MATINOG PERE CVITA PAZARUŠA

Matinog Pere Cvita, Pazaruša, točno danas, sedmi sedmog dviipetnajste puni osandeset i ulazi u osandesetiprvu godinu. Ne da se. Godinaman. Fiskalizaciji. Konkuremciji. Inspektoriman. Gospojaman. Nikomen. Smišna, bistre glave ka da jon četeres, rumeni obraza ka da šta pije a ne samo litru crnog uz i poslin ručka, crnoga šta ga njen susid Vinko čini; zera žilca po nosu šta oće to ka potvrdit, mali, mali, sitni, sitni okica okrugli ka franja a plave, ricave, šta jon malo ostalo kose, ne prirodno ricave nega viklera radi, pa je, proridila se vele, šudar stalno nosla, i zimi (zera topliji, zna imat i nike rese, prati Ona modu) i liti (laganiji, šareniji, šta bilji da jon glavi ladnije). Sitna, uski ramena šta su se svijala pod sisetinama kako i Ona zvala, uska struka i široki bokova, guzičice šta je stala na krivim, "O" nogama, ka da je bačvu, stolitar vina jašila a ne popila. Iz Bitelića Cvita. Tamo se rodla, kuću napravila i zadnji put bila prija ... prikonekoliko godina, jerbo si je još sedamdeseti kupla stan u Splitu. Mali stan. Samo dvi sobe, dnevni boravak, blagavajona, kužina, kupatlo, napose WC, lođa (to van je ono kad nad balkonon ima balkon) i mrvu terace, nit dvaes kvadrata. U Spinutu, u Fra Boninoj ulici, oma priko puta pazarića, kraj starog Ajdukovog, kraj starog rodilišta, kad iđeš Marjanu, di sunce zalazi, zapadu daklen, pa ne iđeš Marjanu, nega skreneš u prvu desno, oma iza Rodilišta. Priko puta one dvi trafke. Jena od Lutrije druga Todorćeva. Ima ona zebra za prić, pa prija nje.

Cvita i "Cvitine šparoge"

Ono kad se rodla nije puno tražila ni na puno naučla. Kad bi bila pregladna zakmečila bi, Mater jon, vazda u priši, na minut-dva dala sise i sviman dobro, a Cviti svanilo. Sviman svanilo osin ćaći jon Peri. On sise nije dobiva. Ni išta drugo. Ajde, je. Pure i mlika. Kuš bolje! Bilo joj ni devet miseci kad se prvi put za kruv mašla i otad ga nepušća. Kruv jon najdraži. Kruv ispopeke naravski. Ne ka ovi šta ga danas pravu, Božemeprosti, kuš protiv kruva, ma kakvi on bija. Rukom gnječen, mišen, između prsta ruke šta ti biži, samo da te zajebaje za nokte se lipi, a brzon se, tebi u inat, suši ako ga na sekund zaboraviš. Oni kvascom naduvenog tista u najvećom čanku, šta bi čeka strpljivo na red da ga se gnječi, gnječi, gnječi, misi, misi, misi, pa ga se metne ispo peke. Oto je kruv. Bez ičega, su bilo čime, Cvita je kruv najvolila. Oni, Materin, pa poslin njen. Poslin? ma nije ni deset imala kad je prvi kruv umisila i na komin ispo peke metila i ispekla. Morala. Mater oti dan cili dan u polju okopavala kukuruz. Znala je Mater i raženi napravit, u gore dane i od ječima al šenični je bija zakon. Kukuruzni nije Cvita volila. Prioštar joj bija, desni bi joj žulja, ma kolko god smekša u kiselu mliku. Dida Je Mate najvolija. U njegovin rukama proodala, na njegovin kolinima propivala, jerbo kako bi god on cupka nogaman tako bi ona aaaaaaa i eeeeee i ooooooo ispuščala i bilo im oboma smišno kad bi se čulo a-a-a-a-a i e-e-e-e-e i o-o-o-o-o. Nosa je, nije dida bija lud, bolje nosat Cvitu nego varićak šence, svugdi sa sobon. Bitelić je, napose prolićen, bija prilip, pa bi je dida nosa, dug je dan, najrađe na Ravno Vrdovo čak. Kad je malo narasla Mate, dida njen najdraži na svitu, vodija bi je i na Peruću da dite vidi oto "... čudo ljudski ruku i pameti ...". Na Malu Gospu Cvita i dida bili su jedno. Nisi i moga sve i da oš odlipit jedno od drugoga. Niki, uncuti nijedni, počeli jon ćaću Peru zajebavat da biće Cvita Matina a njemen se samo piše, tolka je to ljubav dida i unuke bila.

... zaboravija Bitelić Cvitu, al nije Ona Njega ...

pogotovu Gornji. Tu je nešta izgubila. U Gornjen Biteliću.

Zaboravija Bitelić na Cvitu, ali nije ona njega. Pogotovu Gornji. Tu je nešta izgubila. U Gornjen Biteliću. Sram ji njizi bilo. Na svaku Malu Gospu je došla, svakog osmog rujna u godini, došla bi, poslušala propovid, na večernjoj misi bila i blagosiljanju dice. Na blagosiljanju bi  bila najsritnija jer bi uvik vidila sve svoje, kako je s ponosom gledaju, Cvitu njiovu, jedva dočekali šta je misa završla i šta će sad blagosiljanje dice.

velki spliski pazar

Iz Sinja Cvita se pribacila na velki spliski pazar a šnjega na oni mali, di je u blizini i stan kupila. Pazarić do Starog Ajdukova, do priko puta Starog rodlišta. Tute je tek novca ubrala. Prve novce i prvu slavu. Svi su brzon brzinon čuli za Cvitine šparoge, za Cvitin bili luk, za Cvitinu verduru. Sve bi do devet prodala pa bi one šta su i ranije na marendu iz Banke, sa posla, bižale popižđivale. Da šta in nije ostavila, da bi platile i više, da evo jon za sutra neka zapiše ime i šta koja oće, da štagod jon triba u Splitsku banku neka samo reče. Nije i Cvita obadavala al se malo razmislila i u bizmis krenla. Tamo na Mostu, ujutra oko dvi-tri ure ošla bi i probrala najbolju robu šta je mogla. Grgi je platila da jon sve to priveze na pazarić, robu stivala ispod banka da se ne pripozna i od tada je imala Cvitin bili luk, Cvitine pome, Cvitin peršin, Cvitinu blitvu, Cvitine šparoge, Cvitinu salatu, Cvitinu kapulu, Cvitine praske, samo banane nisu bile Cvitine, do iza tri ure, a one sritinice iz Banke, blagosiljale je i još joj koju kunu više dale. Da, dinar je bija unda. Umrli od smija jedan dan. Cili pazarić. Cvita ka i uvik leva-leva prodaje, a prolazi Stipe, oni šta je šverca dinje i cate. Onako, da svi čuju, veli on Cviti: "Cvita, jebate, da prodaješ videja i da in rečeš da je to iz tvog vrtla i to bi ti pokupovali!". Umrli od smija. Doduše, nije gospojaman bilo svejedno, a ni Cviti, jerbo, može Stipe natrat mušterije da pomislu otkalen joj tolka verdura, ali, Bogu fala, ništa se nije desilo. Eto njizi i sutra i prikosutra i cili život. A nije i Cvita privarla nikad u životu. Uvik in najbolju robu prodavala. Nema veza šta nije bila iz njena vrtla nega negdi iz Kine.

"Cvitin" bili luk

__________________________________________________________

RJEČNIK

pazaruša - žena koja stalno radi na tržnici

jon - joj
zera - malo

franja - špekula,

šudar - marama

teraca - terasa, vanjski otvoreni, nenatkriveni dio stana (kuće)

kužina - kuhinja
oma - odmah
priša - žurba
kuš - kud ćeš
mašla, mašila - prihvatila, uhvatila
čanak - drvena zdjela
metila - stavila
varićak, varćak - stara mjera za težinu/drvena posuda za mjerenje žita težine deset kilograma
uncuti, huncuti, funcuti - vragolani, nestašci, zafrkanti
pazar - tržnica
tute - tu
obadavala - uvažavala, slušala, marila, imala obzira
stivala - složila
praske - breskve
leva-leva - uvelike, redom