Nije smogla snage. Ukrast će se pa se poslin, kad se sretu, pravdat kako zna i umi. Ćaća je ne bi udrija ni da mu je ... neznan šta učinila, Mater bi se izvikala, isplakala, izljubla je, Cmiljka bi je držala za ruke i rekla da jon sve ispripovidi. Ošla je u kuću uzest već ušivene dukate, njen miraz, prisvukla se u robu ka za oko kuće, uzela lancun i unj potrpala, posložila, nabacala, sve od odjeće šta je volila. Samo, i tako će jon brzo tribat druga veličina pa se nije baš puno mislila. Čuje Tinu u kužini kako piva i oklagija, čuje Galu kako sam sa sebom kad mu nema Lovre da se dreči nanj govori, Antu i Cmiljku odavno nije čula ni vidla. Poćirila kroz prozor di je stric i njegovi, di je drugi stric i njegovi. Nešta dice bilo u dvorištu, al mere kraj njizi proć. Jedini straj je imala od Mande. Ota stara sve vidi i sve čuje slipa kod očiju gluva kod ušiju. Ono kad je počela povraćat ko će je vidit ako ne ona. Nije jon ništa rekla a sve joj rekla pogledom "Dite! Dite! U tebi dite!". Samo da je ona ne vidi i sve će proć kako triba. Sustić će Lovru svoga. Doli di se bili breza između dva jablana. On će jon unda uzet zavežljaj šta baš i nije bija lak, Rogonju će okrenit i skupa sa karom poslat doma, a oni će na noge, pa šta bidne biće. Prvo će na Kamensko, unda Trilj, Dugopolje, Klis, Solin, neki sedan Kaštela i eto i u Trogir. Povest će i neko. More bit i autom. Na motor ne bi sila kad nikad nebi došla u Trogir. Nije da je straj, al biž, na dva kola se vozit. Da oće koji kar naić bilo bi najlišpe.

Rogonja

Lovre je već bija na dogovorenom mistu. Jedva je uspija, uzak put, makadam koji je vodija selu i od njega, Rogonju s karom okrenit i uputit doma. Malo ga je plesnija i otra Rogonja. Neće se taj izgubit. Zna on di mu staja. I pun dvor trave samo take. Ni iz dvora nemora. Nestrpljivo je čeka Hrvatku. Sad bi i ona tribala. Čeka njizi dalek al najslađi put. AkoBogda već prikosutra mogli bi bit u Trogiru. Oma će krenit tražit posa, normalno prija toga će nać stan za najmit. Uštedija je dosta radeć u Gale, a i da je tija di je moga trošit. Hrvatka će ki prava žena a dok se ne oženu bit doma i skrbit o kući, o njemu i o ditetu njiovom šta jon raste u drobu evo već drugi misec. Radit će dvanajst sati na dan, svim danima osim svete nedilje. I ... biće njiman dobro. Garant. Evo i nje!
Hrvatka silazila iz gajića šta je rasta pokraj druma. Vidila je već davno Rogonju s karom kako iđe kući, a sad vidila i Lovru. Niko sritniji. Sve ka po loju, kako su i dozgovorili. Nisu se ni grlili, ni ljubili, samo su se čvrst ujitili za ruke, Lovre prija toga preuzeja zavežljaj i zabacija ga na livo rame. "Jebate! More ova ponit!" pomisli u sebi misleći kako ima piza ovo šta je donila. "Šta ti je ovdi ljubavi? Ponila si rodne grude i kamena?" "Malo za prisvuć se. A ima i neki džindža da ti budem lišpa, nešta posteljine i eto nakupilo se. A i ti da si pravi i mene bi ponija a ne tu ..." sa smješkom će.

... A i ti da si pravi i mene bi ponija ...

"Dođder amo, neš ti tebe i tvojizi dvaes kila. Oš na krke il oš na brke?!" "Budi sigur, prija Trogira neću na brke, a za krke ćemo vidit za koji sat, kad progazamo malo." I krenuše Trogiru. Novome životu. U polupoznato, više nepoznato. More, morska jaja za gušavog ćaću Lovrinog, kalafat u škveru, posli sam svoj gazda u svojon radijoni, zapamtili da to u Trogiru reču marangun, prvo i prvo lip stan za dite i Hrvatku, šparat ne previše, ne na rani, jerbo ona sada ji za dvoje ... tako im je razgovor već razgovaran iša. I pratija jih cilin putem. Šta će i kako će. Koliko će. Šta će Galini reć? Kolko će Cmiljki valit? Šta će se po Kazagincu pričat? Utekla, ukrala se. Di? U Trogir! S kin? S Beškom! Božesačuvaj! Božemeprosti!

Hodali su more bit zeru jače od ure kad začuše iza leđa drndanje. Neko goni kar. Srića. Povest će i zeru će odmorit i brže će stić u Trogir. I bi tako. Čovk gonija kukuruzovinu, puštija i da se zavalu i da šnjimen iđu sve do prid kuću mu, još koju uru karom. "Ajde! Odlično nan krenlo! Evo nas Trogiru! Saš vidit šta je meštar i kako se drvo dilja!" pritija se Trogiru Beška. "Ajde! Odlično nan krenlo! Evo nas Trogiru! Saš vidit šta je Hrvatka, žena, mater, kuvarca (jebate ništa neznan skuvat, ni jaje povrigat!) ..."

___________________________________________________________

RJEČNIK

lancun - plahta

oklagija - valjalo, sukač, oblo drvo za razvijanje tijesta (u ovom kontekstu: služi se oklagijom, razvija tijesto)

dreči - govori povišenim tonom

poćirila - provirila, kriomice pogledala

mere - može
njizi - njih
bidne - bude
kar - zaprežna kola
ujitili - uhvatili
oma - odmah
piza - težine
marangun - stolar
šparat - štedit
valit, falit - nedostajati
zeru - malo
meštar - majstor
šnjimen - s njim
povrigat, pofrigat - ispržit na ulju