U JEROLIMA, JERE TROGIRSKOGA

Dozgovorili su se lipo. Lovre će o svon poslu ka. Ić usić drva. Rogonja, ničem drugom i nije služija nega za past i vuć kar su drviman za rađu. Lovre je zna u svaka doba noći pobrojat dvistotinedvadesetitri vrste drveta i čemen služu, za šta su najbolji, kako je on volija reć, najpodatniji. Nije Kazaginac bija baš najbolji izvor al zato je Rvatska. Oklen šta oš ljudi ti dotraju. Upitaj Lovre: "Reci mi šta znaš o vrstama drveća i čemen koje služi, a bilo bi poželjno po abecedi da ji složiš". Reka bi ti Lovre: "Ne znan abecedu al znan: javor - to ti je dugo stablo pravilne krošnje. Drvo je žućkasto-bilo, dosta teško i sridnje tvrdo. Teško ga cipat, lako obrađivat i dobro se polira. Rast medunac - nepravilnog rasta i do dvaeset metara visine. Drvo mu je vrlo teško i tvrdo, teško ga cipat, male je elastičnosti i vrlo je trajno. Rast lužnjak - mere narast do četeres metara. Drvo mu je trajno, srednje tvrdo, čvrsto na pritisak i udarac i sridnje elastično. Rast kitnjak - isto mere narast do četeres metara. Drvo mu je trajno, srednje tvrdo i vrlo elastično te odlično za obradu ... oš još?". Moga je Lovre tako do sutra. Kad se rodila ideja u Lovrinoj glavi za postat kalafat i kad je oto reka Hrvatki nije prošlo ni pet dana a ona mu pribavila niku knjigu za kalafate koju mu je, kad god bi se našli pa obavili ono, čitala, jerbo njega čitanje nije baš ljubilo. Prvon ga iznenadila s pojašnjenjen da je kalafat rič grčkog porikla - kalaphates - i da znači brodograditelj, škveranin, graditelj drvenih brodova i jedrenjaka, a kalfa da je rič turskog porikla i da znači šegrt, pomoćnik meštrov. Unda, u tomen priručniku, po abecedi navedena vrsta drveća i čemen služe u brodogradnji a to je ono šta Lovre nije zna. Kako god mu Hrvatka čitala, pa prikinila za ono, tako on pamtija, učija, čak i po abecedi pa je sada zna: ariš - trajan je pod vodon, služi za izradu palube, oplate, nadgrađa, kobilce, i jarbola brzih brodica, bagrem služi za izgradnju klupa, sidala, zrcala, krmenih rebrenica (štagod mu oto bilo) i palaca za vesla. Kad mu oto pročitala Hrvatka mu veli (nikad, baš nikad, ga Beškom nije zvala) "Lovre moj lipi nisan ti ja vesla sisala al mogla bi palac. Šta veliš, an?" "Teško žabu u vodu natrat!" i privatija se Lovre rađe. Jopet. I jopet. Unda legli na leđa oboje, do tada samo Hrvatka bila na leđiman. Livu stranu priručnika livon rukon drža Lovre, desnu stranu priručnika desnon rukon Hrvatka i ona mu čitala a on pamtija ....

rast lužnjak

Alepski bor se upotrebljava za izgradnju rebara, oplate i jarbola. Crni bor se koristi za izgradnju palube, oplate, nadgrađa, podnica, pregrada i ograda i jarbola. Obični bor za izradu podnica, jarbola, oplate i ograda. Planinski bor za oplate, ograde, kraće jarbole i podnice. Primorski bor isto. Brijest se koristi za izradu rebara i koljena manjih brodova, glava kormila, razme, sponja (štagod da mu je oto), oplata palube, kobilce, štitne koblce, pramčane statve, protustatve, vojeva gaza (ko će ga naučit šta je sve oto???), rebara, rebrenica, krmenih umetaka, zrcala, kolina glavne palube, grotla, poveza uzvoja, bokobrana i za unutarnje uređenje. "Ljubavi moja, srićice lipa, kalafatu a da se ti čega drugog prifatiš a ne samo knjige ...". I prifatija se. Jopet. A njoj ka krivo, ka triba bi više učit ono šta ne zna, a ne ponavljat i popravljat ono šta zna. Bidna Hrvatka. Zemlja se okriće i trese, čas nemere dihat, čas joj uši gore, čas će jon bradavce izletit iz grudi, čas jon more izmeđ noga. Bidna. Blago jon se. Lovre to pak neplanski. Di mu ruka sama ode, di mu se grize on ugrize, di mu se stisne on stisne, pazeć pritom da je ne pribije. Gleda je časkon u oči odozgora, pa jon gleda grudi šta se tresu gori-doli-livo-desno a oči jon nemere vidit jerbo i zatvorla, gleda je časkon u potiljak i lipa jon leđa su velikin i malin mladežon, jedan do drugoga kraj live jon lopatice, povuče je za kosu, znade da to voli a voli i on, zna i da joj neće pobić kad ga bude tila ujist za gujicu, a to in je znak da je kraju došlo. Bidna Hrvatka. Bidni Lovre. Guštali jedno u drugomen ki dva prajca u malo vode. Taki je Lovre bija. Prvon bi Rvatku, najdražo na cilon svitu, napravija sritnon, a unda bi moga napravit i kaki sritan brod, gajetu za primjer primjera.

... prvon bi Rvatku napravija sritnon ...

Dozgovoreni plan njiov je počeja. Lovre uprega Rogonju u najveći kar šta su imali. "Gazda Gale. Otra ja usić drva, tribaće mi malo više i vrimena jerbo mi triba malo više i drva. Iman napravit nike koćete, tri samara i dvi beške." "Samo upri Beška!". Nije se Rogonji išlo. Bija je ne samo težak (biće oko pesto kila) nego i težak za krenit. Potega ga Lovre muški pa je Rogonja vrlo brzon shvatija da nema s ovin šale pa šnjimen. Kar se čuja kako škripje, cvili, niku svoju pismu piva, suvog drva, nepodmazani kola, ko ima vrimena za to, jerbo zna se, u postolara najgore postole. Al oto je i Hrvatki bija znak. Krenilo je. Biže Trogiru. Lovre se nada da je ona obavila svoje. Javla se i rekla Materi ol Cmiljki. Nekom je morala reć. Neće se samo tako ukrast. Nije ona od te vele. Slabića i kukavica. Laživica i lupeža. Doduše ukrala mu je srce i pamet al to se ne računa pod lupeštvo.

... a unda bi moga napravit i kaki sritan brod ...

Hrvatka je Boga molila da trevi Cmiljku. Lakše će njojzi reć nega Materi. Tina bi je pušćala al bilo bi suza za maštil napunit, bilo bi savita za tri mise održat, bilo bi zagrljaja i poljubaca za cili jon život budući pa je bilo straj da se ne pridomisli. Da ne ostavi samo taku Mater i samo takog Ćaću i samo taku sestru. Lovre radi. Šta Lovre radi? Sebe radi. Šnjimen jon je život bija najlišpi. Šnjimen i rukaman šta drvon rade ka Mater jon su brašnon, ka Ćaća jon s komaćama, ka Cmiljka sa lipoton svojon. Sve šta triba. I ne samo s drvon. I šnjomen.

___________________________________________________________

RJEČNIK

kar - zaprežna kola

rađa - rad, posao, djelatnost

oklen - odakle

dotraju - dovezu, dotjeraju

čemen - čemu

ji - ih

kalafat - brodograditelj drvenih brodova (prvotno majstor koji smolu i kučinu zabija između madira (oplatna daska pribijena na rebro) broda te u spojeve drvenih dijelova i tako ih međusobno brtvi)

meštrov - majstorov

koćeta - drveni okvir za krevet/ponegdje i bešika, kolijevka, zipka

beška, bešika - kolijevka, zipka, zivka

upri - guraj

šnjimen - s njim

škripje - škripi

vele - vrste

maštil, maštel, maštilo - drvena ili metalna, danas najčešče plastična posuda kosih stijenki (dno duplo manjeg promjera od otvora) sa dvi ili tri ručke ("uva")

komaće - ham - unutrašnjost komaće (hama) ima oblik životinjskog vrata te joj se postavlja preko glave na vrat. U obliku koštice šljive je i može se širiti (širi se kada se stavlja) i sužavati (suzi se kad se postavi). Unutarnji dio komaće obložen je platnom da ne žulja životinju. Komaće su izrađivali posebne zanatlije koje su se zvali komaćari a što je nekad bio veoma unosan posao jer svaki konj je trebao komaće, a često i mazga i mula.