Dozgovorili se Galini, pa će Turini i Rašetu: "Ajmo! Nemorate vi snami ako nećete ali mi bi volili da iđemo svi skupa." Gale će im. Nije im tija govorit kako su ga na to natrale njizi dvi bojeć se fizičkog sukoba Beške i Gale. "Kad je tako onda iđemo svami!" Turina će u ime obojce iako bi Rašeto rađe s Cmiljkom malo prooda po Trogiru. Držeć je bar za ruku. Negdi u mraku i zašta drugo. Ušli svi njiha pet. Gale, kako je i red, prvi. Uza skale. I oma šakon o vrata. Pa još dva puta. "Evo! Evo! Di je priša?" čuju nepoznat glas. Jere Trogiranin in otvori vrata: "Zdravi bili i dobro van jutro! Šta želite i zašto tako lupate po vratiman?". Gale očekivajući da mu vrata otvori Hrvatka ol Beška cili zbunjen: "Koji si ti?" "A koji si ti? Nisan ja vama doša lupat na vrata od kuće!". "Je. Oprostite. U pravu ste. Ja sam Ivan Gale, ova iza mene je moja žena Martina, ovo mi je ćer Cmiljka i njen zaručnik Ante, a oni momčina tamon van je Ivan Jukić, Antin ćaća. Došli smo, jer nan je šjor Ive reka da nan je dite, naša Rvatka ovdi." "Dobro došli. Ja san van Jerolim Buble a svi me zovedu Jere Trogiranin. Falija je Ive. Oni jesu sinoć došli u mene, al nisu u ovu kuću. Najmija san in staru materinu kuću. Uđite, sidite a ja idem po njih." "Ne, ne! Odvedite vi nas njiman!" "Dobro, kako želite. To vam je dvaedeset metara odavde. Amo ća, jerbo, ako ne budu doma, ja ću van otključat i puštat vas da sidnete i da i pričekate." "Fala van velka šjor Jere."

stara kuća Jerine matere

Sad već kolona od šest njizi prima kući koju su najmili od Jere Beška i Hrvatka. "Biće su se ukrali. Ćutija san ja nešto. Rekli su mi da su muž i žena i da je on doša tražit posa kalafata." "Zakalafatat ću ja njega a i ona neće proći lišo!" pripriti se Gale. Jere Trogiranin stade ka ukopan. "Da se niste usudili. To je tako lipi i pametan par i na njima se vidi da se vole. Mudri in i planovi. Ako su vam se ukrali i neka su. Vi ka da nikad niste bili mladi i ludosti činili. Ja ću in vratit najamninu i vodite i doma al bez povišena glasa, karanja, a kamoli tuče. Nemojte da mi se bidna mater privrće u grobu koga jon to puštam u kuću!". Vidi Gale da je falija, priznaje Jeri da je u pravu, a još i Cmiljka nadoda: "Ona je u kući a on već na poslu, radi." Svi se začudiše tom komentaru osim Martine koja je znala za ćerine "moći" kako ji ona zvala. Cmiljka je često znala vidit i u budućnost, brez bacanja važola, ol gledanja taloga kave šta se osušija u čikari i brez "salivanja strahe" šta su neke ciganke radile in po selu livajući vrilo olovu u ladnu vodu pa tumačile likove koji su nastajali naglim hlađenjem rastaljenog olova. Cmiljka je imala tu sposobnost od malena a Martina ju je naučila mučat, odnosno krit od drugi jer bi je mogli prozvat višticom. Al uvik je poslušala šta joj Cmiljka ima za reć, ka savit, ka nagovještaj nečega, lipoga i gruboga. I nikad nije falila. Ni ona ni Cmiljka. Par puta je na dan, dva prija rekla "Sutra će selo dobit još jednog muškića" ili "Prikosutra će nan veliko nevrime. Valja pokrit sino i vezat dobro mlade šljive." ili "Umriće nan za par dan stari Luka. Valja se pripremit." Je. Selo dobilo muškića. Je. Bilo veliko nevrime. Je. Prikosutra nakon šta je rekla umra stari Luka. Niko drugi doli Matere oto nije zna.

Trogir - kakav je nekad bio

Hrvatka je bila u kući. Šjor Jere je ovi put bija na čelu kolone uza skale i on jon je pokuca, lipo, jedva čujno, tri puta na vrata. Svi su čuli veselo "Evo. Ko je?". Jere nije uspija ni slova reć, ona je već bila na vratima i skamenila se videći prizor koji ni u snovima nije mogla sanjat. Ostala bez riči. Ki kip se ukočla. Tako i njeni. Zanimili. 

Trogir - kakav je nekad bio -
u vrijeme izgradnje magistrale

Jere se zato snaša: "Evo san ti doveja tvoje. Pare od najma ću ti vratit pa vi kad se spakujete dođite mi donit ključ i onda ću van i dat." Provri Galini krv u njojzi pa će, još i ruke na bokove metila, sviman: "Koji najam, koji ključ, kojo pakovanje. Nigdi ja neiđen. Šjor Jere fala vam šta ste i doveli. Vi sad ajte svojon kući dok mi, cila obitelj ne rišimo neke stvari!" ona će oštro, ka da su ovi na skalama nešta skrivili, a ne ona. Onda, ipak se siti pa blažim, normalnim tonom, glasom sestre i ćere, ćaći, materi i sestri govoreć (a njizi troje kolko je poznaju to je tako kako ona reče, sigur ki na banci, Gale se ona preziva, Galina krv je u njojzi) a ka Jeri govori, ništa njiman:

Trogir - kakav je nekad bio
prva razglednica mosta za Čiovo

"Dobrodošli su, al da će me oni negdi vodit to ste falili. Ajte vi lipo doma da se mi dozgovorimo pa ćemo vas zvat na kavu." "Dobro lipa moja kako ti rečeš!" Jere krenu niza skale i sve ih pozdravi sa "Zdravi i veseli bili!" i otra svojin poslon. Sist negdi na sunce, grijat stare kosti, vidit koga, prozborit koju, čuti novitade. Hrvatka, još ruku na bokovima, još vrile Galinih krvi: "Ajte, šta ste se ukipli. Ulazte!" Ka krivci oni. Ona svetca.

Trogir - kakav je nekad bio -
pogled s istoka

Ki teta dicu iz vrtića utra i ukuću. Ušli bez riči. Tek kad su ušli nasta cika i vika. Najprvo Cmiljka jon skoči u prsi, zagrli je svon snagon i izljubi je tolko puta da se nije moglo izbrojat. Ka da je nije vidla jučer ujutra nega ka da je prošlo bar tricet godina. Unda Martina njiman dvima, čak i gurnu Cmiljku, zagrli svoju ćer i zaplaka suzaman radosnicama. Gale nije zna šta bi. Mislija je on, planira, prvo jon trisku dat, da sidne na gujcu, unda jon ruku dat da se digne i samo je odvuć fići svomen. Al, nešto se prilomilo u njemu, ono kad je Jere reka da se vidi kako se volu, pa još kad je reka "mudri in i planovi" " ... to znači da nisu grlon u jagode krenili, da su se, kako i niko nije sinja, dozgovorili već davno - vićemo kaki su to planovi ..." priđe i on svojon ćeri i zagrli je i poljubi. "Rvatka ovo si sad napravla i nikad više!" ka priteći jon, a ona "I kad bi tija nebi ja tila. Ja san svoga našla! Saće i on. Iša je tražit posa u škver. Brzon će." "Neće. Doće u šestipo jerbo mu smjena traje do šest." Cmiljka će. Izletilo jon. Svi se ono ka pogledaše u čudu al ona se brzo siti i slaga: "Zar niste čuli šta je šjor Jere reka na odlasku?". A biće da i je. Martini i Cmiljki pade kamen sa srca. Ostaliman drago. Vidi se da je pravi čovk taj Beška. Sinoć doša u Grad a jutros već radi!

___________________________________________________________

RJEČNIK

turina (korun, kukuruška, kurelja, kureljica, ovaljina, paćalica, paćura, šuvela, sturina) - drvenasti dio kukuruznog klipa - u ovom kontekstu nadimak
rašeto - vrsta rešeta (sita) od slame, pomagalo u kuhinji (kod prosijavanja brašna) i poljoprivrednim radovima (kod prosijavanja žita)  mrežastog, rupičastog dna - u ovom kontekstu nadimak
tija - htjeo
natrale - natjerale
njizi, njiha, njija, njia - njih
beška, bešika - kolijevka, zivka, zipka - u ovom kontekstu nadimak
skale - stepenice
oma - odmah
priša - žurba
šjor - gospodin
zovedu - zovu
jerbo - jer
kalafat - brodograditelj drvenih brodova (prvotno majstor koji smolu i kučinu zabija između madira (oplatna daska pribijena na rebro) broda te u spojeve drvenih dijelova i tako ih međusobno brtvi)
lišo - glatko, ravno, bez prepreka, bez vrijednosti, bez teškoća, bez bodova (lišo bez punta čest izraz u igri briškule ili trešete)
bidna - bijedna
jon - joj
falija - pogrješio, promašio
i, ji - ih
važol, fažol - grah
čikara - šoljica za kavu
brez - bez
sino - sijeno
ki - kao
zanimili - zanijemili, zašutali
neiđen - ne idem
otra - ode, otjera/obrisao
sist - sjesti
novitade - novosti
gujcu - guzicu
sinja - primjetio/označio
vićemo - vidjeti ćemo
saće - sada će
škver – brodogradilište