Tamo amo. Amo tamo. Pitaj, krivo skreni, vrat se, pogodi put i nekako taman u lipu uru eto i u Trogiru. Našli mista za parkirat se taman kraj pazarića, ka ono problem nać mista za fiću parkirat. Ukočeni jadni od tolkog puta odputa, tribalo im, pogotovo Gali šta je vozija, malo za doć sebi. Metili lipi bili šugaman na fićinu haubu, razastrli ono spize šta je ostalo i kripi se. Okripi tilo ispaćeno. Još Gale okon Tini da donese koju pomu, pa kad i donla i posolila, pome, pancete i kruva ispo peke - diš bolje. Cmiljka mrvu, Rašetu mašur, Turina amo reć po mašura, Gale bidni ki i tić, ki kanarin u ćibi; muči Njega štaš sad i kako ij sad nać. A šta, nedajBože, da i ne nađu nakon šta cili Trogir privrnu naopako. Zato bidan nije ni jia. Znala Martina šta ga muči pa ga non stop nutkala: "Nu lipe pancete. Kuš lipše. Aj zeru Gale moj. Zasolila san ti i pomu, nako kako ti voliš, više." Je, posluša je, nesvjestan i da ji. Uzeja tako tri zalogaja i nije tija više.

trogirski pazarić danas

Niko od njizi nikad ovdi nije ni blizon bija. Al znali su da je to gradić, manji od njiova Kazaginca. Ima više duša, ali po broju kuća i prostoru kojeg zauzima manji. A da je prilip to su se naslušali u puno prigoda. Al nije njima do lipote. Kako i otkalen počet. Redon sve pitat? Šta i pitat? Svakomen opisivat kako izgleda Beška, kako Rvatka? Sitili se. U svakom mistu ima uvik neko ko sve znade. U nji je to stara Mila, Božemeprosti. Ovdi će nać koga ka šta je Mila, Božemeprosti, i saznat sve. I bi tako. Cmiljka na jednu, Rašeto na drugu, Tina na treću stranu pazara. Od pazaruše do pazaruše. Nije in tribalo puno. Nisu i ni sedan njizi upitali a dobili naputak. Triba tražit šjor Ivu šta po cili dan sidi na šentadu prvu do mosta ako nije u ribe iša. U ovu uru triba bi taman doć. To cili Trogir znade. Mogu po njemen sat navijat. Krupan, bili brka, uvik s lulom u ustima, nemereš ga valit. Svako na svoj način ali lipo su i pitali: "Znate li koga ko sve znade šta se zbiva u mistu?". Cmiljka imala sriću pa je jedna mlađa žena šta je blitvu i salatu i kapulu i papriku i selen i karotu prodavala rekla zanj. Manila je rukom i zazvala Antu i Martinu i unda su svi troje, svak sa svoje strane pazarića krenili fići di su, Turina šta je još marendava i Gale bili. Rekli in radosne visti koje će akoBogda bit radosne. Naće šjor Ivu i on će in sve reć. Svi pet priko mosta prvoj šendati do njega. I stvarno, evo ga, kaić taman pristaje uz rivu. Ante se zaletija privatit mu konop pa iako je po opisu kojeg im je Cmiljka prinila bija siguran da je to on ipak ga je zazva: "Šjor Ive?". "E, šesni moj, šta ti triba. A konop š mi uvatit. Aj fala ti. Vataj!".

šjor Ive trogiranin

Nije se Ive pripa. Nije on od strašivi al bilo mu čudno kad ga je čim je izaša iz kajića njizi pet opkolilo. "Zdravi i veseli bili. Jeli van šta triba?". Gale će: "Faljen Isus i Marija!" Digla mu se lula omanama, namrčeni obrva mu šjor Ive, partizančina stara lipo odgovori: "Dobar dan druže!". Loš, nedobar početak. Oćel im se dlake nakostrišit ki u mačaka prid čeprljanje. Oće li i Ive poslat kvragu, nji i Kazaginac. Cmiljka, srića, priuze rič: "Šjor Ive dobar Vam dan. Evo su nam na pazariću rekli da Vi sve znate šta se dešava u Trogiru pa sve do Marine. Zato Vas molimo: tražimo moju sestru. Tribala bi bit s muškarcem koji ima oko metariosamdeset, plavokos je i virujen da je tražija ili traži posa kalafata. Moja sestra vam je isto plavokosa i lipuškasta ...". "Nije ona lipuškasta nego je najlipša u Trogiru. Mislin na Hrvatku. A Lovre je već naša posa u škveru. Ja ću vas odvest di stoju. U staroga Jere. Nema ni deset metara do tamo." Svima iz Kazaginca, sviman pet, pade kamen sa srca. Nekom veći, nekom manji, ali pade. "Bože, Gospe moja fala Vam!" morala je naglas reć Martina. Gale, u znak pomirbe: "Ajde druže Ive, povedi nas (al opet mu đava nije da mira, mora on po svomen) ... Bog Te blagoslovija.". Ka da ništa nije čuja Ive će: "Evo par minuti samo da ovu ribu pokupin u kašetu i idemo." Par komarči, par arbunića, pokoji pic, lipi veliki špara cili sić, dvi, tri grdobine, par škarpina, čak i jedan ugor bili su na dnu kajića. Pokupi i Ive u kašetu. Sić pun špara i puna kašeta ribe. "Ovo van je meni kruv. Nemoš od mirovine živit. Ja ću vas povest i ostavit kod Jere a ja idem na peškariju, prodat ovo, a i kuća im je odma pokraj peškarije pa ćemo se često viđat. Sist i malo razgovorit. Ko pije šta i popit. Ko puši šta i popušit. Jist nećemo, doktor mi zabranija. Živin samo o blitvi a da vi kraj mene bržolajete il odojka žvačete a ja po blitvi nema teorije. Dogovoreno?" Gale će, već prijateljski: "Dogovoreno druže Ive, živ ti meni i zdrav bija!". I Ive mu odgovori pomirbenim smješkom "Neka žene oproste, al fali ti ono i šta na .. potegnija!" Udri u smij. Njizi četr, žene oborile pogled. Cmiljka i mater joj porumenile čak. Upre in Ive prston u vrata: "Liva vrata za u dvor, livo mislin od kampanela, tu van Lovre i Hrvatka žive. Od sinoć. Nepitajte me kako znan. Al eto, dobar san prijatelj s Jeron, pa mi on jutros najranije reka kako je primija u staru materinu kuću jedan lipi bračni par iz Kazaginca." "Bračni par! Bračni par!!! Još i lažu! Podaviću i ka mačiće!" promisli Gale i još jednom zafali Ivi. "Daj Bože da te noge ponesu Kazagincu pa da te ugostim. Kad god doša dobro nam doša Ive moj lipi!".

... puna kašeta ribe ...

Kako su krenili, šta bi se reklo navrat/nanos tako ništa nisu ni dogovorili. Šta će i kako će postupit kad ih i ako ih nađu. Čim im je Ive prston upra u kuću di živu, Gale će Tini: "Dolaz amo Tina! I ti Cmiljka!" Shvatili Jukići da su to njiova posla pa se pristojno odmakli i divili se Trogiru, bar onom dilu šta su ga vidili sa otoga mista. Kamen na kamenu, kamen do kamena, izlizan, uglancan, caklo pari, vitroviman slanim od mora šta in je na desetak metara, izlizan suncen šta ga peče cilin liton nemilice a ostatkom godine manje i nježnije, pari da ga je najlipša karta devera prešla svakog. Divota. Prilip je Trogir. Kako god ovo završi Turina odluči: "Sinko, ponija san nešta gazeta pa ćemo bar noćit ovdi i sutra ga cilog obać kad je vako lip. Valja?" "Valja ćaća.".

... liva vrata za u dvor, livo mislin od kampanela,
tu van Lovre i Hrvatka žive ...

___________________________________________________________

RJEČNIK

pazarić - mala tržnica

šugaman - ručnik

spiza - hrana

okripi - okrijepi

poma - rajčica
i, ij - ih

diš - gdje ćeš
rašeto - vrsta rešeta (sita) od slame, pomagalo u kuhinji (kod prosijavanja brašna) i poljoprivrednim radovima (kod prosijavanja žita)  mrežastog, rupičastog dna - u ovom kontekstu nadimak
mašur - plitka posuda pravokutnog oblika s dva rukohvata koja je služila za prijenos rasutog materijala kod radova u polju i građevini 
turina (korun, kukuruška, kurelja, kureljica, ovaljina, paćalica, paćura, šuvela, sturina) - drvenasti dio kukuruznog klipa
ia, jia - jeo 

ki - kao

tić - ptić

kanarin - kanarinac

ćiba - krletka

bidan - bijedan, jadan

zeru - malo

kuš - kud ćeš

ji - jede

tija - htjeo
njizi - njih
blizon - blizu
otkalen - odakle
beška, bešika - kolijevka, zivka, zipka
šjor - gospodin
šentada - klupa
njemen - njemu
nemereš - nemožeš
valit, falit - pogrješiti
kaić - mali čamac
riva - obala
šesni - lijepi
š - ćeš, hoćeš
fala - hvala
oćel - hoće li
čeprljanje - grebanje
kalafat - brodograditelj drvenih brodova (prvotno majstor koji smolu i kučinu zabija između madira (oplatna daska pribijena na rebro) broda te u spojeve drvenih dijelova i tako ih međusobno brtvi)
škver - brodogradilište
stoje - stanuju
kašeta - drveni plići sanduk za ulovljenu ribu, ili dublji za voće i povrće
sić - kanta
peškarija - ribarnica
bržolajete - peku odreske bilo koje vrste mesa
upre - pokaže
dvor - dvorište
kampanel - zvonik
cilin - cijelim
karta devera - brusni papir
gazeta - novaca