DRUG JERE A I PISNIK

Nisu odali ni tri minute i eto i. Sta Jere Trogiranin isprid kuće, mrak je, nevidi se najboljo, ali vidi se. Jednokatnica, kamena, skale za gori, mala balatura, lipa vrata i dvi ponistre sa škuraman, doli jedna vrata i jedna ponistra sa rešetkon. U kamenu, svaki u škvaru, svaki isti, dakuće, krov jon kupe kanalice. Na više mista kapari restu, ujtili se za svaku mrvu mrve zemlje šta je vitar nanija, s Čiova biće, kapar šta mu godi i sol kojon je ota zemlja posolita i šta je more solila dok je vitar nije ukra, oteja, privarija, na silu je ćapija i odnija di on oće. Čine je lišpom, kapari, Hrvatka morala uzdanit. Na šta je spala. Od ledine do ... rukovata kapara. Di će se sada valjat. Di jon ledine, cviće, ladovine, di jon rast. Odtamo više nema. A da, siti se i razvedri. Valjaće se ona, valjat. U postelji. Sa mužon svojin. Odjednon jon nesta sav umor i zamor i premor i iscrpljenost i nevoljkost i žal za Kazagincom, i žal za Materon, za Cmiljkon i Ćaćon, žal za ledinama i šta više neće odtamo, sram je bilo. Pocrvenla sama prid sobom. Sama za se. Ima ona svoga Lovru. I dite će brzo doć. Šta će jon više. Uželiće se njeni nje. Zaboravit da je utekla, da se ukrala, da i slagala i privarila. Doće oni brzo. Vole oni nju. Lovri kako bude. Možda i priživi. I nasmija se njizi dvoje. Hrvatka i dite šta reste u drobu jon. Lip i život čeka. Naučiće i kuvat.

Trogir 60ih - gotička crkva Svetog Dominika

Jere Trogirski stisnija prikidač koji je palija svitlo na balaturi i svitlo poviš vrata doli i tek se unda vidla sva lipota. Prilipa kuća. Na kat. Svaki jon kamen isti. Ispran kišon tolki godina, gladak, reka bi mekan kad ga takneš, ubiljen. Svaki kamen, reka bi, smijuć se od gušta, vata i vrće nazad svaki tračak svitlosti oklen god on doša, pari zrcalo. Luda kamena. Misto da miruje kuću živon čini. Kad su se sva tri popeli na balaturu Jere namisto da šta reče samo in pokaza rukom prima jugu. Pogled kojemen ništa ne smeta a koji sve govori o, Božemeprosti, Božjoj umjetničkoj duši. Mirno ki ulje, bonaca se oto zove, naučiće kasnije, desetak svićarica šta love lignje i šta in se god zaleti pod sviću oni, ostiman, pa za uru, uruipo na peškariju. Čisto, s rumenožućkastocrljenom, tu i tamo, više tu nega tamo, plavijon od plave, prošaranom modrom, blidoljubičaston s zeru zelenkastoplave od sunca na zalazu, s miljardu miljona zvizda, nebo, a, iako mrčina, naziru se odsjaji Grada u moru. Trogir Trogira. Bože, fala Ti, ovaku lipotu samo Ti stvort mereš. I unda palme. Palma do palme. Zaigrala se Beškina mašta. Kako je oto drvo? Šta šnjimen mere? Smide li se usić? Njihovo ushićenje svimen trogirskim prikide Jere Trogiranin: "Dica ono priko van je Čiovo. Tamo vam je malo dalje ali možete cinije najmit. Ja bi vam za misec, za cilu kuću, dokle god oćete ostat, ako budete dobri prima meni i ja prima vama uzima bi vam dvista dinara na misec. Za cilu kuću. Saću vas provest njome da vidite di bi živili.". "Dvista dinara. To je mukte. Ja ću zarađivat najmanje dvi iljade ka kalafat." taman da će reć "Dozgovoreno" Hrvatka će: "Druže Jere, puno je nami to. Mi smo van tek došli sa sela, on triba nać posa, pa iđe i dite. Razumite, kad bi bilo malo jeptinije ...". Jere, bez da je i sekund mislija: "Dobro, stopedeset!". "Lipu naša a bogami i pametnu. Nu je kako zaradi ništa ne radeć!" promisli Lovre i mignu Hrvatki. Ona mu se samo, nako, pobjednički, ki alkar kad u tri smiri, nasmiši.

Trogir 60ih - kula Svetog Marka

Trogir 60ih - Marmontov glorijet i Mletačka kula

"Prva soba livo to van je moja, dičija soba, poslin momačka ..." otvori in vrata, upali svitlo i pokaza im sobicu u kojoj je bija jedan krevet, kantunal i jedan manji ormar, stolca s malin radnin stolićen. "Oto bi mogli priuredit opet u dičinju" misli Hrvatka i već je vidi: "Lovre će napravit najlipšu bešku na svitu šta će imat i baldahin da mi dite komarci i muve ne smetaju, da mu ne uđe kaka baja dok spava. I nek bude velka za dite do tri godine. Opituraćemo je u modro bude li muško u svitlozeleno ka i naš Kazaginac bude li žemsko. Mala komodica za robicu. Odalicu će jon ćaća još napravit ... vićemo.". "Druga soba livo to van je spavaća soba moji pokojni roditelja..." kad jin je otvorija vrata imali su šta i vidit: vridne ruke stari majstora još prija dvista godina napravile nekomen spavaću sobu a taj neko ostavija u naslidstvo more bit i proda Jerinima - krevet, njiman dvoman grub da grublji nemere bit, za pripast se. Unda slika nekog čovka kraj kreveta i druga priko puta nje. Portreti nečiji, biće Jerini ćaća i dida. Glava čovka, Božemeprosti, kraj uzglavlja. Stolce su bile lipe, sila Hrvatka za probat ji, ugodne i za samo sist a kamo li za sist i naslont se. Dva noćna stolića, namisto kantunala, lipa, a na ovomen jednon bija toaletni ormarić, ono di prave gospoje držu pomade, kreme, mošće i njiove, žemske stvari. Lipe damastne, teške ki sam đava, trula višnja zavise, gruba nika šta ne radi ura, visoka, vrat tribaš iskrivit za vidit kolko je uri, al Bogu fala, neiđe, pa neš vrat ni krivit. Imala je soba neki svoj miris. Miris života življenih njenom pomoću zadnji i prikonekoliko godina. Nije in se svidila. Tribalo bi oto sve bacit, sobu pripiturat, metit namještaj po svomen guštu. I oto će Lovre. Napravit in široku bračnu postelju, mora in minjat ledinu po kojon su se do sada bacakali. Njojzi jedan lipi, oni sa dvi noge i ladicon šta iđe uza zid, stolić i zrcalo na zidu poviše njega. Stolce i stol neka ostanu kad god in dođe ... za na karte (porumenla opet, šta jon je, sama se sebi čudi), Jeru zamolit za ove slike, nije šta su grube, odnese u svoju kuću, i tako ... brokvu po prokvu, izdiljaće njiman Lovre di će se manje spavat, više valjat. Sitila se Ćaće šta je jednon reka Lovr koji se tija pokazat ka šparan prid Gazdon pa počeja dricavat krive, izvađene brokve: "Sve dok budeš ravna stare čavle ti si siromaj u duši." Neće žalit ni novac ni dukata. Urediće oni sebi ovo gnjizdo. Ka za se.

barokna, spavaća soba Jerini roditelja

Hrvatka, ka stidno, al u glavu: "Druže Jere, kad bi mi najmili ovu kuću bili mogli bacit ovi namištaj. Da prostite, znan da van je ovo roditeljska spavaća al meni sve ovo, osin zavisa grubo. Sve bi bacla i napravili bi sebi drugi. Slike bi vas zamolili da odnesete vašoj kući." "Radite dica šta oćete! Samo budite pristojni, ne bučite, ne karajte se, ne prolivajte tute, kajine i maštile kroz ponistru ka šta drugi činu i eto - dogovorili smo se. Ali, kasno je već, ajmo spavat pa ćemo ujutro zajedno marendat i sve do u detalje dogovorit. Vridi?" "Vridi. Laka vam noć druže Jere!" "I molin vas, to druže govorite tamo di morate, kad idete neišli u milicijsku postaju, kad idete na općinu il se upustite u razgovor s nepoznatiman. Mene zovite šjor Jere. A slobodno morete i samo Jere, ćutin se tako bar deset mlađim." "Dobro šjor Jere. Puno vam hvala još jednom. Laka vam noć." "Brokva van je u materinoj sobi, pa se možete umit i oprat. Voda van je u sprovedena samo u kužinu i kupatilo tako da morate silazit doli po nju. Laka vam i ugodna noć dica!" "Laka vam noć Jere!" oboje mu odgovoriše uglas. Saće Jere deset godina mlađi slađe zaspat, a njizi dvoje će se oprat pa ... ako zaspu, more bit i zaspu.

Trogir 60ih - kula Svetog Marka

Kaparima
šta restu u zidovima
šta družili su se s našin didovima ...

Nisu dica znala da je Jere i inžinjer i pisnik. Da nemere zaspat a da nije bar jednu smislija i zapisa. Danas je obidva zelenu manistru, šta bi mu je donosija Kuke iz Italije, nije je u Jugi još bilo za kupit a kamoli da je se ko sitija radit je i zgrnit novce, minestrone zelenu manistru Barilla kojon je napravija, zbog nje, ne zbog sebe, preliv od dvi, pune u vrj, jušne žlice razmućena glatkog brašna, samo žumanjka i sedan šta moš sitnije isičeni kapara koji su davali tu kiselost, taj okus koji samo onu mogu dat. Tolko mu ukusno bilo, tolko mu lipo bilo da je odlučija kaparima i pismu napisat. Nije zaboravija tu odluku, a da je i tija zaboravit ne bi moga. Zaspat se nemere dok se pisma ne zapiše. Sija i bez ikakvi misli, tabula rasa Jere uzeja lapiš, veliku teku na crte, za koju samo on zna čemen služi i počeja pisat, olovkon neće više nikad, izblidi, izbriše se, nekvalitetne su, kemiskon će od večeras ... volija bi, najrađe, ka šta je vidija u nekin filmovima, guščjin peron, pa ga umakat u tintarnicu, to je pravi pisnik:

Kaparima

šta restu u zidovima

šta družili su se s našin didovima

slušali s gušton njiove ćakule

ispraćali šušnjem koče i trabakule

vonjali ribu sa gradela

dočikali tresuć se baš sve iz baš svi sela

šta in nijedan vitar nije smeta, glavon in u zid lupa

šta i nijedna bura najjača ne isčupa

kaparima

šta ljubavniku tvrdost držu

šta guštaju i u ulju maslinovu kad se pržu

šta i se boju i koza i bik

šta su za svaštanešta lik

šta su bar meni lipi sa svačin

šta su od Boga draga začin

kaparima obećajen ja - Jere a mogu i svi Hrvati

i dalje će  vas moja desnica brati!

___________________________________________________________

RJEČNIK

skale - stepenice, stube
balatura - terasa pred ulazom u kuću s pristupom preko vanjskih stuba
ponistre - prozori

škure - rebrenice
škvara - pravi kut

kupe kanalice - vrsta crijepa

kapari - ljekovita biljka, začin, afrodizijak
ujtili - uhvatili
ćapija - iznenada uhvatio
bonaca - veoma tiho i mirno more
svićarica - čamac sa "svićom" (posebnim svjetlom) za noćni ribolov
peškarija - ribarnica
mereš - možeš
reste - raste
drobu - stomaku
vrće - vraća
mošć - miris
pripiturat - prebojati
metit - staviti
gušt - užitak, zadovoljstvo, okus, ukus
pari - izgledao, činio se, kao, naliči
cinije - niže cijene, jeftinije
mukte - besplatno
beška, bešika - kolijevka, zivka, zipka
kantunal - noćni ormarić
baldahin - "krov", pokrov kreveta od lagane tkanine
baja - buba
šparan - štedljiv
dricavat - ravnati
brokve - čavli
karajte - svađajte, prepirite
kajin - lavor
maštel, maštil, maštilo - plastične (nekad drvene i metalne) nepravilno okrugle posude za vodu većeg kapaciteta a koje su služile za namakanje i pranje robe, posuđa, prijenos vode i sl.
marenda - užina, obrok između doručka i ručka
brokva - porculanski ili limeni bokal koji je dolazio u kompletu s lavorom, umivaonik naših starih
kužina - kuhinja
kalafat - brodograditelj drvenih brodova (prvotno majstor koji smolu i kučinu zabija između madira (oplatna daska pribijena na rebro) broda te u spojeve drvenih dijelova i tako ih međusobno brtvi)
smiri - pogodi
lapiš - sredstvo za pisanje, obična olovka, kemijska, naliv pero