CVITA CVITA

Šta Jon drob više rasta, kako vrime prolazlo, šta je dite bilo veće u Njoj Cvita cvitala, procvitala. Prolišpala se, pupa postala. Zaokruglilo Jon se lice, progušćala Jon kosa i ka zeru pocrnla, obrazi ka u stidne žene, rumeni, sise dva broja Jon veće, znala Stipi često reć "Ne bleni Stipane! Nisan ti ja "Start" ol "Zum reporter". Ne bleni ki pivac u kokoš!" pa bi Stipan, posramljen jer uvaćen na dilu, kako bleji u sise Jon, bez riči uteka iz kuće. Unda Mande platila. Znalo se i čut kako plaća, ako bi bili u štali pripali bi krave šta su se uzmukale, češće u ajatu - pada alat, tukla mu držala o tlej ki i orkestar cili, najviše u konobi, tamo je najladnije i najslabijo se čuje. Al ako dobro napneš uši čuješ. Nije Cvita, Božesačuvaj, napinjala uši, samo je imala dobar sluh. I bilo Jon drago. Radi njizi. Volu se. Tolke godine skupa, tolki posa radu a još u onin stvarima ki cura i momak. Ki pastir i pasitirca. Ki golub i golubca. Šta ona nije bile ote sriće.

Cvita Cvita. Iz dana u dan. Sritnija. Zadovoljnija. Sve uvjerenija da je dobru odluku donila. Pa šta Bog dragi da. Često se molila. Češće nego ikad prija. U sedmicu ka u cilomen životu:

Marijo, prati moje dite koje nosin da bidne uvik plemento, sritno i pošteno. Smin te zamolti da mi porod bidne šta manje bolan,

premda očekivane radosti radi nova čovka.

Neka život ovog diteta bude na Tvoju slavu Gospodine,

u zdravlju i bolesti, u uspjehu i neuspjehu.

Gospodine, Ti si Mariji povirija da bude majka Tvoga sina.

Zafaljujem Ti što si meni povirija da buden majka

još jednog Tvoga diteta.

Pomozi mi Marijo, da poteškoće trudnoće i poroda velkodušno i vedro prinesem za dobro diteta. Marijo, Majko, zaštitnice trudnica moli za nas!

Namjerno je priskočila oni dio molitve koji glasi "Pomozi mi da još više volin muža, oca našeg diteta", jerbo ... zna se. Ili bi se pomolila:

O Isuse, ljubavi moja, najveće moje dobro, Spasitelju i Bože moj,

slavin Te i blagosivljan čas kad si posta čovkom.

Slavin Svetu Noć u kojoj si na svit siša i tija se rodit ka siromašno Dite.

Zafaljujem Ti, moj dobri Otkuptelju, za tolko dokaza Tvoje ljubavi

i molin Te po Tvojin prvin mukaman koje si za mene podnijo;

po Tvojin suzaman koje si za mene u štalci prolio,

smiluj se ovoj majci i njenon ditešcu

da se rodi živo i zdravo, otkloni sve bolesti.

Amen!

Ipak, najdražo Jon se bilo pomolit Gospi Sinjskoj, jerbo naša je Ona, bolje će je razumt, prija čut, bližen je Bitelću:

Gospe Sinjska, tvomen majčinskon zagovoru prikazujen Stipu ol Cvitu. Moli svoga Božanskog sina Isusa, kojeg si na svojim grudiman dojla, čijin si prvin koraciman upravljala, koga si u Božji hram vodla, komen si svu svoju majčinsku brigu posvećivala. Moli Ga, naša Nebeska Majko, da blagoslovi Stipu ol Cvitu. Štiti ga ol štiti je i brani od svizi đavliji i ljudski zasida. Neka ga ol neka je svojin svetin rukaman zagrli i blagoslovi Tvoj Sin koji je napose volija dicu i na njizi nam ukaza ka znak nedužnosti, jednostavnosti i malenosti. Daj da napreduju u Tvojon milosti i ljubavi, da Tebe i Boga upoznaju i ljubu, da živu po Božjoj volji i postignu vično spašenje u Trojedinom Bogu, Ocu i Sinu i Duhu Svetomen. Hvala ti Gospe Sinjska! Amen!

Cvita je oduvik volila kuvat. Još ka dite uvik s materon uz špaker. Pa materi počela dodavat, pa materi počela pomagat, pa Jon mater dala umisit pogačce, pa narizat peršina, kapule, bila luka. Ponosna na se s posebnin gušton bi za sinijon naglašavala: "Ćako ovo san ti ja narizala!" ol "Majo dobra mi ispala ova tarana!". Često su misli siromašku. Cvita, šta je tada imala, devet biće, usula bi u čanak od litre kilu kukuruzna brašna, prelila mlakon vodon, dodala zeru soli i narizala dvi veće ili tri manje kapule. Dugo bi mišala mišajom za puru, nije smilo ostat grumenčića kamoli grumena. U nauljitu roštiljeru ulila bi smjesu i pekla oko ure na laganoj vatri. Kukuruzovnica je zva ćaća i radova jon se. Oma bi s vrata pripozna miris i reka: "Donesder te kukuruzovnice i zera kisela mlika da se čovk najide!". Ili puževe na ražnju: Cvita bi i dobro skuvala dok ne postanu skroz na skroz mekani. Izvadila bi i iz kućce, bacila in utrobu i kućcu, a meso puža, redala na ražanj i pržila do deset minuti na gradelaman. Unda bi i sve skinula u pjat, posolila, popaprila, sitno nasickala bila luka i petrisimula te bolje zalila maslinovin uljen. Svi to volili i svi falili Cvitino kuvarsko umjeće. Niko sritniji. Još bi in napravila salatu od kostriša, loboda, štira i tušta te divljeg zelja, kolko bi čega našla, ubrala. Znala je Cvita, kad i se bralo, kad in bila sezona puže spravit na sto načina. Na žeri, na tavi su ljutikon, su jajiman, na maslu. Sviman najdraži bili isprženi na tavi su zelenon ljutikon. Kad ljutika požućkasti sve zaliješ su tri žbaćena jaja i posoliš. Rana za Bogove, Božemeprosti!

... rana za Bogove, Božemeprosti ...

Uzdanu Cvita. Kadikad je oto bilo. Dite bila. A nu sad - nosin dite šta neće uz mater rast, šta neće uz mater proodat i progovorit i smijat se šnjomen i sisu jon sisat i kinut jon balavo u vacu i nasrat se ki i tovar u pelene. Biće njemen Mande ki i mater al nikad neće bit mu mater. "Biće kako dragi Bog da". Nestalo Jon onog rumenla u licu, rumenla šta je sviman govorlo da je sritna ol uzbuđena, prikinila i pivušit. Sve Jon u dogovoru su Mandon bilo pri ruci: zdile, razni veličina, kaške, vilice, noži, bronzini, bakre, pjati, gratakaži, ćupi razni i sići, al sve jon ojemput postalo tako daleko, tolko van dohvata ruku, jerbo je padala, padala, padala i propadala u niku velku, crnu, bez dna i kraja rupu oklen je niko nikad neće izdavit a niko je tute neće ni tražit jerbo, zna Ona, čin padne na dno rupa će se zatvorit, pritvarat se da je nikad nije bilo. Pala Cvita u nesvist. Prvi put u cilomen svomen životu. Ali ne i zadnji. Biće toga još.

Mandina kužina

___________________________________________________________

RJEČNIK

cvita - cvjeta

drob - stomak

pupa - lutka
prolišpala - proljepšala
jon - joj

ajat - prostor pokraj kuće koji je služio kao ostava ili prostor za boravak sitnije stoke

konoba - prostorija u prizemlju kuće gdje su se najčešće držali vino, rakija, osušeno meso a znalo bi se i " pojist, popit pa zapivat"

bidne - bude
siša - sašao
tija - htjeo
svizi - svih
zasida - zasjeda
ol - ili
napose - posebno
njizi - njih
špaker, špaher, šporet - štednjak
gušt - užitak, zadovoljstvo, okus, ukus
sinija - mali okrugli stol
ćako, ćakan - ćaća, tata, otac odmilja
tarana, trahana - sitno tjesto ručno spravljano za u juhu

siromaška, kukuruzovnica - jelo od kukuruzova brašna i crvenog luka
čanak - drvena zdjela
zeru - malo
kapula - crveni luk
mišaja - drvena žlica domaće izrade, služila je  (najčešće) za mješanje pure
pjat, pijat - tanjur
petrusimul - peršin
kostriš, dragušac - divlja jestiva trava
lobod, loboda - otporna i nezahtjevna biljka koja može narasti do 1,5 m a njeni listovi se mogu brati sve od ljeta do jeseni. Priprema se isto kao i špinat. Okus joj je slankast i podsjeća na okus špinata
štir, šćir, rumenika, amarant - drevna žitarica jestivoga lišća a može se pripremati i kao kaša, dodatak juhama, varivima i (list) salatama
tušt - najrašireniji "korov" na svijetu a u stvari prava riznica omega-3 masnih kiselina toliko bitnih za naše zdravlje. Minijaurna je biljka sa sočnim mesnatim listovima i crvenkastim stabljikama. Samonikla.
ljutika, luk kozjak - dvogodišnja biljka koja se samorazmnožavanjem može više godina održati na jednom mjestu. Služi kao prilog pečenim jelima i kao sastavni dio salata.
žbaćena - umućena
rana - hrana
nu - gledaj, vidi
vacu, facu - lice
zdile - zdjele
kaške, kašike - žlice
vilice - viljuške
bronzin - posuda (najčešće od gize) za kuhanje (najčešće na kominu)
bakre - zemljane zdjele
gratakaž - strugalica, strugača, rende
sići - kante za vodu
izdavit - izvadit
tute - tu