TAKIITAKI SAN JA

... "Evo san ti donija ...". " Zna san ja da si ti čovk. Od riči. A još kad si se na mater zakleja bija san sigur. Evo, Ivane, samo da fajercak nađen pa ću oganj užgat. Da se vidimo i probesidimo zeru. Mere?". "Mere!". 
"Kako ti mali?" kašljući grubo, suvo, ki da magare reve, upita Bikla Turinu dok je kresa fajercakom podno suvaraka koje je već pripremija za naložit. "Materi u rukam, nemože bit bolje ... malo se pripa, malo se smrza. Ma, Jukić je on, neće grom u koprve ...". "Evo je ..." preuze rič Marko taman zapalivši vatru "...  đava je neodnija ... velk prijatelj još veći neprijatelj ... sve zapalilo moj Ivane, sve ... i naše ... govoru da su SSovci ubili priko petstotina ... nisu gledali, staro ol mlado ... muško ol žensko ... redom ..." opet ga uhvati napadaj kašlja " ... zaboravi sebi ubrat zečinje pa napravit čaj ... da su se slikavali pored kuća u koje bi zakrakunali uhićene i unda ih užgali ... i keljili se, namištajući se za slikat se ... ka da nezapomažu živi ljudi šta goru ... ka da bržolu na žeri privrću ... nisan smija uć u selo pa neznam jeli iko od moji živ. Mater i ćaća, dvi sestre ... i brata Antu imam ... il san ima... stislo me u prsi i uvrat, Ivane moj ... nije muški plakat al sve san suze isplaka ... sad bi samo tulija ki vuk ... i Svetog Juru, zaštitnika našeg sam pominja, ne po dobru ... Božemiprosti ...". Zakukurika, zareva Marko škripeći iz prsa, kašljući "... nti kukurikavac šta me se uvatija ka diteta!"

gori Muć

"Ža mi je i prižaj. I tvojizi i sviju drugi. Ža mi marve a di neće bit čovka ...". Zašutaše oba. Bogu, u sebi, zafaljivaše Turina, šta je Vitrovo van ruke, šta nije ničin bogato, šta ga se nesitu. Na sekund mu prid očima proleti slika izgorenog i potaracanog Vitrova. Prođe ga jeza i cili se strese. Pomoli se:

Dolazimo Bože u Tvoj sveti dom

Hvalu ćemo dati Tebi Bogu svom

Slaveć svetog Juru zaštitnika svog

Moleći se svecu zaštitniku svom.

O sveti Juro zaštitniče naš

Molitvu čuj nam, usliši nas.

Pod zaštitu Tvoju stavljamo se mi

nadajuć se smjerno Tvojoj pomoći

Pogledaj nas sveče sa nebesa Ti

zaštitu nam pruži svojom ljubavi.

O sveti Jure, zaštitniče naš

Molitvu čuj nam, usliši nas!

Mrvu mirniji progovori Turina: "Aj, maš se zeru ... donija san ti pancete, sira iz mišne i mlada sira, bokun kruva ... i loze san ti ponija. Popi zera."
Uzeja je Bikla bocun, potega zera, otra grlić rukavon i vratija Turini da i on potegne "Nemogu Marko. Unoć je. A ja ti lozu samo sjutrom. Šta se keljiš?" iznenađen kad je vidija smješak na Markovu licu mora je upitat Turina. "Marko! Marko! Odkad oto nisan čuja! Od kad sam se zamomčija i počeja pit ... a reka san ti kako biklu najrađe pijem, takiitaki sam ja, pa me prozvalo Bikla i tako cili život ... od moje petnajste pa evo do danas kad imam triesipet. Kako si ti posta Turina?". "Ja san ti iz Tijarce. Živija san u njoj do prid niki dan kad smo utekli prid partizanima u Vitrovo. Ne znan jesil čuja al mi tijarčani smo ti podiljeni na Gornju i Donju Tijaricu i Vrandolac ... "Znan. Di neću znat! Na nizbrdu Kamešnice ste svi. Nisan bija al sam čuja. Volite se pobit." "Je brte. Vrandočani napose. Ja san ti jedan od njizi. I eto, još ka dite, kad bi se pobili uvik bi ol zadnji ol među zadnjima osta na nogami, pa su mi dali oti nadimak, ka ono da sam tvrd, da se nedan, da me teško slomit. Jerbo, u Tijarci se za klip od kokuruza reče turina..." "U nas se reče korun ... neka pancete za posli ... ja ću se mašit zeru kruva i sira ..." "Ponija sam ti i kapulu, dvi a Mare ti u rubac zamotala mrvu soli ..." "Fala lipi moj Turina. Fala ti puno. Tako dobro nisan jia ima i misec ..." "Na čemen zafaljivaš? Samo ti jidi. Dobar ti tek i uslast ti bilo." Mašija se Bikla mutapa i izdavija spizu od koje je odvojia mladi sir, kapulu, rubac sa soli i osika sebi vetu kruva, te sta jist.
Iznenadilo Turinu što ne guca ki vuk gladni, već polako žvače, priživa ki, daprostiš, june i blene u oganj ki tele u šarena vrata. "Biće misli na svoje. Biće i ne zna da jide. Bidan čovk. Još ga se i bolest primla. Neznaš kukuriče li ol reve sutizin kašljom."

SSovci s zarobljenikom

"Kako to da se nisi boja ... reka san ti već, u kosti san ćutija i virova daš doć, takiitaki san ja, ritko valin ... ali isto san mislija pripašće se puške, smrti ... šta je reć da si se vratija i sve mi ovo donija ..." "Ja ti volim reć: muškarčevo je oto. Pripa? Jesan. Samo se budala ne boji. Čuja san ja u selu kako ustaše redom kolju ..." "Nemoj tako Ivane. Nije istina! Ja san ti u mojoj bojni više od godine. Nikad niko nikog nije beknija osim janjca oli tele. To ti partizani obuču uniforme naši, šta su ji ubili, i unda kolju, da utraju u narod mržnju prima nami." "Božemiprosti ... ko bi se toga sitija ... doša sam ti ka čovku u potribi ... muškarčevo je pomoć, dat ruke, nać se u potribi, priskočt. Muškarčevo je i noža se ne bojat, a kamoli puške kad se radi o Domu, o obitelji, o tvomen i tvojizin. Taki san ti ja.". 
"Šta je ovo? Suve šljive?". "Je. Ponija sam ti zeru, jerbo one su mi najbolje kad san cili dan u polju, na suncu pa me zamanta. Kažu da niže tlak. Izi koju." Posluša ga Marko. Žvaka je suve šljive i nije skida pogleda s ognja. I tako su mučali niko vrime. Čulo se samo pucketanje žere i Markovo mljackanje. Tu i tamo šušnija bi "Jež. Garant. Šta bi drugo. Neće medvid na Svilaju. Ol divlja svinja. Kad bi kojom srićom ..."

Prvi partizanski mornarički vod u Podgori

Turina će: "Šta si se umuča?". "Mislin se šta je čovk Bogu skrivija pa mora vako trpit. Ivane, Turina prijo ... tebi mogu reć: od četresprve do danas, šta iz Neorića, šta Gornjeg Muća, šta iz Bročanca, Biska i Dugopolja, znan i jednog Kulića iz Dugobaba ... upozna san priko satnije naši, domaći. Veić, Marasović, Marendić, Vrdoljak, Balić, Stupalo ... Landikušić, Vučković sve su to bezimena pošteni ljudi, braće moje po oružju. Niko od nji nije ukra, zapalija, zakla a sve i ujitilo i na Gripe, u Split, po prikom sudu poblo. Prije toga lupežima, palikućam, koljačima proglasilo ... Dicmanjana je puno bilo u mojoj bojni. Iz Brštanova ljudi, iz Kladnjica, iz Krušvara, iz Koprivna, Klisa, iz Ogorja donjeg, iz Vučevce ... ima njizi, ka u svakon ratu ... pa i dva diteta kad se pobiju ... ovo ... po nejači, po starima ... sve odreda ... bija sam ti ja više puta u prigodi i ubit i zaklat i zapalit i žemsko na silu uzet ... šta partizane, šta četnike ... šta njiove pajtaše. Nikad. Ni pomislija. Takiitaki san ja. Je u moju satniju bija jedan Litrić. Njemu četnici sve poklali pa im vrća kad god je moga ... al samo četnike .. bradonje u uniformu ... ne sve redom Srbe ...". "Virujem. I vidim. Umelo te. Tvoja i tuđa nesrića ... a partizani čujen taru sve prid sobom" usudi se Turina "... da su potaracali sve do Drniša ... čak i mornarcu da imaju ..."U Drnišu smo se tukli i su četnicima i su partizanima ... nije mi više do toga. Usta jesam, bilo mi nekako toplo oko srca kad san čuja da je desetog proglašena Nezavisna država Rvacka ... jesan, ja san za Dom, za obranit svoj Dom a ne palit tuđe ...a eno moga sada spaljena brez da san ja i pomislija tuđi zapalit ...pa san tako, Ivane, odlučija ... iđem, krijomice, sram me i stid bilo, vidit imal koga od mojizi među živim ... iđem iz ovi stopa ... fala ti brte Ivane, fala na svemen ...". "Čekaj da razdani da se neslomiješ po ovom kamenu. Ljudikat ćemon još zera.". Zastade Marko s mutapom u rukam iz kojega je počeja vadit robu za probrat. "... Dobro veliš ... jesil čuja šta napraviše u Lovreću ... taljani i četnici ... stotinu što starčadi što žena i dice zapalili ...zapamtija sam ti ja, šta ću, takiitaki sam, da je Poglavnik da Dalmaciju taljanima četresprve, ali unda mislin, pametan je on čovk, da nije pametan nebi bija poglavnik ... zna On šta je najbolje za Nezavisnu državu hrvatsku ... bolje išta nega ništa ... a opet, u ratu se ljudski umovi pomrače ... ili ubi ili bidni ubijen ... i onda te oti vir neprijateljstva, mržnje, sukoba vuče dnu ..."

partizani

"Eto, Bogu fala, ja nikog nisam ubija, kamoli zakla il zapalija. Da se iman zašto ispovidit, iman. Al teški grija neman ...". "Drago mi je oto čuti Markane. Jerbo, mi vitrovčani, iako se ja još uvik ćutin tijarčaninom, smo ti ni na nebu ni na zemlji. Nismo ni bogati, ni brojni ni po čemu vojski bilo kojoj zanimljivi al nas isto bilo straj da će i u nas doć i silom ka i druge pokupit, natrat u rat. Jednog brata odvedu ustaše, drugog koji se uspija ustašama sakrit ujite partizani ... pa brat na brata puca ... Bogu fala, zaboravilo nas ..." "Čuja san da u svakomen ratu prvo istina pogiba ... ko će više znat šta je istina šta laž. Znan samo da je istina ono šta san svojin očima vidija, svojim ušima čuja, svojin nosom pomirisa, svojin prston taka a i ne mora bit ... takiitaki san ti, sada, ja." ... "evo ... ovi će oputaši garant bit bolji od moji cokula za hodnju moju ..." opet ga prikide kašalj "... moran oma nać zečinje diteline i pristavit čaj ... ki gargaše da mi paraju prsima ..."

___________________________________________________________

RJEČNIK

taki - takav
sigur - siguran

fajercak - upaljač

oganj - vatra

užgat - upaliti

probesidimo - progovorimo, popričamo

zeru - malo
mere, meže - može
žeri - žeravici
nti - psovka

Bikla (nadimak) - mješavina vina i kozjeg mlijeka

Turina (nadimak) - korun, kukuruška, kurelja, kureljica, ovaljina, paćaljica, paćura, šuvela, sturina - drvenasti dio kukuruznog klipa

marve - stoke, domaćih životinja uopće

maš se, maši se - prihvati se, uhvati se, uzmi

loza - rakija lozovača
otra - obrisao/otišao, ode

nizabrdo - padina, strmina

pobit - potući se

brte - brate

napose - posebno, naročito

njizi - njih

mutap - velika suknena vreća

izdavija - izvadio

spizu - hranu

rubac - marama

osika - odsjekao

vetu, fetu - šnitu, krišku

guca - guta
bojna - vojna postrojba koja se sastoji od 3 do 5 satnija

ćutija - osjetio
valin, falin - pogrješim, promašim

beknija - ubo nožem, zaklao

monturu - uniformu

zamanta - ošamuti, "zavrti u glavi"

niže - snižavaju

izi, poji - pojedi
mučali - šutili
žere - žeravice
satnija - vojna postrojba s od 75 do 200 vojnika
ujite - uhite, zarobe
oputaši - vrsta opanaka opletenih sprijeda suhom tankom kožom
cokule - teške i čvrste cipele, vojne cipele

hodnja - marš
zečinja ditelina - kiseljak, kiselica, slanica, sočica, kisela djetelina - ljekovita biljka protiv trovanja, infekcija, groznice, skorbuta. Koristila se i u pripremanju juha, salata, povrtnih priloga te u pripremi jakih čajeva
gargaše  - kvadratasta daska na kojoj je s jedne strane tvrđa i oštrija žica kojom se (u paru) razvlači odnosno čisti vuna prije predenja