KAKO JE CVITA UBLA DITE

Šta rekla ne porekla. Taka je bila Cvita. Krila se, izlazila najdalje u dvor bacit kokošiman i svinjaman. Kad bi vidla koga, pa makar i kilometar daleko, trk u kuću. Neće niko saznat njenu sramotu. Zbabna, pa još s Upiračem uprlogadaBogda. Štumik resta. Bila drugi, more bit i treći misec, taman šta je zaspala poslin obida, neko kuca na vrata. Panka. Štaš? Diš? Kuš? Kakoš? "Cvita, otvorder. Manda je, znan da si doma.". Bašićka jon došla. Šta je sad? "Donla san ti novce šta smo ti dužni za radove u polju." "Đava Ti novce neodnija!". Ka na streljanje da iđe Cvita vratiman. Otključa i proviri "Nis ti meni ništa dužna. Šta san radila, ni deset dana." "Ne bud luda. Šta misliš ako ja neman dice da neznan pripoznat zbabno čeljade. Otvaraj, iman ti nešta važno za reć.". Nevoljko, ka, Božemiprosti, đavla da pušta u kuću Cvita otvori. Omanama, s vrata, još ni ušla nije Mande će jon: "Ovo ćemo samon ti i ja znat. I Stipan, narafski." "Aj sidi. Svarit ću ti kavu. Il bi rađe kaki čaj. Iman ti, ja sve ubrala, Ive, a znaš šta za nju reču: "Trava Iva od mrtva čini živa", iman ti Ajdučke trave, ne onoga Ajduka iz Splita, iman ti Gospine ..." "Daj mi zeru vode samo. Ožednla dok san ti došla."

trava Iva

od mrtva čini živa

Probala Cvita al neiđe. Probala sakrit drob da ga Manda šta manje vidi. Odala na bok, leđiman jon najviše okrenita al vidila da nema smisla i prikinila. Ravno jon drobon u vacu. Mande ka da ga i ne vidi, otpi po čaše, udanu, pa otpi drugu polovcu. "Baš san ožednila. Imaš li kave oli divke imamo nas dvi šta se razgovarat ...". Cvita misleć nije vidla opet drobon u prvi plan, stala isprid nje: "Mande! Nemeren ti ja ništa radit. Nu me! U trećon sam misecu, zbabna san ti ol nevidiš, samo šta ne rodin, kamo sriće da se nisan ni rodla ..." "Nemoj tako Cvita. Muč sad! Evo zašta san ti došla. Ti dobro znadeš kako ja i moj Stipan imamo, Bogu fala, i imamo sve više i više. Lavanda nan dobro iđe "Pliva" sve kupuje, krumpir i salatu prodajemo "Dalmi", trišnje sami nosimo na pazar. Para imamo. Kuća nan najlišpa u selu pa i šire. I najveća. Prvi smo imali videjo. Prvi i dugo jedini smo imali mercedesa ...". Sluša Cvita i ništa jon jasno. "Šta se ova falit došla? Nogon jon na nogu žuljavu?". "Sedan je godina iza nas teškog i poštenog rada i truda. Nikome se nismo zamirili, su nikim u zavadi, nije da nas volu, al, razumiš šta oću reć?" "Divce mi Marije, Mande ništa te ne kontan." "Vako: dugo smo Stipan i ja razgovarali i odlučli smo vako: ti si od poštene familje, dobre i zdrave krvi, deslo ti se, falila, Upirača svi znaju, u ciloj Zagori njegove je dice za napunit školu ...". Pocrveni ki mak Cvita. Znači znali su. Ako su njizi dvoje znali zna je i cili Bitelić. "Čin san te vidla kako povraćaš, kako puno žedniš, kako moš izist, kako ti sise restu rekla san svomen Stipanu da si zbabna. Al ne zlurado. Ža nam te je bilo. Bez ikoga si, bez zanimanja i znanja, još i dite ..." "Nemoj tako Mande. Ja mislila da si dobra žena a ti vako ..." "Ne! Ne! Nisan te došla vriđat, nit te vriđan. Oprosti molin te ako san šta krivo rekla, al teško mi oma u glavu ..." "U glavu Mande! Ne dulji!" "Moran ti još, prija u glavu, ovo pripovidit. Stipan i ja smo već deset godina skupa. Ne šta puno radimo i ne šta se kućimo, nega šta je Stipan ka mali pribolija zaušnjake - nemamo dice. Svašta nešta smo probavali, svagdi bili, ali sime mu nije jako. Unda, kad bi ti tila, evo ti uglavu, to dite dat nami ...". Cvita se ukočla. Ka mrak kroz koji se vidi da jon pa na oči. Ka sve čuje a ništa ne čuje. Ka tu je a negdi je daleko. Mislila je ona ubit dite, pobacit, al to je trajalo samo sekund sekunde, kako bi ikad ikog u oči mogla pogledat, kako bi Bogu na istinu ...

... tek zinlo nasvit ...

Slušala je al ni riči nije razumila Mandu koja je nastavila: "mi bi ga odgojili, sve mu u životu dali, tičijeg mlika ne bi mu valilo, u škole velke, na vakultet da bidne gospodin čovk. Ja bi ti za misec, dva, kad god ti oš došla dat ruke, pazila te da šta teška ne dižeš, da ne kopaš po vrtlu, da nisi po cili dan na suncu. Smislila san i pripremla već kušine razni velčina. Vezala bi i uza se da svit vidi kako sam zbabna, kako ću rodit, pa nikog nebi iznenadlo kad bi se dite pojavilo. Bude li muško dali bi mu ime po Stipinon ćaći Stipi, bude li žemsko dali bi jon ime po tebi Cvita ...". Ne prikida govorit Mande. Ki mlinski kamen koji nije samlija ni po varićaka a ti mu već drugi varićak usiplješ. "... Ti bi ga mogla vidit kad oš, šnjimen bit kolko oš, ka naša prijateljca ..." "Stan! Muč više Mande! Je mi na sramotu šta san cura, neudana, sama, neškolovana, brez posla. Al nije me sramota ("Šta lažeš sama sebe?" - promisli sve to govoreć Cvita) pa makar i s Upiračem bit zbabna. Ža mi je tebe i Stipe šta nemerete imat dice, al kako ti je takvo što na pamet palo!?! Uzet moje dite? Ranit ga, obuvat i oblačit, učit ga govorit i odat, vodat ga za ruku ... moje dite!!! Goni! Goni iz kuće mi da te više u životu nisan vidla! Goni!" "Cvita ..." "Goni kad san rekla!". Pokunjeno, pokorno, najžalosnijo na svitu, posramljeno, ka da jon svaka noga ima priko tonu, Mande vratiman. Proba još jednon "Cvita ..." "Goni kad san rekla! Goni da te ne smirim prvin šta mi dođe pod ruku!". Nema veze šta je vrag odnija šalu, nije se Mande pripala, samo bi najrađo u zemlju propala, kako jon je takvo što moglo past napamet, koja bi mater dala svojo dite bilo komen, kako je i mogla doć Cviti s otin pridlogon. A i dite? Di je najsritnije nega na sisi materinoj. Ona mu ni sise nebi mogla dat.

 najsritnije na sisi maternoj

Prošlo sedan, osan, more bit i devet dana, ko računa, od otoga. Cvita taman cipala drva za zimu a oto radla kad bi god sve drugo poobavljala pa nemala šta za radit. Digla sikiru da će popola cipancu kad je ka nožen nešto propara ispod rebara. Tolko i tako je zabolilo da nije smila ni disat, ni maket se, ni mislit ... bol proša, Cvita lagano, lagano, pomalako u kuću. Sila i sluša. Sluša boli li je di, šta, kako. Ništa. Ništa Bogu fala. Ka da ništa nije nikad ni bilo. Al, dalo jon mislit. Zbog diteta. Već je u trećen misecu. Velu da dite ćuti kad je mater sritna, kad nesritna, kad je boli ... Sekund sekunde promisli, odluči i pravo Mandi i Stipi.
Doživla šta nikad doživla. Pokucala na vrata a njizi oboje u kući. Ni oko čela, ni oko krumpira, ol kapule, ol salate, ni oko lavande. Čudo nad čudiman. "Faljen Isus i Marija! Evo ja došla." "Vazda budi! Neka si došla Cvita. Sidi. Sad ću kavu svarit." "Neću kavu. Ne pijen je od ... znaš ti". Manda jon ponudi čaj, ponudi jon Radenske, ponudi jon soka od višnje, oni lipi Maraskin sirup. "Eto, višnja mere!". Zašutali. Svi troje pa i Stipan koji još rič nije reka. Cvita će: "Vako ćemo. Vako il nikako: prodaću van sve šta iman, kuću, dvor i vrtal, gajić i poje šta iman. Za poštenu cinu ki i svakon drugom a vi ćete platiti ki i svakon drugon. Od prikosutra stat ću i živit u vas. Sve dok se dite ne rodi. Danas me nešta zabolilo pa da nisan sama, zlu ne tribalo i da mi pomožete. Sve šta se može i šta ja mogu radit po kući oto ću ja a vi slobodno svomen poslu. Kužinavat, prat, peglat, oprašit. Tako ću zaradit spizu kojom me ranite i postelju u kojon ležim. Kad dođe vrime za rodit tiš Mande uzame bit. Stipane ti goni iz kuće. Kad rodin neću dite ni pogledat. Vašo je i vi šnjimen šta oćete.". Sve je izgovorila u dahu, iako nepripremljena šta će reć, rekla je sve šta je i mislila. Ipak, siti se: "Dite ćete krstit. Javno. A ne ka ovi danas šta dite nosu u vriću krstit jerbo su u Partiji koja im kruva dava. Znajte samo jedno: lakše je dite želit nega dite žalit. Tolko o meni. Ja ću u Sinj ol u Split. Ništa da mi niste javljali niti me tražili. Dozgovoreno?". "Bog te blagoslovija Cvita! Fala! Fala! Stoput ti fala!" Mande će ushićeno, Stipan ki pravo muško ustane, digne Cvitu u zrak i poljubi u oba obraza pa pljune u šaku i pruži jon je na stisak rekavši samo: "Dozgovoreno. Tako će bit!". Cvita mu stisne desnicu i otra kući sredit sve šta triba sredit za priselit u Bašićevi. Dok ne rodi. A unda će u Sinj. Ol Split. Tako je Cvita ubla dite. Iljadudevestosedandesetprve. Taman proliće bilo. A staroj curi Cviti triesišest. Mogla je ona radit u "Dalmatinki" u Sinju al nije volila da jon se šefuje, dreči na nju, vata je se za gujcu i da ide na pet minuti u kancelariju šefovsku. Mogla je ona stat među miljon njizi šta su vikali "Savka! Tripalo! Sve ji pripalo!" al nije volila gužvu. Ispade da je volila samo Upirača. Bi jon krivo. Teško oko srca. Još teže u drobu di je dite već treći misec raslo. Uzela je sepet, prazan, kojin je skrivala već vidljiv drob, zametila se njime predase i krenla doma.

 "Dalmatinka" Sinj 1970ih

... miljon njizi:
"Savka! Tripalo! Sve ji pripalo!"

_________________________________________________________

RJEČNIK

taka - takva

zbabna - trudna

štumik - stomak

resta - rastao

obid - objed, ručak
omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno
svarit - skuhati
zeru - malo
drob - stomak
vacu, facu - lice
divka, cikorija - zamjena za kavu
muč, muči - šuti
kontan - razumijem/računam
oma - odmah
valilo, falilo - nedostajalo
varićak, varćak - stara mjera za težinu/drvena posuda za mjerenje žita težine deset kilograma
oš - hoćeš
šnjimen - s njim
smirim - pogodim, udarim s nečim
pomalako - vrlo polako
kapula - crveni luk
sepet - vrsta košare od pruća u kojem se najčešće prenosilo sijeno
zametila - opteretila, uzela ga u ruke (ili na rame ili na leđa)