OVDJE RADIO VATIKAN ...

Nije Kazaginac ima novine. Tevelizije samo tri (Galini a dakoće!) al je zato ima prikonekoliko radijoaparata, pa je bija upućen Kazaginac, kako ko, u zbivanja diljem Ercegovine pa i Rvacke. S gušton su slušali sve osin jazza, swinga, rocka, popa (Božemeprosti!), Franka Sinatre i Deana Martina, Elvisa Presleya i Pat Boonea. Baš sve su drugo volili. Osin opera, klasične glazbe, countrya, bluesa, soula. Samo su se čudili gange nigdi. Ni rere ni ojkalice.

radijo 

Al zato in je piva Vice Vukov i Ivo Robić, Safet Isović i Zaim Imamović. Najradije su slušali Radio Vatikan na rvackome a ako bi propustili šta čut pripričavali bi jedan drugomen. I bilo in najdraže slušat glas isusovca Stjepana Tumbasa šta je bija i glavni urednik i špiker. Još tamo pesetčetvrte Radio Vatikan na rvackom se svakodnevno javlja pa su došli, davno, svi na svoje. Znali su da ga je utemeljija papa Pio XI još iljadudevestotriesprve, dvanajstog veljače i da je petnajstog ožujka triesiprve rečena prva rvacka rič na radiju. Nema veze šta je niko u Kazagincu nije čuja. Čulo i je dovoljno i u Rvackoj i u svitu. Tadašnji rektor papinskog hrvatskog zavoda Svetog Jeronima u Rimu monsignor Juraj Mađerec preveo na hrvatski i pročitao posebnu Papinu poruku virnicima širom svita prigodom četrdesete obljetnice enciklike "Rerum novarum". Hrvatski je bija jedan od trinajst jezika na kojem je poruke prenešena. A drugi put se hrvatska rič čula na Duhove iste godine kada je mladi doktorand Papinskog sveučilišta Gregoriana, tada kardinal, Alojzije Stepinac, tijekom mise koju je izravno prenosio Radio Vatikan, pročitao poslanicu i evanđelje na hrvatskom jeziku.

ZERDIK ZWERGSUPER Z367LK

SAVICA 65A (RA15A)

Ma ni pomislit, a kamo li čut da su se takmičili ko će imat lišpi, veći, bolji, skuplji, glasniji, su više botuna, su više postaja, su lipšin drvon ... nisu taki kazaginčani. Ne bi oni. Al ono kad je, a dakoće, Gale prvi radijo dotra u selo, jel ono struja došla krajon ol početkon šesettreće?, kad su svi čuli, čuli i vidili oto čudo, počelo je. Minjan kravu, mere i dvi, za radijoaparat samo šta nije pisalo na svakoj staji. Radijo "Kosmaj" najbolji na svitu za kravu, tele i varćakipo samo  zrna kukuruza. Radijo šta je najbolji na svitu a zove se Zerdik Zwergsuper za kobilu staru dvi godne, ne stariju. Savicu 65A za ždribe i pule. Snalazili se kako znali i umili a još svi ni struju nisu imali po kućama. Al ipak nije sviman, pogotovo starijoj čeljadi bilo do radijoaparata. Više su volili sidit isprid kuće i slušat šta govoru Anka ol jon ćer Danca, šta kaže i zašto dreči stari Mirko na sina mu, a lip i šesan, Milana. Jel ono Galina Rvatka? Oklen ona u ova doba a iz pravca odtamo? Nije valjda! Ima zagondžiju?!? "Ane! Aneeee! Aneeeee! Dođder amo oma nešta ti važnoga imam za reć! Kateeeeee! Kateeeee! Trčder amo! Ankice i ti i povedi Dancu!". Neće proć više od uru cili Kazaginac će znat da je Hrvatka došla odtamo i da ima zagondžiju. Cili? I Gale? I Martina. I Cmiljka. Hrvatka odtamo, Božesačuvaj!
Istina. Hrvatka odtamo. Tajno misto svim generacijaman otkad je rast spustija grane tleju i di su se one igrajuć splele da se nikad ne raspletu. Pa još u proliće kad sva priroda samo na jedno misli, pa kad prolista, najbolji zaklon na svitu, samo da je potrefit kad nije zauzet. A zauzet stalno. Niki bi se i dvi ure ranije dizali da bi im dan traja dvaesišest uri pa da uvate red. Hrvatka, istina, odtamo. Zamišljena. Ni svjesna stare Mile šta je sazvala Anu, Katu, Ankcu, Dancu a došle još i Božena, Grozdana i Magdalena. Nije sve žemsko iz sela došlo al ka da je. Magdalena će reć šta triba reć Martini i Petri, Grozdana će reć šta triba reć Jagi i Dori, Božena će reć njiman čak tri: Doroteji, Mirni i Barbari, Danca samo Divnoj, Luciji, Ani, Mari, Marijani i Zlatki, Ankca će materi Borki, sestrama Božani i Boženi, Kata Dunji i Iskri, Ane će reć Anđeli, Mariji, Dunji i Ivančici. Tako će stara Mile u roku od niti sedamnaest minuti izvjestiti cili Kazaginac. Bolje nego radijo Vatikan.

okupla Mila njizi: Anu, Katu, Ankcu, Dancu,
Boženu, Grozdanu i Magdalenu 

"Reci Mile! Nečekaj više neće ti niko doć!" "Nit san ja koga zvala nit čekan da kogod dođe" veli Mila a sve očima strilja po putu ne bi li još koja naišla. Uto, na sriću joj najveću, ugleda Cmiljku i Antu, koji su skinuli narodnu nošnju jer Ivanje je prošlo. Zapričali se i, Božemeprosti, zaboravili i na krijes, vatre Ivanjske i na, Božemeprosti, Svetog Ivana i na ... sve na svitu. Cmiljka, Gale komaćara starija ćer, uvik se najlišpe i najmodernijo oblačila. Sad je na sebi imala malo stariji model, al još ga nije obukla i još joj bija najdraži. Ante ima jednostavne gaće, ne razdrljenu bilu košulju ka drugi, već pristojno do ispod grla skopčan, ruke u džepima od gaćan da nebi se zaletile tamo di in najlišpe bilo, tamo di su malo prin bile. Hodali, šetali do ručka ka da su najbolji prijatelji. Oboje pogledon u tlej, Ante čak šuta livicon sve šta bilo po putu, makar i grančicu, Ona skupite kose u rep, bilje od sniga košulje, nako crnoputa, zvonolike šarene na velko cviće suknje, smjerno gleda put ka da je pun govna pa da ne ugazi u kojo. A zraču, zraču oboje. Svi to vidu. Vidu i znaju da neće još dugo proć ni do prosidbe ni do ženidbe. 

moda krajem 50ih početkom 60ih

"Rec više Mile, reci jeziknepregrizladaBogda! Moran doma kuvat!". "Svi znamo za Cmiljku. To je gotovo. Jel tako?" poče stara Mila. "Al znal iko išta za Rvatku?" "Rvatku? Dite je oto. Šta bi se za nju moglo znat?" "Lipa brte ki i Cmiljka ako ne i lišpa al nema ona nikoga. Je bilo i šta su se rad nje i pošaketali, al sve ostalo na tomen!" "Rvatka? Ćaćino i materino dite, niki dan se od sise majine makla. Šta moš o njoj reć?!?" skupile se sve sad ki repci u debeloj prašini kad se kupaju, pa sve jedan do drugog se praše, šireć krila, kostrušeć pera, tresuć se i guštajuć. Mila, sad najvažnija na cilon svitu napravi pauzu da produlji napetost i da čuje još kojo pitanje i čuđenje važno: "Oto dite će vrlo brzo imat dite!" "Ma nemoguće!" "Ma šta veliš?" "Mile popila si opet namisto čaše icu, an?" "Sunce Ti u glavu udrilo!" "Su kizim?", žamor, zinuta usta šta su pokazivala lipe in manje-više zube, raširite oči od čuđenja, češkanja po glavi, svaka na svoj način pokazivala nevjericu, čuđenje, šok, al opet svakoj na svoj način nekako bilo i drago. Ne, Božesačuvaj, zbog zlobe i želje za lošim drugom, nega, nešta se zbiva, nešta o čem se more pričat, nešta šta će razbit dosadnu svakodnevnicu, i nešta šta se tek zavaljalo, a, Božemeprosti, valjat će se bar još devet miseci. Znajući Galu, biće belaja. I po Rvatki i po Cmiljki i po Martini. Najviše po njojzi: di si bila, u šta gledala, na šta pazila, kako odgojila, što si je pušćala, noge i ruke ću ti pribit a žena će mu, nako kako samo Ona znade: "Pribi Gale moj. Pribi mi i ruke i noge zaslužla sam. Nega, sačekaj samo da napravin obid, pa pribijaj!". Smotaće Martina Galu svoga ka i uvik. A da ni nezna da je Njena zanja i da je po Njenon.

Hrvatka i Lovre najvolili travu

"Su kizin? Govor Mile!" "E to bi tribalo platit! Il čekajte da prođe koji misec pa da saznate." "Govor Mile nikad nisi ostala prazni ruku. Ja ću ti donit teglu meda." "Od meneš dobit sirove kave pokila." "Ja ću ti donit šudar i šudarić šta mi ćaća kupija u Ljubuškon a meni se ne sviđaju." "Dobiš šećera u kocki cilu kutiju", pa kad su se sve izredale Mila, cila važna, ma šta važna, najvažnija u Kazagincu cilon, ma šta u Kazagincu, u Ercegovini ciloj: "Lovre! Lovre Beška! Sinjala san ja njizi davno, samo nisan bila sigura do danas.". Muk. Rvatka i Lovre. Nikomen od njizi oto u glavu. Dobro, nije Lovre bija ružan, slugan pa radnik u Gale, svi ga falu da zna su drvon, ali Rvatka, Galina ćer, nako lipa, plava, školovana, šta bi šnjimen?. Muk prva prikinu Anđela: "Mile nikad nisi falila. Molin Boga da sada jesi, jerbo, šta bi Ona šnjimen?". A Mila, sad još važnija, najvažnija, tri metra visoka, podbočla se rukaman i sviman će tiho: "Ona bi u Trogir šnjimen. Živila i dite in rodila. On će bit tamo kalafat i u dan zarađivat šta ovdi zaradi u misec kod Gale. Biće brzon bogatiji i jači od sviju u Kazagincu. Zna Rvatka šta radi. Je zbog srca, da ne rečen tila, al i misli Ona glavon svojon lipon." "Boga mi Mile, bude li sve oto istina, neću ti blizu ni na kilometar. Oto sve ne mere znat ćakulona. Samo vištica!". Svi se nasmiju i ka pilići od kokoši svaka na svoju stranu, svomen domu, prepričat mužu, sestri, bratu, babi, didi, ćeri, sinu, susidi šta su čuli. Za nevirovat. Lovre Beška i Rvatka Galina. U Trogir kalafat bit i ćaća diteta šta Rvatka nosi. Nemoš virovat.
__________________________________________________________

RJEČNIK

gušton - užitkom, uživanjem

ganga, ojkalica, rera - ojkanje (vojkanje,treskanje, orzenje, rozganje) je najstarija vrsta pjevanja u Hrvatskoj. Karakterističan je poseban način pjevanja slogova hoj, voj, oj, duljim tremoliranjem ili također duljim ili kraćim melismima. Javlja se kao pripjev u deseteračkim i osmeračkim pjesmama a izvodi se pojedinačno u takozvanim samačkim i putničkim pjesmama ili češće dvoglasno. Ojkalica se u Sinju tradicionalno zove rera, a u Imotskom i okolici te u zapadnoj Hercegovini ganga (gangalica).

lišpi - ljepši

dotra, dotira - dovezao

varićak, varćak - stara mjera za težinu/drvena posuda za mjerenje žita težine deset kilograma 

zagondžija - momak, ljubavnik (ovaj sinonim je nastao dodavanje bosanskog sufiksa "za" na riječ "gondža" = djevojka. Zagondžija je, znači momak "za gondžu" = momak za curu. Sama riječ "gondža" u svojem izvornom obliku ima značenje "nerascvjetana ruža odnosno ružin pupoljak" a u bosanskom jeziku "gondža" ima simbolično značenje "cura, djevojka, neudata ženska osoba". Od riječi "gondža" u bosanskome jeziku nastao je i sinonim "gondže-hanuma" sa kojim se označava mlada, lijepa, tek udata žena, hanuma.

oma - odmah

ica - boca od pola litre specifična oblika u dnu šira pa vrhu sve uža

šudar - marama

šudarić - džepni rupčić za obrisati nos

sinjala - primjetila, uočila/označila

beška, bešika - kolijevka, zivka, zipka

kalafat - brodograditelj drvenih brodova (prvotno majstor koji smolu i kučinu zabija između madira (oplatna daska pribijena na rebro) broda te u spojeve drvenih dijelova i tako ih međusobno brtvi)

ćakulona - žena sklona ogovaranju