KAKO JE CVITA UTRALA NOVCE

Dan Jon ka i svaki drugi otkad panti za se. Probudla se u triikvarat, počešala po glavi, tad Jon još kose bilo po njoj, zivnila, mora, uvik Jon sna valilo, rastegla bi se ona al Jon sise nedaju i pravac kredenac. Loza je tu bila i zdila sa cukrom. Kocku cukra pustila da Jon se topi u ustima, pričekala da Jon svi đavli šta su u njoj, njenom grlu i ustiman, nakupe na cukar i unda i omanama lozon. Pobit i sve. Sritna šta je potamanla gamad, još nesigurna na nogaman, Cvita u zahod. Sila, popišala se, a svo to vrime misli: "Bude li jutros Jure na Mostu daće mi on cinije bar koji dinar. U njega ću sve kukumare, u Ilije ću poma bar pet kašeta, blitvu ću u Tonke, slatinska je najbolja, mogla bi zera i fažoleta ...". Nakon što je otrala "gospoju" kako je Ona zvala, Cvita upali plin i pristavi vodu za svarit kavu. Priobukla se. Trliš, kako ga Ona zvala, njeno radno odjelo, bija Jon sastavit od pet dila: štrample tople da čuvaju noge, košulja, lipa baš, kupila je u sve po osam za tristadvadeset dinara, šotana, prava, iz one, kako se reče ... sekundhend trgovine, gori na raskrižju Prvoboraca, livo prima Koteksu, neka je nošena negdi, more bit šta se Nje tiče i u Beograd, lipo jon stala (nije tila priznat da Jon nekako noge dricavala), unda priko košulje niki žemperak šta Jon nika mušterija zaboravila na banku i šudar. Danas, dobre volje Cvita, veseli šudar. Šaren, pripun boja svi vela.

Ana Marija Tomić iz
Kraljeve Sutjeske (2013)

najljepša hrvatica u narodnoj
nošnji (u Bosni i Hercegovini)

Sašla su trećeg kata, di je bila podstanarka u Karla Zelića, rodon iz Zelova, šta je volija glumatat fetivog, sašla skakutajuć ka da je curica, ka da jon nije četrdesetipet, di je bila podstanarka i taman da će iskoracit iz portuna sinja nešta na podu. Učini jon se Tito. Ona od pettisuća dinara. Nisu neki novci, nit je neki čovk, al slegne se i pokupi te stavi u žep od traverše, brzo, da je kogod ne vidi.

Pravo Mostu. Most je bija misto di su prekupci, nakupci, dokupci, zakupci, vridne i šparne a i  šverceri razni vela kupili i kupovali od bidni oni šta sadu i prodaju. Njiman najmanjo. Jure njen, na primjer primjera, kičmu satare kukumarin, unda i dotra na most, proda Cviti (Cvita mu uvik kupi sve jerbo su Jurini najbolji pa ji može pridstavljat ka svoje kukumare, Cvitine iz Bitelća) i Cvita udan, najviše dva u najgora vrimena zaradi kolko i on u misec, kopajuć, zalivajuć, beruć, kašetavajuć. U čas, u po ure, Jurinon kukumaru dvostruka pa nekad i viša vridnost. Jure svojoj Cviti po dvistasedandeset, inače tristapedeset za druge a Cvita, samo šta jon Grgo, oni s električnin koliciman priveze do banka, svojiman po pestodvaes. Dvistapedeset dinara na žep po kilu a luk ni brala ni mirisala. Samo jila. Nije Cvita ništa tomen kriva nit je išta izumislila. Tako je od kad je svita i vika. I pazara i trgovaca. Lovaca i ovaca. I novaca.

Proša Jon pazarni dan u sekund. Ki i uvik. Gužva kod Cvitini iz Bitelća poma, kod Cvitini iz Bitelća kukumara, kod kapule, kod fažoleta. Leva-leva. Taman da će stavit Titu u manji takujin, jerbo Jon veći bija pripun, Cvita kraj malog takujina napipa papir. A da, to je ono šta je jutros na vratiman od portuna našla. Pogleda - lutrija. Eto kakve san sriće, a baš san se Titi poradovala, prvi put u životu. Vrati je u žep, metne Titu u mali takujin, gospoji vrati kusur i još koje kilodvatri prodat pa doma. Prodala Cvita po običaju sve prija svi. Nema u Nje vrati doma. Kupila u Sandre na kijosk dva bureka sa siron, to će ručat, ušla u Dalme i kupla dva jogurta, taman Jon uz burek i kući svojon. Uza skale ka da jon šezdeset, satraše je pusti kili šta primetne priko ruku. Proberi, na vagu, iz vage u boršu, dodaj boršu. Al opet, vagu namistija Mirko, ne krede ona,  pa na sve oto oduzimlje samo deset deka po kili. Tako Cviti ipak lakše. I dohodovnije.

ona šta je Mirko namistija ... deset deka
manje, ne krede ona ... samo deset deka

Ušla, zaključala vrata oma i krakun potegla, izula livon desnu desnon livu pa, po običaju, omanama s vratiju, livon livu itnila put kamtunala, desnon nogon desnu cipalu nemisleć, ko bi na to mislija, zavrljucila, jebate!, diš pod krevet, a umor jon se sve više igra tilon, visija jon na očnim kapciman, vukuć ji doli, skaka su sve četri kolko ima noga po njoj ne gledajuć di skače, jeli oto nadlaktica desne, lakat live, dlani šta bridu, štipa je di stigne pa i crno ispod nokta štipa, kako samo mere tute, tura glavu podu. Žmaricale jon ruke, cvileć žalili se zglobovi ramena, a ni šija Jon nije baš razdragana bila. Upalila teveliziju, ne šta će je gledat, samo da čuje živo čeljade, glas mu pa štagod govorija: "... Razmilović Bone, hrvatski minijaturist rođen je u Splitu, vjerovatno 1626. a umro je u Splitu, 18.10.1678. ..." čuje oto Cvita iako ne sluša i na brzinu sračuna "pedesetidvi samo. Bidan čovk." "... Studirao je u Veneciji, Loretu i Rimu ..." "Blago mu se. Bar je svita vidija. Ne ka i ja - Bitelić - Sinj - Split" "... Od 1668. bio je franjevački redovnik u samostanu na Poljudu u Splitu. Kao minijaturist znalački je ukrasio tekstove i note ...". Udri Cvita u smij misleć: "mini ja = turisti". "... (nekoliko himni i antifona) u dvjema koralnim knjigama psaltira (1670. i 1675.) što se čuvaju u tom samostanu. Pojedini inicijali ili stranice obaju psaltira bogato su urešeni motivima isprepletenih raznobojnih vrpca, baroknim kartušama i realističnim prikazima cvijeća i kukaca; oba je potpisao hrvatski (Fra Bone Rasmilovich) i latinski (F. Bonavent. Spalatensis.). Ukrasio je i jedan gradual-antifonar koji se čuva u franjevačkom samostanu u Hvaru ...". Popizdla Cvita. Nije tila više gledat bolje reć slušat teveliziju, jerbo (kartuše, antifonar, gradual, mini ja turist) ništa nije razumla. Pribacila na MTV i udri drmat gujicom i itat se sisama (sisotres oto u Bitelću zovu) ka da se odmorila tričetiri ure. Ugasla TV, ošla mrvu prileć, zarkat. Do 7. Unda će popit još jednu, slabiju kavu, pogledat Dnevnik i u krpe. Triba se dignit prija triikvarat da na sve stigneš. Počeša Gospoju, počeša zera poviše nje, počeša tamon di je svrbi i zaspa.

Nesigurna šta je i jeli išta sanjala rutinon šta je tilo naučilo i radi samo bez da njimen triba mozak upravljat, upali plin, upali teveliziju, samon da se glas nečiji čuje, zivnu dvatričetrputa, rukon na ustiman, ta iz Bitelća je ona a ne iz Zasioka, i poče razmišljat oće li bacit pancetu na jaja ili će bacit jaja po već rskavoj, malo pripečenoj panceti kojon nije tila priznat da je slanina. Ova je bila bila ka da igra u Ajduka. Pogledon, taman kava uzavrila, slučajno po TV ekranu kad tamo isti oni listić kaki i ona našla. "An! Nije ono lutrija. Ono je loto! Aj da vidim kolko ću dobit.". Bez primisli i pomisli lagano ode traverši, izdavi mali takujin, primali za nolke novce, sve istrese na otoman šta se kauč zove i nađe presavijen na tri puta listić. Čuje izvlačenje počelo. "Dragi gledaoci. Dobru Vam večer želi Jugoslavenska Lutrija. Počinjemo s izvlaćenjem 47og kola igre loto 6/45.". Zavrtija se bubanj, nika nakeljena srpkinja govori brojove: 17, 24, 3, 8, 31, i zadnji broj večeras, dragi gledaoci je broj ... 1". Kad je oto rekla Cvita na licu mista: prvon zanimila, unda se ukočila, unda umrla, unda, kad je oživila, digla obe ruke ka da se pridaje (pridala se, makar i Juri Kukumaru) i počela skričat. Pa umukla. "Večerašnja dobitna kombinacija glasi: 1, 3, 8, 17, 24 i zadnji broj, broj 31. Čestitamo sretnim dobitnicima!". Ma da je krvni zrnaca a ne dinara puno je.  Mora sad pazit kako se ponaša. Ono sitna će in ostavit za sladoled. Nije beg cicija, a ni Cvita nije beg pa da se ita gazetan. "Iđen sebi omanama kupit stan, šta bliže Pazariću". Listić razmotala, zeru ga peglon isporavla, sakrila utvrdo, i ne ka dobitnica najvećeg dobitka u povijesti niza skale, skačuć, pivajuć, zviždeć, svakomen se smijeć, nega ka i uvik. Cvita Pazaruša. Pomalako, s noge na nogu, držeć se za rukovat, jerbo nedaBog da pane, ko će sutra narod naranit. Ravno kiosku Lutrije. Zatvoren. Unda će ona u izvidnicu. Otra onoj Vra Boninoj ulici vidit prodaje li kogod što stančića od stodvaes do stotrieskvadrata. I bi tako, jerbo imala je vele razloga. Nemoš i pribrojat.
Miljardudevestodevedesetsedanmiljunaisedanstotinapedeset razloga.

Tito

___________________________________________________________

RJEČNIK

utrala - utjerala, dobila, zaradila

jon - joj

zivnila - zjevnula

valilo, falilo - nedostajalo

cukar - šećer

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno

cinije - jeftinije, cijenom manje

kukumar - krastavac

poma, pomidor, pomidora - rajčica

kašeta - gajba, sanduk od drvenih daščica za voće i povrće

 zera, zeru, zerce - malo

fažolet - mahune

otrala - obrisala

svarit - skuhat

trliš - kombinezon, radno odijelo

štrample, štramplice - hula-hopke

dricavala - ravnala, ispravljala

žemperak - mali džemper, džemperčić

šudar, rubac - marama

vela - vrsta

fetivi - pravi i stari po porijeklu, tipičan, istinit

portun - haustor, zajednički ulazni kućni prostor za više stanova

sinja - pogledom primjeti, označi, obilježi

žep - džep

traverša - pregača

šparne - štedljive

bidni - bijedni

satra - uništio, zgazio, zgnječio

dotra - dotjera, doveze, preveze, transportira

jila - jela

kašetavajuć - slažući u kašete (gajbe)

ki - kao

kapula - crveni luk

leva-leva - uvelike, redom

takujin, portafoj - novčanik, lisnica

skale - stepenice, stube

borša - torba, tašna

krede - krade

itnila - bacila

zavrljucila - bacila bez cilja

žmaricale - trnule

antifon - otpjev

psaltir - bukvar

gradual - priručnik s pjesmama za misu, podizanje na viši stupanj

antifonar - zbirka liturgijskih napjeva koji su u srednjem vijeku izvođeni za vrijeme mise

panceta - sušena slanina prošarana mesom

gazete - novci