CVITA GORI CVITA DOLI -

GORI DOLI CVITA

Baš živli Cvita i Jole  i baš se volili. Ispod gomblema di još nisu, pa in ostala još jedna od šes stolca, morali i tu obavit rađu, i to prikrižli, pa u kadi, pa kraj kade, pa priko kade, pa kad tuš radi, pa kad tuš ne radi a kada puna, pa kad tuš ne radi a kada prazna (platila in kolna, napose Joli), upalili centrifugu pa da će na mašinu za pranje robe. Odustali, tandrče; na veceja školjki (bidni Jole strada, točnije trtca mu - "Život je kratak, život je crtica, nekomen je batak, nekomen trtica" morala mu oto reć, pa udri u smij. Oba. Željon, strašću, pokretiman tila, ne stideć se jedno drugog. Ono šta jedno voli drugo će provat. Refat propušćeno, nadožuntat izgubito. S cvićem, upaljenim svićaman, su šlagon, medon, marmeladu čak probali. Jedan dan Jole donija trave da zapalu da će in bit i lipše. "Travu kravaman a ti meni" kratko i jasno, odrišito, Cvita će mu. I uvik sa goldunon. Neće dicu. Njemu dosta tri ćere, a ona ne bi tila ustare dane rađat i pelene mu posrane prat, učit ga odat, govorit, slova pisat, vozit baciklo, na vakultet ... pa unučad ...)

stradala Jolina trtca

Unda s live, pa po ure posli s desne strane postelje, pa po ure na postelju sa i brez kušina, su dva i tri (jedan na drugomen) kušina, ispod i isprid tevelizije, kad radi, kad ne radi, kad je na onomen adult kanalu; na stolu, ispod stola, na luster ni pomislili, nisu jerbo ga nisu ni imali - same plafonjere; pa na votelju, onu šta se pruži pa imaš di noge metit, pa na običnu votelju neobično; čin bi kavu svarla pa je popili, na taracu! - sve jon kantune obašli, i da mogu vidit drugi i da nevidu. Da kamasutra! Kamaprikosutra, a da ne ispane da se falu jedno drugomen, prišutali šta su oboje mislili svakin slovon isto: kamaiizaprikosutra. Kamasvakidan najbolje rečeno. Kamasutra za njizi dičinja slovarca. Taka je to oto ljubav bila. Našli se. Bolje reć naša je. Blagon se Njojzi i njojzi. Priporodila se. Pomladila se. Propivala čak. Ni nezna da pivuši po vas cili dan. Više njizi, na Pazaru pitalo je, šaleć se: "Oprostite a di je ona gospođa Cvita šta je zovu Pazaruša". Na sekund bi postala stara, namrčena, pogledon u tlej, ali samo na sekund sekunde. Unda bi se nasmijala i rekla: "Umrla. Prija tri miseca smo je ukopali!".

... kamasutra i prikosutra ...

Al (uvik mora bit al) nemoš svaki dan ni pršuta. Jole bi se inače uvik diza šnjomen, ono u triikvarat, iako bi na posa iša tek usedan. Ka ono ako in slučajno dođe. Jedno jutro Jole prispa, nediže se al mu dignut. Cvita se uzvrtila, Gospoja jon šapje "Nu ga! Ne bud luda! Znadeš di mu misto!", pa šta će, kuće, lagano da čovka ne budi, ki perce u ti čas bila, Cvita gori doli. Cvita gori. Pa pomalako doli. Cvita gori pa pomalako, pomalako doli. Normalno, probudi se Jole i prvon mu bi drago a onda popizdi: "A neš dice an? Kako sada moreš kad je neobučen? Samo ti do jebačine! Da me voliš sitila bi se poljubit me a ne skakat na kurac. Pitan se šta ti je draže: pazar oli kurac, jerbo mene tu nigdi nema ...". I sve tako, u tom tonu. Cvita zabezekla. Skamenla se a da nije samo bi se krstila čudeć se ka Isusa, Božemeprosti, da vidi kako jon ruku pruža. Gospoja jon se pripade i pobignu sušeć se ki lokva uz vatru. Vodeć se onon "Poljubac je lip način da se začepe usta" proba ga poljubit. Izmaknija, okrenija glavu i nastavija brontulat. Sluša ga, sluša Cvita, pušta da do kraja izdreči šta ima drečit pa mu mirno, ka najboljoj svojoj mušteriji: "Aj Bog iz života mog!", diže se sa postelje i ode svarit kavu, ka da ništa nije bilo. Nije smija Jole vidit oluju u Njoj, najveću, su buron najladnijon i najjačon, su grmljavinom kakvu živo čeljade još nije čulo, su munjaman šta su nebo parale pritvarajući noć u dan, su vulkanom šta mu je pusta lava dim istrala pa će sad erumpirat pa lavon cili svit pokrit, su atomskon bombon šta je u Njoj eksplodirala i sve ruši prid sobom miljon kilometara daleko. Sve ruši. Ka kad bi jon sve ovce utekle u ditelnu kad bi zaspala. Pa se sve nadule, napuvale i krepale.

Ovce Cvita čuvala
nije se izuvala
samo se je svukla
gujicu natukla

Zna je Jole da je pritra. A kolko zna Cvitu, one njene, ne uvik, raširite oči, one njene spojene u luk obrve, a inače svaka za se, liva livo i ko bi reka desna desno, čelo jon se naboralo, ka jezero, ka more kad se vitron kakvin uzburka, namreška valićiman, valoviman čak, grubo za vidit, usta jon donje usne mrvu unutra savite i mrvu zagrižene, gornje usne nategnite kolko duga, ka zera da su jon i uši skočile, digle se, popizdla je. A i blida. A oto, blidoća jon, je bija najgori znak, znak šta govori kolko se suspreže, kolko je pogodilo sve šta Jon reka. Jole će "Cvita" ona muči. Jole će "Ljubavi" ona muči. Jole će "Cvita, cvite moj!" ona muči. Ka da ga nema nit ga ikad bilo u tom stanu, u njenon životu, u njoj. Jole pomisli "Ma ko te jebe!" ravno u ormar, izdavi kuver, potrpa  sve sa višalica iz ormara koji bija u sklopu najskupljeg Lesninog regala, oni su dva zrcala, po jedno na svakin vratiman, jerbo su oboje volili gledat i vidit šta rade kada rade, cila dva škaveta majca, mudanata i bičava gurnija rukon u kuver, vidija da se tu našla i njena sritna za sridu za na pazar marama al nije marija, mukon, jedva-jedvice ga zatvorija i pravac vrata. Lupija njiman biće cili portun probudija. Ako ne i zgradu. Cilu Vra Boninu. Puklo brte, ki iz minobacača. Kvalitetna vrata, nije Cvita žalila platit najboljo.

Jolin pripun kuver

Drće Cvita, ruka jon se trese, proliva kavu iz kogume šta je drži u ruci, al ona je svoje rekla. Neće dice?!? Normalno da neće kad već ima jedno. Brzon će i, akoBogda, baba bit. Ima ona dite lude brez škole. Zove se Stipe. Škavacin je u "Čistoće". Isti ćaća mu. Stan je i kupila u Vra Boninoj najviše zato da ga češće vidi jerbo tute je svaki dan u šest ujutro za skupit škavace, a minut prija minut kašnje, Cvita se zaleti, svojiman pazarušama reče, popišat, na pet minuti. Ubaci u nalijonku dvi pome, dvi tri paprke, kukumar i trkon. Ka piša Jon se. Unda, kad priđe cestu i uđe u Vra Boninu uspori, normalnin korakon, ono ka ide iz spize doma, a oči joj samo na Njemen. Isti ćaća. Glavon i stason. I vesel uvik. Njen je garant. Prvo šta mu rekla: "Dobro jutro momče" a On njoj "Dobro jutro šjora Cvita!". Kako Jon ime sazna? Biće ka i svi šta ga znadu. Po poman, kupusu, krumpiru, salati, bilon luku ... "Jesil se umorija?" "Di ću se umorit. Svit sve siromašniji pa i škavaca sve manje ...""Nu ga. Mudrica materina. Lipa mudrica materina" pomisli i nastavi razgovor Cvita: "A da ti nisi Bašić?" "Jesan, kako znate?" "Znan ti mater Mandu i ćaću Stipu. Reči in da i Cvita pozdravla!" "Oću. Oću. Fala. A otkalen i znate?" sve razgovarajuć šnjomen nije Stipe da zaostajat za Damjanon kante škovac ubacivat mlincu u kamijon. Jenu Damjan, jenu on nema veze koga lakša koga teža dopala. "Znan i dite moje priko triest godina. Prvu lavandu su tada sadili." "Taman kolko i ja iman". "Aj Bog Stipe!" "Bog šjora Cvita!"

Bitelićko polje lavande

Sva se tresuć, olovni nogu, očiju šta ništa ne vidu, ruku šta se ne mogu držat za rukovat pa ni držat nalijonku sa ka spizon Cvita se, ni sama ne zna kako, našla u stanu. Sila i blenla. U sve blenla a ništa ne vidi. Počela je vrtit film unazad. Ono, u Gornjen Biteliću, šta se samo jednon desilo i šta pamti po guzici šta je bolila misec dana, donja jadna a Domagoj pravda nadimak Upirač, na ledini, stina kolko oš, ono Jon je Stipu donilo. Prvi put povratila beruć Lavandu u Bašićevi. Manda i Stipe dali se u bizmis u dogovoru s "Plivon" a to in sredija Stipina brata netjak šta je bija vaca u "Plive". Jutarnja mučnina, nema rusa, znala bez da ikog pita da je zbabna. Opet sutradan i prikosutradan povraćala po polju sadeć lavandu. Rekla Mandi da jon miris smeta i biž doma.
Doma je najmanjo volila bit. Dida Mate umra davno, ćaća jon Petar ima pet godina, mater jon Valerija ima šest. Jedino društvo jon bile kokoše, pivac Vice, guda Brena i sedan njezini gudina, pas šta mu nije znala dat ime pa ga stalno zvala Ćuko, lip, crn, kudrav, pametan, hrvatski ovčar, dvi krave, Šarenka i Bilka, te tovar Ajduk. Povratila sve šta je jila zadnja tri miseca u dva puta dok je trkala doma. Pa treći put povratla dušu, nije više imala šta. Niko je nije vidija a i neće. Zatvorit će se u kuću dok ne rodi. A kad rodi ubit će dite i niko ništa neće znat.

__________________________________________________________

RJEČNIK

gori - gore
doli - dolje
rađu - radnju, posao
trtca, trtica - dio kralježnice odnosno njen zadnji kosni element. Trtica je spoj tri do pet kralježaka koji su povezani s križnom kosti. Gibljivo je prirasla na križnu kost. Jedini je ostatak repa u evoluciji čovjeka.
refat - vratiti, nadoknaditi, odužiti se
nadožuntat - nadodati
goldun - kondom, prezervativ
brez - bez
kušin - jastuk
metit - staviti
svarila - skuhala
taraca - terasa
jon - joj
kantune - kuteve
falu - hvale
dičinja - dječija
pivuši - pjevuši
vas - sav
njizi - njih
pazar - tržnica
namrčena - namrštena
tlej - pod, tlo
triikvarat - tri i petnaest, tri i četvrt
brontulat - prigovarati, gunđati
izdreči - izgovori povišenog glasa
izdavi - izvadi
muči - šuti
škavet, škafet - ladica
mudante - donje gaćice
bičve - čarape
portun - haustor
koguma, kogula - posuda za kuhanje crne kave
škavace, škovace - smeće, otpad
otkalen - odakle
spizon, spizom - kupljene potrepštine za domaćinstvo/hrana
vaca, faca - lice/važna osoba
zbabna - trudna
guda - prasica, krmača