu nadimak

jerbo - jer

oti - tih

mučat - šutat

kužinu - kuhinju, u ovom kontekstu kuhanje

ojkavica, ojkalica, ganga, rera - ojkanje (vojkanje,treskanje, orzenje, rozganje) je najstarija vrsta pjevanja u Hrvatskoj. Karakterističan je poseban način pjevanja slogova hoj, voj, oj, duljim tremoliranjem ili također duljim ili kraćim melismima. Javlja se kao pripjev u deseteračkim i osmeračkim pjesmama a izvodi se pojedinačno u takozvanim samačkim i putničkim pjesmama ili češće dvoglasno. Ojkalica se u Sinju tradicionalno zove rera, a u Imotskom i okolici te u zapadnoj Hercegovini ganga (gangalica).

mote - tajne, dogovorene pokrete tijelom kod kartanja

trešeta - kartaška igra popularna u Dalmaciji, može se igrati unjulo (jedan protiv jednoga) ili u parove (dva protiv dva igrača) a odlikuje je "akuža" (prijavak 3 ili 4 trice, 3 ili 4 duje (dvice), 3 ili 4 asa odnosno "napola" ili "napolitana" - kombinacija kad od istog aduta imaš asa, duju i tricu i "kaput" kad pobjediš protivnika s 11:0 odnosno kad je protivnik bez punta

briškule - kartaška igra popularna u Dalmaciji, može se igrati unjulo (jedan protiv jednoga) ili u parove (dva protiv dva igrača). Karta koja se pri mješanju okrene na vidljivu stranu je briškula (adut) a po jačini su karte raspoređene: as - 11 punata, trica - 10 punata, kralj - 4 punta, konj - tri punta, fanat - 2 punta, 7,6,5,4,2 su "liše" (bez punta) karte

balote, buće, boće - tradicionalna igra koja se igra na posebno pripremljenom terenu (zog - "u livel" - vrlo ravna zemljana/pješčana ograđena površina, dvadeset do trideset metara u dužinu i dvaipo do četiri metra u širinu) drvenim (danas su prisutni i drugi materijali) kuglama. Igrati se može jedan protiv drugoga ali najčešće se igra u parovima - dva tima s dva do četiri igrača

ki - kao

jon - joj
spiza - kupovanje hrane, nabavka hrane/hrana
ošnija - udario