"Vamo mala. Naplati ako smiš!" aludirajući na čepušanje od maloprija Mirko će maloj. Eto nje. Bogami smi! I frizuru i šminku popravla. I sise jon nisu na izvolte. "Oprostite za ono maloprije. Vi ste drugarice u pravu, pritirala sam. Mislila sam da ste mu sestra. Nije da ličite, ali ... Ispričavam se." "E kad si prava Hrvatica, kad se znaš ispričat a neznaš izvinit sve ti je oprošteno! Jel tako dica?". "I ja sam pritrala. Mislin, lipe ti sise, a znaš kaki su muški. Moj Lovre napose." "U redu je! ..." Lovre će "... nemora svak znat da najvolin sise!". Udri usmij. Sva četr. A Hrvatka opet ka da čuje petog. Platija Mirko Meho. Platija s guštom. Maloj ostavija manče prikonekoliko. "Ajmo dica! Mala! Pozdravi Dragu i reci mu sve dok ne probam lava da je zame janje kralj životinja!" Udri u smij. Jopet. Svi pet! Sad je Hrvatka bila sigurna i da se u njoj ona mrva šta svakin danon reste smije, gušta, ponosna na mater, na ćaću, na didu Galu, na babu Tinu, na tetu Cmiljku, na stričeve, rodijake, na Kazaginac, Ercegovinu, Rvacku. Ponosna. Moglo bi jon to bit ime bude li žemsko. Bude li muško dozgovoriće se ona i Lovre al biće mu ime Ivan, po didi Gali. Otompotom.

Mirko Puzić u svom BMWu privozi ciment

"Ajmo dica. Sad je 9.40 u 9.55 smo kraj mosta i tu vas iskrcajen. Ja iden dalje a vi, znam da je mrčina i da je kasno, snaćete se. Vi ste takve vele. Ercegovci. Evo vam ih par na brzinu o vami, al bez ljutnje: uvati Hercegovac zlatnu ribicu i ribica ga zamoli da je pusti a ona će mu zauzvrat ispunit tri želje, šta god poželi. Misli se on, misli, misli pa nakon tako kratkog razmišljanja poželi:

kilo belog

prvo i prvo da ima najbolju kuću u Hercegovini, drugo da ima najbolji auto u Hercegovini i treće da ima bilo šta šta niko u Hercegovini nema. I pusti zlatnu ribicu. Vrati se kući. Kuća neviđena a ispred nje neviđen, čudo od auta i uto izlazi žena na balkon i viče: "Požuri! Zove te zet iz Beograda!". Udri u smij. Sva tri. Četvrto biće nije razumlo. "Može još koji. Sve su mi ih ispričali Hercegovci." "Mere. Upri Meho!" "Opet uvatija Hercegovac zlatnu ribicu. Veli mu ona: pusti me molim te i ispuniću ti jednu želju, šta god poželiš. Samo jednu, uvik je bilo tri. Samo jednu, oš neš, tako ti je. Zamisli se Hercegovac: "Kuću dobru imam, mercedes i dobar mobitel imam ... znam: Daj ti ribice meni ženu kakvu nijedan Hercegovac nema. Želja ti je ispunjena veli mu ribica. Pusti on nju i brzo doma. Čeka ga žena ispred kuće i po njemu: "Gde si bre dosad!?! Brzo u prodavnicu nestalo nam hleba! Kupi za goste kilo, dva beloga vina, najbolje Belo brdo!". Udri u smij. Svo troje. Četvrto biće zaspalo. "Evo pamtim još jedan: dolaze dva Hercegovca u općinu registrirati firmu. Ona na šalteru ih pita: Ime firme molim? "Šesto Čulo" odgovara jedan. "O, izvrsno ime. Ljudi često smišljaju za firme tako glupa imena. Molim vas sad imena osnivača firme? Jozo Šesto i Ante Čulo!". Udri u smij. Sva tri. 

hercegovačka narodna nošnja oko 1920.

Lovre se pridruži Mirku: "Kad je Hercegovac najnesretniji? Kad mu rodi duvan a žena ide pušit kod susida!". Udri u smij. "Po čemen se razlikuju bogat i siromašan Hercegovac? Siromašni sam pere svoj mercedes! Ovi mi je najbolji: Kako prepoznati Hercegovku? Sprida Grude, zada Široki Brijeg, a u glavi Posušje!". Udri u smij. Nasmijala se i Hrvatka al ga ipak lakton među rebra. I tako ih u minut i u smiju proša put do Trogira. Sta Mirko. "Dica brzo ćemo se vidit. Puno ste mi dragi. Doću da vidim kako i kod koga ste se smistili i pomoć šta ako triba. Sritno vam bilo." "Puno ti hvala Mirko. I na vožnji, i na večeri, i na odličnom društvu. Neznan jel bolje pričaš, jel bolje voziš il bolje jiš. Jak si čovk. Moraš nas nać." Pozdraviše se i rastaviše. Otra Mirko Karlovcu priko ... kud ga bude volja, a Lovre i Hrvatka Trogiru. Životu.

hercegovačka narodna nošnja

Sa zavežljajem Hrvatkinim i s onon Žarinom kutijom komzervi JNA Lovre jedva oda. Nigdi nikoga. Livo autobusna postaja, desno pazar, ravno most. Slaba ulična svitla pokazival im dva, tri, čovka šta idu negdi. Lovre se rastereti, reče Hrvatki da ga pričeka i zaleti se za najbližin. Upamtija ja Mirkovo uputstvo da ne zaziva ni slučajno "Faljen Isus", nije da je Trogir komunistički, nekatolički, ali da mora govoriti dobro jutro, dobar dan i dobra večer za njegovo, Lovrino, dobro. Sustiga čovka: "Oprostite molim vas, znam da je kasno, ali ja i žena bi najmili stan, pa ako znate koga ili ako ...". Čovik ga prikinu: "Lipi moj. Uboja si ki prston u med. Nemoš virovat. Ja baš sada razmišljan kako bi triba afitat kuću di mi mater, pokoj joj duši, živila. Umrla je prije misec dana. Pa ako vam to ne smeta možete smenom. Dvadeset metara je odavde." "Žena mi je trudna. Rodit će za oko šes miseci ..." "Meni to ne smeta. Cila kuća bi bila vaša, ja sam vam blizu a ionako sam živim pa da ste i smenom ne bi mi smetalo. Neću vam puno uzest." "Samo minut pričekajte da odem po ženu i stvari." "A odakle ste?" "Iz Kazaginca. To vam je ...". "Znam ja di je to. Tamo ću radit branu. Je svit mali, a? Idem i ja s tebom, pomoć ti ponit stvari." "Ja sam Lovre Tomić a žena mi se zove Hrvatka!" "Jo koje lipo ime! Još ga nisam čuja! Ja sam Jerolim Buble a svi me zovedu Jere Trogirski.". Kad su došli do Hrvatke i rekli joj da idu u kuću koju mogu najmit nije mogla virovat. Ki u priči. Krenlo i od početka i nije stalo. U ovu uru, od dva, tri čovka trevit onoga šta najmi kuću. Nije slušala šta nji dva govoru. Pomolila se u sebi. Izmolila molitvu zahvale:

Fala Ti Gospodne

za još jedan dan

proživljen Tebi na slavu.

Fala za kruv koji si mi danas da

i za sve čimen uzdržavan svoj život.

Fala za sve dobro što si mi danas iskaza,

za kušnje kroz koje si me provlačija.

Fala Ti za pomoć koju si mi pri radu

i u životu pruža, fala.

I za ljude koje susretoh,

za one s kojima dilih tegobe proteklog dana,

za sve fala.

U ruke Tvoje, Gospodine,

pridajen duh svoj.

Ti si me otkupija, Gospodine, Bože virni.

Tebi prikazujen svoje spavanje

i svaki trenutak noći koja je pred menon.

Molin Te da nad menon bdiš,

da me štitiš, braniš i čuvaš dok spavam,

da se merem u miru odmorti.

Stoga se stavljan u Tvoje Presveto Srce

i pod plašt Majke Marije,

da me Ona s Tebon pomiri,

Tebi priporuči, Tebi izruči.

Tvoji sveti anđeli neka budu uzame

i neka me noćas čuvaju.

I Tvoj blagoslov neka bude nadmenon.

Udili mi, Gospodine,

mirnu noć i dobar san,

da se mogu dobro odmorti

i sutra prifatiti svisnije

i savisnije Tvoju volju.

A Tvoj sveti blagoslov nek me prati.

Amen.

kapelica Svetog Ivana Orsinia (Svetog Ivana Trogirskog)

___________________________________________________________

RJEČNIK

čepušanje - čupanje za kosu, tuča "na žemski načn"

jon - joj

napose (naponase) - posebno, odvojeno, svako za sebe

gušt - užitak, zadovoljstvo, okus, ukus

manča - napojnica

mrčina - velik mrak, pretamna noć

vela - vrsta
reste - raste, narasta
gušta - uživa
rodijake - rođake
upri - guraj
jiš - jedeš
afitat - iznajmiti
uzest - uzeti
zovedu - zovu, nazivaju