Je, brte, Mirko šta ga Meho zovu, ni slova a da je slaga. Eto gazde, maloj daje znak rukon di će ponit stol. Nosi mala stol ka nalijon kescu i di gazda prstom tu ga ona, da prostiš, metnu. "Trkon još po tri stolce!". Trče mala a noge jon lipe. "Šta tri? Nećeš sist sa nama?" "Ne mogu. Oprosti Meho, inspekcija mi u kužini, a znaš njih - samo oborita riba. Moram s njima bit. Vi guštajte! Dobar vam tek i uslast!" "Šta si to reka? Hrvatskim govoriš?!? Nemoj da te ko čuje. Prijatno triba reć a ne govorit po hrvatski! Da ti nisi od oni gazda di svira glazba? Huda ti hudba svagdi je UDBa!" "Aj Meho prikini se jednom u životu zajebavat! Drago mi je bilo!" "A Drago ti i sad i do smrti bit će ... ime" nije izdura Mirko. Udri usmij. Svi pet. Drago samo manija rukon, dosta mu Mirka Mehe za večeras i ode, inspekciji se utravat u gujcu. Sili. Mirko kavaljerski pridrža Hrvatski stolcu, Lovre nenavika na gostijone i bonton pričeka da i njemu jerbo mislija taki običaji ovdi, pa kad je vidija da je Mirko sija, sija i on. Eto male po narudžbu. "Dame imaju prednost ..." Mirko će Hrvatki. "Ja bi domaću juvu, šta ovo ovdi piše, zamrčeno je, a da, tartarski biftek, pomfri, salatu od poma i kukumara s kvasinon i jednu Cocktu, a za desert bi tri, ne četr ... pet palačinki s prelivon od čokolade." Mirko zinija, ne šta će on platit, nije oto njemu problem, nega nemaš je šta vidit, anđelak plavi malo jača odpo vriće cimenta a jide ka nji dva šta vozu dva kamijona. Lovre mu vidija facu pa mu ustima, usnama samo, bez glasa reka: "Trudna!". Raskeljija se Mirko, drago mu, Božemeprosti, ka da je njegovo. "Neka. Neka. Tako triba." "Ja bi tripce, puno paprene i najladniju koju god imate pivu. Najladniju!" "Meni moje!" Mirko će kratko.

Cockta - piće naše mladosti (poslin vekje, loze, bilo
kojog vina, pive, stocka kad bi moga, pelinkovca)

Eto male. Zaprtila se jadna. Servirala Hrvatki, servirala Lovri a unda ošla po Mirkovo. Nosi nakon minut mišano meso u pladnju za četvorcu. Pomfri u pladnju za dvojcu i mišanu salatu u zdili za petorcu. Kruva ne nosi jerbo Meho neji kruva. "Oprostite drugarice, zaboravli ste meni pivu." "Izvinite, saću ja". I eto je. Pita ga, pita Lovru "Može li ovo?". Još se ni zadnje slovo, slovo o od "Može li ovo?" nije čulo a Hrvatka skočla. "Kurvo i kurvetino!" Za kosu jon oma rukon desnon a livicon trisku, zidarsku onu, o livi obraz. Šta je bilo i zašto triska? Nikom ništa jasno. Osin male. Evo zašto: sise jon na izvolte a pivu metila da ji nemoš nevidt pa ka "Može li ovo?". Nudila mu se đavlusenudiladaBogda! Smišan jon bija Lovre. Lip čovk. Koja bi oto, pogotovo Galina izdurala. Bogami, mala izgleda obikla na take reakcije pa se nije dala Hrvatki. I ona nju za kosu pa se pravo počepušaše. Lovre to učas razgrni. "Ti sidi. A ti iđi u kužinu i ne dolazi amo brez pristojne robe!".

Jedna side, druga ode po kecelju šta joj Drago nije da nosit, jerbo dok je taki sisa rasta im je promet, i ne samo promet. Raslo svašta nešta.

Može li ovo?

Lovre, glumeć ljutog, a najsritniji na svitu zbog pokazane ljubomore, ka oštro će: "Ženo! Šta ti je ovo tribalo? Još u tvomen stanju!" "Kurbetina. Tila ti je časkon pokazat zahod ol misto di držu gajbe. Znan ja sve o takvin. Ispričala mi sve Rašeljka šta studira u Zagrebu treću godinu. Ona konobarce zove kurvarce." Mirko, koji se nije mislija mišat, ipak mora reć: "Nemoj tako lipoto! Nisu sve takve. Evo Jugoslaviju sam cilu obaša kamijonom i mogu ti reć da ni jedne nisam upozna. Da bi bilo šta između njih i nekih muškaraca bilo bi, al ne zbog novca, ne zbog kurvanja kako ti veliš, nego zbog kemije, međusobne privlačnosti, ako znaš šta to znači, zbog onog kad donja udre u gornju, daprostiš! Ona, nije da je branim, biće molila Boga da si mu sestra ol rodica, pa mu tila pokazat da joj se sviđa. A di joj se neće sviđat kad bi i ja tvoga Lovru, daprostiš, odveja tamo di gajbe stoje ... pa bi i sve ispraznili." Uspija Mirko u svojem naumu. Smirija Hrvatku, sve nasmija i sve se smirilo. "Kako nas je krenilo volija bi da idete do Karlovca, a ne do Trogira. Šta misliš Lovre? Da budeš magarun u Karlovcu, a?" "Marangun! Marangun! Zapamtija san. Nakon šta ću bit kalafat i zaradit novce, akoBogda. Nego, Mirko, vidin ljude znaš i ljudi te znaju da neznaš slučajno koga u Trogiru šta bi nama troma najmia stan?" "Kojima troma, ja vas vidim samo dvoje, je da ću vas do po ure bit četvero ..." Mirko će po svome. "Hrvatka je trudna. Očekujemo dite i volili bi nać lip stan, da nema vlage, da je blizu mora i centra grada i da nije skup." "A ja bi volija nać pečena vola za sto dinara! Teško je oto! Imam ti ja neke poznanike u Trogiru. Zapiši njiova imena i neka te oni uputu za početak. Aj, piši: prvo napiši Antu Bilića, on ti stoji odma prva kuća do peškarije - to ti je ribarnica ..." siti se Mirko da Ercegovci baš ne znaju dalmatinske riči "... onda zapiši Ivana Baradu, on ti stoji u treću kuću s desne strane kad priđeš priko mosta samo ne pitaj zanj po imenu nego traži Barabu, svi ga znaju po nadimku, ritko ko po imenu i iman ti još jednoga, Šimu Rožića, njegova kuća ti je odma desno od pazara, prva, lipa, najveća, nemoš je falit i da oš. Neko od njih tri mora znat nekoga ko afitaje - iznajmljuje stan. Jesil sve zapisa?" "Jesam: Ante Bilić, Baraba i Šime Rožić. Fala ti Mirko šta se Meho zoveš." Hrvatka, od onog čepušanja još riči nije progovorla. A i kakoće, kad jon puna usta. Šta tartarskog, šta salate. "Samo se pazite dica! Trogir vam je ka i da prostite žensko. Nekako ćeš uć al kad si jednom uša nikako ti se neda izać! Oprosti mi ako sam grez Hrvatka al to je moja usporedba. Trogir vam je ka najlipša ženska na svitu. Najlipši gradić na svitu!" "Grez?" "Grub, bezobrazan to sam ja, zna bit i Solin moj rodni, zna bit i Split u čijen sam se rodilištu i rodija, zna bit i Karlovac kojem danas idem, zna bit i Zagreb u kojem sam sto puta bija - Trogir to nezna!"

 

neke trogirske narodne

(obećavam ih još):

Pisme moje u kutiji stoju,

Kad ih pivam, same mi se broju

Na Aranđelu vinograd zeleni,

Ribu lovi moj dragi miljeni,

Ribu lovi i spominje mene,

Svakim danom da mu srce vene.  

Neću curu sela Prgometi,

Ja baraba, ona bez pameti,

Neću curu sela sa Labina,

Neće pije rakije ni vina,

Od rakije da je glava boli,

a od vina da joj srce gori.

___________________________________________________________

RJEČNIK

brte - brate

nalijon - najlon
sist - sjesti
kužina - kuhinja
oborita riba, riba od kamena -  oborit = obran, odabran, izvrsan/najbolja, obično "bijela" morska riba (škarpina, zubatac, komarča, lubin, itd.)

guštajte - uživajte

huda - jadna

hudba - sudba, sudbina
manija - mahnuo, odmahnuo

izdura - izdrža

zamrčeno - nejasno vidljivo, zatamnjeno, išarano, prljavo
poma - rajčica
kukumar - krastavac
zaprtila - preopteretila
jerbo - jer
ji - jede
obikla - navikla
počepušaše - počupaše za kosu, potukoše se "na žemski način"