ŽIVOT KORACA, IĐE DALJE

Čekali Marinko, Zeko, Zekin i Mučalo, prvon pet, pa još pet, pa još tri minute isprid vrata a doktorca Nemeš ne izilazi. Nije i istrala, al ka da je, lipo i zamolila izać. Nije Stipi lošo, al ka da je, sivoblidazelena ga ostavli. "Šta ćemon?" taman Marinko da će reć eto sestre s prijamnog šaltera. "Moram vas zamoliti da napustite Bolnicu. Vrime posjeta je prošlo. Dođite sutra." "Dobro. Hvala! Adijo van!". Skupiše se, nevoljko, nerado, neznaju šta je sa Stipon, zašto je opet afana. Taman da će u lift, siti se Mučalo i veli in da ga pričekaju minut. Vratija se do šaltera i istoj onoj sestri, šta više nije bila morabitsinjanka Zekina, veli: "Gospođo, naš prijatelj Stipe Bašić u sobi dva i maloprije je ima problema a od nas iz Vitrova otkalen je i on niko nema mobitela pa bi Vas zamolija da, nedaBogpotribe, zapišete ovi broj, koji možete zazvati za bilo što, ako šta Stipe ima poručit da mu donesemo i ... zlu ne tribalo: šes, šes, tri, tri, tri, tri. To van je broj mjesnog ureda u Donjen Ogorju i tu radi naš Kvarta, ispričavan se, naš Ivan Zrno i njemu merete sve reć. Hvala van lipa!". Sestra zapisala broj, potvrdila da će bit kako Ivan želi i pozdravila se šnjimen umirujuć ga: "Ne brinite. Svi nalazi su dobri. Ja mislim da je to više na psihičkoj bazi. Biće bija u Gardi!". "Svi smo bili u Gardi. Svi iz Vitrova!" pomisli Ivan al ne odgovori joj ništa. "Doviđenja" bi sve šta joj reka.

... svi smo bili u Gardi. Svi iz Vitrova ...

Od četr lifta ušli u prvi oni koji doša. Velki, teretni, di se mogu bolesnici u krevetiman privozit. Svi obisli nosine. Nije in drago šta su Stipu nakog ostavili. Blidožutosivozelen, euforičan, ne prikida se šalat, pripanut, nagli promina raspoloženja. Netriba ti doktor da vidiš da nije dobro, da je sebi sam postavija najbolju dijagnozu onda kad je reka "Ne baš san ...". Muču, šutu, ništa ne govoru. Kad su izašli iz lifta oma se Baja mašija za žep pitanjen: "Ko neće kavu?". Kako su svi mučali izbroja banicama petnajst kuna i dugu bez cukra Mučalu, Zeki običnu, Zekinom čokoladu, Marinku čokoladu, sebi neskafe s mlikon, brez cukra. Izišli, sili di je prvo bilo slobodno i muču, šutu, ništa ne govoru, srkanje in samo mereš čut. Marinko progovori: "Baja moj, oko moje. Ono železo šta san ti govorla da san vidla ti je sad kad se uspneš uzabrdu pa desno. Tu ti je oni "Medikol" pa kad njega prođeš još sto, stopedeset metara ravno, uđeš u niku ledinu, e tu ti je ta kuća šta se obnavlja i šta je tute više rpa železa.". Valja nastavit živit. "Fala Marinko. Dobiš zubić!" "Biću sritna dobijen li išta ja večeras, an Zeko, šta si se umuča? "Ma teško mi, straj me, neće Stipe još dugo ..." nije on zna drugovačije nega uglavu. "Muči nezamučadaBogda!" Baja isto "Straj Boga mi i mene. Još onu pismu kad je pročita ...". Zekin, a čemen on služi drugo nega: "A dobra brte ona sestra. Jestel joj vidli tange kad čučne?" Mater ga, Marinko, ka udre, po glavi. "Sran te bilo. Ti zaboravljaš da si oženjen! Prvon doma namiri ..." "Pa baš san van tija pridložit da ti i Ćaća svratite u Emmezete ili da dođete kojin kašnjim autobuson ..." "Šuti Ćaćin sine! Nigdi mi nećemo nega u Domovine. Idemo vidit kolko je polupijani ostalo. Biće bar dva, jer ostali su svi mortus, garant!" "Ujitićemo oni zadnji bus u devetipo, a dotad imamo vrimena i stić i pristić i!". Posrkaše, pristojno plastične čaše u škovace, šta bi Stipe sada bija kutent i krenuše na autobusnu postaju, sto metara doli pa priko puta. Baja i pozdravi: "Iđen ja vidit oto pa se organizirat. Unda ako bude štagod Matu zazvat, natrpat kombi, prodat i vidimo se sutra. Marinko, zubić ti nosin!" "Zajebi zubić, dotraj mi litru maslinova i sve smo rišili!" "Dozgovoreno! Ajte, guštajte u Domovine i ne sekirajte se. Biće Kacijola dobro, još ćemo se mi njegovi bokuna najist!" "Daj Bože! Bog Baja!" "Bog!"

 ... neko kade odnija, al ostalo još za zaradit ...

Čovk od iskustva, Baja, čin se na desetimetardvamanje približija rpi oma vidija priko trista kuna. Super! Je će mu leđa, napose livo rame platit, al mere on još su dvojcon, trojcon se pobit a di neće ovi šesto, sedansto kila u po uro pritovarit. Matu triba zvat. Po kombi ić. I unda, ka da ga je ko polija sićen ladne vode. Kade! Rekla Marinko dvi kade da je vidila, sada ji nigdi. Neko kade odnija, al ostalo još za zaradit. Uputija se na Pujanke. Mati svomen, netjaku i desnoj ruki. Invalidu domovinskog rada šta ga uvik zajebava: "Izdavi to železo iz sebe i eto ti novaca!". Sedandesetpostotni invalid Mate pripun gelera. Izvadilo mu sve šta su smili, ostali samo oni šta i nisu smili dirat a i njizi dosta za na vagu metit. Bili Baja i netjak mu Mate negdi na Svilaji. Čukarili. Dosadno pa Mate da će malo protegnit noge i čedo ga biće ubra. Nije tija praćkon, a moga je tolko su blizu bili. Bombobacačom. Ubilo ga umalo. Pripa se Baja ka nikad u životu. Pripa za Matin život. Al brzo ga je ponija i brzon naši došli pa sve dobro svršlo. Mate živ, i kilo koje teži.

Baja i netjak Mate negdi na Svilaji

___________________________________________________________

RJEČNIK

istrala - istjerala

afana - pao u nesvijest, izgubio svijest, onesvjestio se

otkalen - odakle

kvarta, kvartarol - žitne mjere odnosno mjere za rastresite stvari, stara mjera za težinu (kvarta splitska imala je 79,93 litre a trogirska 76,93 litre), velika kvarta dijelila se na tri male, a male kvarte su se dijelile na varićake i oke, izraz za teret koji magarac nosi ("goni na tovaru kvartu šence") - u ovom kontekstu nadimak

merete - možete

šnjimen - s njim

oma - odmah

banice - kovanice

cukar - šećer

tute - tu

zubić - dio, postotak, nagrada za posredovanje

drugovačije - drugačije

uglavu - direktno

mortus - totalno pijani, potpuno pijani

ujitićemo - uhvatićemo
kutent - zadovoljan

kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača - u ovom kontekstu nadimak

bokun - komad

sić - kanta

izdavi - izvadi

netjak - nećak