ZA NJIZI PET

Stisli se njizi pet u fiću. Gale šta je vozija jedini nije ima ništa u krilu. Ostali, svako od njizi ka da na kraj svita iđu. Svaki u krilu drža pripunu zobnicu. Malo kruva ispo peke za njizi pet, malo pršuta i pancete za njizi pet. Malo vina i rakije za njizi četr i  tri litra soka šta ga Martina pravi od skuvani, tamni bobica bazge za Cmiljku i Tinu, malo sira, paškoga, adakojeg će, za njizi pet, malo jabuka i orasa za njizi pet, malo kuruze, svakomen po jedna mala pogačica, za njizi pet, malo Martininog đema za njizi pet. Jadna in krila. Jadne in noge. Po deset kila najmanje u svakoj zobnici.

hercegovačka zobnica

još jedna hercegovačka zobnica

kuruza 

Martinu umeja straj da ne bi ostali gladni i žedni dok dođu do Trogira, tila on još štagod metnit, al Gali dogulilo čekat krećanje, pa dreknija. "Tina, neiđemo u Zagreb. Trogir - to ti je omanama, tute, iza kantuna, moš se do njega bacit stinom!" "Ne mantaj nega pravi mista tila bi vam još stavit zeru zeljanice i krumpiruše. Pet je vas. Malo je oto što imate. Prigladnićete!". Gale, već drečeći: "Tina. Stan malo. Ako sve to šta si i stavila pojidemo prijišćemo se. Pripun je fićo. Već mi ga žaj došlo šta sve ima gonit. A ako i pojidemo pa prigladnimo staćemo di usput izist kojeg janjca il odojka šta bude toplije. Jel ti sad srce na mistu?". "Dobro veliš Gale moj pametni. Ajte. Ajte! Nađite mi dite i oma doma šnjomen! Sritno vam i blagoslovljeno bilo." Izljubila se s Galom i Cmiljkom, kimnila glavon Rašeti i Turini i unda se sitila da je sve spremila za pet ljudi a da je ona oni peti čovik. Božemesačuvaj! Dok su svi umirali od smija, ona trk u kuću, prisvuć se za na put. Eto je za deset minuti i svi ka da ništa nije bilo. Taka jon je faca bila da niko nije smija a ni tija riči reć. Ona je, prija nega će uć i sist kraj svoga Gale, pomislila na Svetog Kristofora, sveca zaštitnika putnika izmolila Očenaš, prikrižila se i sila. "Neka nan je dragi Bog u pomoći!". I krenii su. Gale po gasu, adakuće! Fićo stenje, al iđe, diže se prašina puton. Je da se ne prst prid soboma, al Gale vidi. Gale sve to napamet zna. Ka da ga je malo puta proša. Moga bi zavezani očiju vozit. Nedaj Bože!

hercegovačka narodna nošnja

"Nema, ma nema ni deset dana kako sam mislija, dvoumija se, svidija mi se oni tristać ..." "O čemen ti govoriš? Šta ti je oto" "Fiat 1300. Auto. Adašta će bit? Vrsta kokoše ol prajca. Aj prajac bi i moga bit. Trista kila pa ga zoveš tristać. Govorin o tomen kako smo utisno, kako je ovi fićo primal za pet ljudi. Pogotovo za take ka šta si ti Tina. Široka za dvoje." Znali su svi da se šala, da zaborave na probleme sa Hrvatkom, al se sitila i odgovorit mu Tina: "Ti mi se javi. Kupija si fiću jerbo nisi više moga nać konja a kamo li tovara koji bi te moga nosit." Udri u smij. Dobro i lipo su pošli. Šalajuć se. Iako im svima, osim Rašetu u glavi Hrvatka. Rašetu u glavi samo Cmiljka, iako sidi do njega, na dohvat ruke. Noge im se diraju. Cilon dužinon. Nije in lako. Oboma. Al, štaš, nisu sami, moraju pritrpit. Gale će: "Nisan ja puno vozija, ni putove ne znan dobro al mislin da nan je vako najboljo: na Kamensko ćemo, pa na Tijaricu, Cistu Veliku, Nova sela, Srijane. Unda ćemo napravit pauzu. Odmorit malo, šta izisti i dogovoriti se, a ako bude sriće i upitat koga kuda dalje, kuda je najbliže."

hercegovačka narodna nošnja

Kako je bila kasna ura, a iscrpilo i ono traženje Beške i Hrvatke svi pozaspali osim Gale šta je vozija, Ante šta je uvatija u fićinom mraku Cmiljku za butinu i nepušća i Cmiljke koja ne zna šta bi. Bil mu makla il pomakla ruku. Šutnja. Svi muču, šutu, ništa ne govoru. Turina tu i tamo malo zarče, Tina zinila neznaš jel živa il mrtva, Gale se sageja volanu da bolje vidi i da brže može vozit. Makadam pretežito a fićini amortizeri ka i zubi u babe od priko devedeset. Platili in bubrizi. Naletili na neku veću stinu na putu i skok bidnoga fiće i sve razbudi, pa od zivanja i rastezanja postade što tisno što zafali zraka. "Ja bi se zeru mašija. Ajmo izist štagod, činite mi društvo." Svi se složiše osin Gale jerbo da on vozi. "Raniću ja tebe tiću moj lipi. Ranit i naranit ki i cili život svoj šta te ranim." umiri Mirta Galu koji je već tražija misto di će stat "Samo ti nas vozi i nestaj. Neš bit ni gladan ni žedan. Daće tebi tvoja Tina ka i miljun puti što ti dosad dala!". Udri u smij. Svi osim Gale koji je mislija na vožnju i "Bar da sam tolko moga." komentira mišlju ono Tinino "miljun puti što ti dosad dala".

hercegovačka narodna nošnja

___________________________________________________________

RJEČNIK

njizi, njiha, njija, njia - njih

zobnica, zovnica - ručno tkana vunena torbica kojo bi se zob za nahraniti objesila konju o vrat i podmetnula pod glavu da zoblje iz nje, ali je služila i  za druge, razne potrebe (npr. pastirima za marendu nosit i sl.)

kuruza - kruh pripravljen od kukurznog brašna a čija je osnovna kvaliteta u odnosu na druge vrste kruha bila dugotrajnost svježine te posebnost okusa. Najrađe se jeo uz kiselo mlijeko ili suv.

umeja - uništio

tila - htjela

metnit - staviti

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno

tute - tu

kantuna - ugla

moš - možeš

stinom - stijenom, kamenom

mantaj - varaj, zbunjuj

zeru - malo

gonit - tjerati, voziti

žaj - žao

oma - odmah

šnjomen - s njom

faca - lice

čemen - čemu

i, ij - ih
mašija - uzeo, prihvatio
ranit - hraniti, davati jesti