NEMA MIRA DO TROGIRA

Hrvatki sto misli u sekundu kroz glavu. Glavu šta gori. Glavu šta nosi tilo šta gori. Šta će reć Mater? Kako će poludit Ćaća! Kako će Cmiljki objasnit? Cilo selo će joj se rugat, smijat, budalom je zvat. Beška? Trogir? Kako će tamo živit? Kraj mora, nigdi ledine, nigdi rasta, nigdi ovce, cvića od koga će plest vjence i vjenčiće, krunice i kadenice, braćolete visibabine ... Blaženi Ivan Orsini? Svetac mu zaštitnik. Da je Trogir star priko šesto godina reka joj fra Bono kad se raspitivala o Trogiru. Priča joj fra Bono da je Petar Lucić stastavijo najstariju antologiju hrvatske književnosti - zbirku Vartal. Da je Trogir bija kroz prošlost tolko napredan da se već iljadudvistadsedandesetprve spominje prva ljekarna i to samo par godina nakon što se u Europi farmacija javlja kao posebna institucija. Govori Njojzi Bono, ne prikida govorit a ona zamišlja, skoro pa vidi Trogir, misto koje će joj zaminit Kazaginac, misto u kojem joj neće bit Cmiljke za zafrkavat, Ćaće za mazit mu se, Matere za šalat se šnjomen i zagrlit i ljubit i škakljat i ka učit kuvat, Trogir će biti misto di nikoga neće imat osin Lovre. Lovre i diteta. Da je Trogir lip? Šta mere bit lišpe od Kazaginca? Neki Trogir!?! Nema šanse!

Trogir: nigdi ledine, nigdi rasta, nigdi ovce ...

Šta mere bit lišpe od Kazaginca? Neki Trogir!?!

Prenu se iz misli Hrvatka i nastavi slušat fra Bonu koji joj priča o Trogiru sve šta znade i sve šta je doživija jerbo je više puta unjem bija. "Zamisli najljepšu krunu na svijetu. Zamisli na toj kruni najljepši dragulj što ga je ruka Božja napravila. Takav je Trogir." Viruje Hrvatka fra Boni, al šta on zna o Kazagincu. Tek je treći misec ovdi. Nije ga dobro ni vidija, ni upozna.

A tek da znade, Božemeprosti, za rast. Nasmija se Hrvatka i brzon se prikriži na tu šporku misao, zafali fratru i ode. Ode doma uvježbavajući lice koje ništa ne smi pokazat od ovi sto misli šta su joj u sekundi letile glavon utječući se jedna drugoj " ... ja sam pametnija, ja sam bolja, ja sam sigurnija, ja sam nejbezbolnija, ja ću s Materom rišit, ja ću Ćaću sredit, ja ću Cmiljki pojasnit, ja ću se ispovidit, ja ću iz skrinje najvridnije izdavit, ja ću ponit samo naramak, ja ću i kad se smistimo i sredimo sve pozvat, ja ću bit Žena, ja ću bit Mater, dukate u njidra, zašit da ne šuškaju, kar za balegu uzet da niko ne posumnja, Rogonju samo vezat, najstariji je vo, neće niko ništa pomislit osin vid šta se provridnila ...". Nekako, kako god fra Bono opisiva ka i da je vidila Trogir. Nejasno, u magli, al vidila. "Biće nami lipo. Lovre će radit, ja ranit i učit dite govorit, odat, akoBogda, brzo će i drugo dite, Lovre će do tada otvorit svoju radijonu. Biće nami lipo."

Trogir ... nejasno, u magli, al vidila ...

Jedino šta je mučilo, dobro nije jedino, al najviše je mučilo komen će prvo reć. Red je Materi, to su ženske stvari, sve je to ona proživla, ne baš vako kako Hrvatka, al proživila. Red je Ćaći. Glavi kuće. Onon što novce zarađiva, dili, rani, oblači, obuva, gradi. On bi triba znat najbolje a ni Lovre mu nije mrzak. Cmiljki najrađe. Ona će je najbolje razumit. I ona je zaljubljena. I ona voli. I ona će se brzo udat, doduše, za razliku od nje, po dogovoru i suglasnosti roditelja, po svim običajima koje narod i Crkva tražu i očekuju. Odluči. Prvomen će reć onomen koga prvoga vidi. Samo Cuku da nevidi, nasmija se Hrvatka sama sebi. "Šta bi mi Cuko svitova?"

Lovre, odtamo, al skroz sa suprotne strane. Da zbuni protivnika. Da neko u Selu nebi poveza Hrvatkin i njegov dolazak iz istog smjera. Odtamo. Ispod rasta. Je brte lipo imat curu! Najlišpe! Najslađe! Najvruće! Najtoplije! Najdrhtavije! Najslasnije i najsladostrasnije! Je brte lipo imat curu! Raslo u Beški. Nije zna poredat po jačini al nekako podjednako. Rasla želja za ni sekund bit brez Nje, rasla želja za stalno bit u Njoj, rasla ljubav a mislija ne mere se Hrvatka više volit, rasla u Beški odlučnost i hrabrost. Staće isprid Gale, nek ga ubije. Staće i pitaće Hrvatskinu ruku. Naresta sam u svojim očima Lovre. Di će on, Lovre Beška Brke Tomića su Hrvatkom Gale, Ivana i Martine Gale ćerom? Da di će? U Trogir! A šta će šnjomen? Živit, koru kruva dilit, dicu imat. Život uživat. To će Beška i Hrvatka.

... raslo u Beški ...

___________________________________________________________

RJEČNIK

jerbo - jer

šporku - prljavu
beška, bešika - kolijevka, zipka, zivka
kadenica - mala ogrlica
braćolet - narukvica
skrinja, škrinja - drveni sanduk sa ravnim poklopcem
naramak - količina (npr. drva) koja stane u obje ispružene ruke
njidra, njedra - grudi
kar - zaprežna kola
balega - kravlji izmet
svitova - savjetovao
naresta - narastao
šnjomen - s njom