ZEČINJA DITELINA

... "Ante moj! Antuća moj lipi! Antina moj lipi!". Mali ni abera. Pristravljen zaziva Turina dalje: "Anturina! Antuka! Diko i jabuko moja! Antiša moj! Antiću! Anćo! Anćola". Progleda Ante mali. Jedva otvori oči. Udri u povraćanje. Bi Mrzloj drago! Vratija je Lokvi njeno. Udanija duboko, drugi put i prija nega će treći, progovori "Ćako ...". Je ga jedva čuja ali niko sritniji na svitu od Ivana Jukića šta ga Turina zovu i koji je iz Tijarice u Vitrovo uteka prid partizanima.
A bija se pripa kad je afana. Taman ga skinija i oplićakom ogrnija kad on bubnu o tlej. Ka da ga je Bog dragi, Božemiprosti, u prsi šiknija. Ali, Bogu fala, progleda, prodisa, progovorija je. Saće njega njegov ćako materi u kočetu.
Vitrovo nije bilo daleko. Nisu njizi dva daleko odmakli u potrazi za salićem. "Nti srce ... mašur sam zaboravija ... neće ga niko ..." mislija je odajuć, ma šta odajuć, trčeć Turina. "Uteplićemo dite, skuvat mu mlika vrila da popije omanama a i pristavit juvu. Okreni ću vratom najdebelijoj kokoši, neka ima i za sutra ...".
"Stani! Stani! Ne miči!" iznenadija ga povik. Nije sta, iako se pita ko to viče, zašto viče i zašto bi mu on sta. Štopa ga je pucanj! Nije iz kubure, vakoga još nije čuja. "Stani kad sam reka!". Sad je sta. "Dite mi afanalo pa ga nosim kući! Pušćaj brte ako za Boga znadeš!" povika Turina. I unda ga je vidija. Prvo je pomislija da je partizan, al kako je bliže dolazija pripoznava je ustašku uniformu koju mu je jednom prigodom, kad se bistrila pulitika kraj komina, opisa Debeli Ante. Je, dobro je vidija. Ustaša je oto.

Ante Pavelić pozdravlja Hrvatsku legiju prije odlaska u boj:

„Ja sam siguran da ćete vi slavu hrvatskog oružia preniet svietom"

Evo ga. Doša mu na pet metri. Spustija je pušku. "Ne boj se! Mora sam vikat da staneš jerbo moga si bit i partizan a kolko vidim čovk si. Otkalen? Blizu si Vitrova ..." "Je brte. Blizu a ti mi nedaš doma. Pušćaj me dite mi palo u Mrzlu lokvu pa posli u afan ..." "Ko te nebi pustija! Imal partizana u Vitrovu?" "Niti jedan vitrovčanin nije ničiju monturu obuka ..." "Iđem i ja sutebom. Ja sam ti iz Muća ... biće si čuja da su švabe sve užgale ... Trilj, Košute, Brnaze, Gardun, Turjaci, Jabuka, Velić, Lećevica, Muć ... skoron sve izgorlo ...SS divizija "Princ Eugen" ... ja sam ti iz četvrtog stajaćeg djelatnog zdruga, dvanajsta bojna Drniš ... bija sam bolje reć ... zapovida mi potpukovnik Delko Bogdanić ... a sad mi zapovida samo dragi Bog. Zovu me Bikla jerbo nju najrađe pijem a pravim imenom sam ti Marko Sarić ... Jure sin ... iz Muća ... iđem i ja sutebom. Putem ću ti nabrat zečinje diteline a ona ti sve liči ... pomoće ti ditetu prija nego išta ... naučija je mene moj ćaća svakog đavla ...". Zametija pušku o rame i, Bogamidraga, šnjimen će. "Štaš smenom? Diću stebom?" misli Turina u sebi, ali mu se misli brzo vratiše ditetu i požuri Vitrovu.

Vitrovo

U žurbi svojoj i svem svome straju nije ni sinja kako se Ustaša više puta sagiba kad su izatrka lednom prošli. Samo je čuja "Evo, ovo će bit dosta za čaj ditetu!". Okrenija se i vidija Marka kako drži desnicu punu kiselice. "Pa oto je kiselica" veli mu "Nikad čuja. U nas je oto zečinja ditelina, priklikbijanektineupita!" "Šta si reka" "Velim u nas je oto zečinja ditelina, priklikbijanektineupita!" "Ma oto zadnje priklik..." "Bija nek ti ne upita!" "Sad sam razumija. Mereš li brže?" "Merem, al isto bi ohanija malo. Aj, minut ćemo stat i dogovorit se. Mere?" "Aj brzo!" "Ne znam zašto ti virujem Ivane, al virujem ti. Veliš da niko u seli nije ni u koju monturu. Unda ne bi bilo u redu da ja banem u uniformi i još su puškom. Ispripadali bi se. Akoš mi dat rič, ja bi ovdi osta a ti unoć, kad svi zaspu, dojdi, donesi mi bokun kruva i šta robe a ja ću sve ovo sa sebe itnit i samo pušku ponit i svojim putem." "Matere mi!" ki iz topa će Turina. "Dobro unda. Ti ajde, ne zaboravi ovi rukovat zečinje diteline ponit i ditetu skuvat čaj ... i ... ja te čekam." "Nesritno čeljade. Biće mu sve poblo i zapalilo u Muću.". Došlo mu ga ža, zamalo šta nije reka aj šmenom, al nije. Doniće mu pun mutap robe, neka probere, i kruva i sira i demejanu vina. "I on je čovk. Neka je ustaša".

Ustaška prisega

Doša je do prve kuće u selu kad iđeš odozgar i zazva "Mare! Mare! Naložder špaher!". Čula ga je žena. Čulo ga i cilo Vitrovo.

Antu malog obuklo, metilo u postelju, napilo ga čaja a kad je reka "Majo ja bi zeru popare" omanama bi Turini lakše oko srca, u prsi. Izdušija je zeru. "Šta popare! Isvrigaj mu jaja i puše. Neka se dite okripi. Ante moj! Diko i jabuko moj! Izli to mrvu čaja šta ti ostalo u sebe a mater će ti još svarit!". Kad je vidija da se dite snuždilo Turina će ženi: "Ako mu je baš do popare naprav mu poparu od jaja. Neka se i nabuba i okripi ... ja sad iđen." "Kuš u mrak?" "Reka sam ti da moram. Da sam rič Čovku!" "Aj. Neka te Sveti Jure čuva!". Turina, kako je i obeta Čovku, uzeja mutap, probra od svoje robe sve ono šta je ima uduplo i, Bogami, napunija mutap već dopola. Uzeja sira iz mišne i zdilu mlada sira, usika dobri, ipo kile pršuta vetama kakve on najvoli, da se kroz njizi prozire, sitija se u mutap metit i bocun loze, njegove, šta jon svi govoru da je lipa, meka, da se ki i voda pije. Osika pola cile glave kruva ispo peke koja bi petoricu najila, i uprtija se Bikli, Marku Sariću, ustaši iz Muća. Krenija je Svilaji i zasta kraj vrata jerbo je čuja kako Ante moli prija nego će zaspat: 

"Iđemo spat,

Boga zvat

i Mariju milovat.

Marija je Božja mati

koja će nan dobra dati!"

"Bože moj

hvala na daru Tvom

Sva Te grli dite Tvoje

u svom srcu malenome.

Došao si na moju želju

da mi budeš štit i lik

o moj dobri Spasitelju!"

narodna nošnja Dalmatinske zagore

Uprtija se Turina i krenija. "Božemiprosti, di će On, bidan, susebom? Ako Mu je sve izgorlo, ako Mu je sve poblo ...ma neće mom Anti ništa bit, smočija se, osušija se, a moga se utopit ... a moga me ubit, moga je cilo Vitrovo onom jednom puškom pobit ... oklen je doša ... srića naša da znan plivat i da sam hitar pa ga ujiti na vrime, dok se nije lokve naguca, dok je nije cilu popija ... Sarić ... čuja jesan za njizi al da sam kojeg upozna nisam ... Bikla ... proba sam je jemput ... nema do čista crna vina ... Neka prođe sutra omanama ćemo na Mrzlu naučit Antu plivat ... ko bi reka da će ovi mutap ispast tolko brime ... po kruva, sira jednoga i drugoga, bocun rakje, dvi kapule, pancete ... nakupilo se toga ... neka nije teško ništa kad čovku triba pomoć ... muškarčevo je oto. Pomoć čovku. Dat ruke. Dat šta moš i zeru više. I kad sidneš nasuncu gledaj komeš lada napravit ... muškarčevo je oto ... priživit i život nastavit, život dat, pa moš i umrit. Svoje si, odBogadano, napravija ... kako ono iđe: "... plodite se i množite i napunite zemlju i sebi je podložite. Vladajte ribama u moru i pticama u zraku i svim živim stvorovima što puze po zemlji." ... oto je bija peti dan ... muškarčevo je ..." sve tako misleć, začu kašalj Turina. "A tute je!". Zazva Biklu, Marka Sarića, ustašu: "Marko! Marko!". "Evo me Ivane."

__________________________________________________________

RJEČNIK

zečinja ditelina - kiseljak, kiselica, slanica, sočica, kisela djetelina - ljekovita biljka protiv trovanja, infekcija, groznice, skorbuta. Koristila se i u pripremanju juha, salata, povrtnih priloga te u pripremi jakih čajeva

Turina (nadimak) - korun, kukuruška, kurelja, kureljica, ovaljina, paćalica, paćura, šuvela, sturina - drvenasti dio kukuruznog klipa

ćako - odmilja za ćaća

aber - glas

afana - pao u nesvijest, izgubio svijest

oplićak, oplećak - dio odjeće koji prekriva pleća, kraći ogrtač

tlej - tlo, pod

šiknija - jako i iznenada udario

fala - hvala

saće - sad će

kočeta, koćeta - postelja, krevet

salić - neobrađena, nepravilna kamena ploča za pod kuće
nti, anti - psovka

mašur - plitka posuda pravokutnog oblika s dva rukohvata koja je služila za prijenos rasutog materijala kod radova u polju i građevini

štopa - zaustavio
omanama - odmah, u isti čas
otkalen - odakle
monturu - uniformu
užgale - zapalile
bikla - mješavina vina i kozjeg mlika
sinja - primjetio

izatrka - vrlo brzo
ohanija - stao, predahnuo, odmorio
bokun - komad
robe - odjeće
itnit - baciti
čeljade - osoba
mutap - velika suknena vreća
špaher, špaker, šporet - štednjak
metilo - metnulo, stavilo
zeru - malo
popara - tradicionalno jelo koje se priprema od starog kruha, mlijeka, maslaca (može i svinjska mast) i sira
puša - vrsta jestive gljive (tikvasta puhara, prhavica, pupa, fuljac, pezdec)
nabuba - do sita najede
okripi - okrjepi
obeta - obećao
usika - odsjekao, otkinuo nožem 
vetama, fetama - šnitama, kriškama
najvoli - najviše voli
osika - odsjekao, otkinuo nožem
Bikla (nadimak) - mješavina vina i kozjeg mlijeka
uprtija se - podigao i namjestio teret za nošenje
susebom - sa sobom
oklen - odakle
omanama - odmah, u isti čas, u isti tren
ujiti - uhiti, uhvati
naguca - nagutao
jemput - jedan put, jednom
brime - breme, teret
moš - možeš
tute - tu