KOMAĆAR GALE I LOVRE BEŠKA 

Dotrali njizi dva u Kazaginac.

"Evo nan Jukića! Jukića nan evo!!!" čuja se dičinji glas iz Cmiljkinog dvora. Zna je Rašeto di je kuća, di dvor, di ambar, di ajat, di pojata, di čatrnja, di dvi murve, zna je svaku stinu usmrs zaziđanu Cmiljkine kuće. Žmureć. Ol je malo puta bija. Triput na godinu od svoje sedme to ti je ... to ti je ... četresipet puta. Bi mu drago. Biće Cmiljka rekla dici ajte niz put i pazte da mi rečete kad Ante Rašeto, oni iz Vitrova, u Kazaginac uđe. Daće im Cmiljka i kocku cukra, garant, a za kocku cukra dica bi na rukama do Mijakova polja ako triba, ma šta do Polja, do Vranjače, ako triba, a ne čekali da Njen Rašeto naiđe i ništa i nikad lagnje do kocke cukra. 

Kazaginac

Komaćar Gale ima je velku kuću. Nije tija veću od crkve napravit, a moga je. Svaki koji je ima konja, mazgu, mulu triba je komaće. I dakuće, svi Gali u Kazaginac. Cila Krajina i šire. Dočika ji uvik ka najdraže. Pivac s krumpirom ispo peke, pršuta i sira iz mišne, ovčjeg dakuće, odlani, muše sa pomama, ni spominjat ne triba. Galina mišana salata "šta je dobra ...rećemo ... za kosti" i za koju im je uvik mora reć kako je napravija: "Vako ... rećemo ... ujitiš, netriba ti više odpe, rakova na Cetni. Dok se vraćaš doma skupiš ... rećemo ... desetak češera, iz kojiš posli izvadit pinjole, ne više od pune šake da ih ima. Rećemo .... rečeš ženi da ti izdavi košpice iz crni maslina. Njizi isto, rećemo ... deset, petnajs najviše. Na pole isici mlada krompira, sa dna oke ... rećemo ... kvarat kila i unda zelene salate, samo lista. Napose, u drugu zdilu ...rećemo ... najbolje u bakru kutlaču, meti kaliju kisela mlika, izriži dvi kapule i dodaj češanj speštana bila luka, iscidi, rećemo, dva limuna najviše a za na kraj rukovat peršina, što sitnije izrizana, po svemen. Oto u kutlači je mrs, za prolit salatu." Kako u njizi skoro i nema loze pa i nepravu svoje vino tako bi Turina i Rašeto ponili svoga vina. Demejanu za omanama a drugu za zlu ne tribalo.
Dočeka ji Gale ka i dicu svoju, rodijake, najdraže. Komaćar ne triba snagu za svoju rađu već spretnost i živce. Gale je sve ima osim živaca. Naučija drečat na druge pa, šaleći se zadreči i na njizi dva: "Šta se čeka? Mene znate. Ja nikad ne pijem osim kad sam sam ili u društvu! Sjašite i ajmo ulad!". Vidija Gale kako se Rašeto okriće, glava mu ki u suncokreta pa ga, na sav glas, da svi čuju, pa i Cmiljka upozorava: "Udadbenicu tražiš i njen sanduk, a ni, rećemo, danija nisi. Kad kuješ svoju sriću ne tuci druge po prstima. Prema temen, vali nam treći za najist se i napit." Ipak, sažali se Gale nanj: "E moj Ante! Pravi si đuveglija! Hrvatkaaaaa! Hrvatkaaaa!" zazva je Gale drugu ćer ka da nezna da  Rašeto samo za jednu zna, samo jednu gleda, samo jednoj piva, samo jednu sanja, samo za jednu mari. A ona, ka na žeri, iza kuće čeka da je ćaća pozove. Pa kad je čula ćaću kako jon sestru zaziva nasmijala se ćaćinoj šali i pritrčala do kantuna kuće a unda laganim korakom, ka da jedva nečeka poželila Turini i Rašetu "Faljen Isus i Marija" "Uvik Isus i Marija" odgovoriše jon njizi dva. Još lišpa nega lani, ako je to moguće. Ćutija je Rašeto kako mu srce tuče i diže krožat može bit i jačermu. Sad mu je bilo ža šta i koporan nije zametija na se. Vrućo je bilo pa nije. Oće li mu svojin putem oputaši, oćel pobić grlićiman.

narodna nošnja Dalmatinske zagore

Zaboravija Ante bidni da se utega pašnjačom šta ga je sada, kad je Cmiljka došla, tušila, nije dala disat. Nije u svojon pašnjači ka i drugi drža ni duvana ni fajercak nije ni noža ni kubure zataka, al, ka da mu je Bila sila na prsi. Kapa da će mu uteć s glave, postalo jon klizavo ki na ledu Mrzle lokve kada se led veljačon po njojzi ujti, toliko se bidni Rašeto opotia, tolko mu u sekund vrilo postalo.
A Cmiljke! A lipote! Na nogama Cmiljki ki i snig bili terluci, pa unda crnocrljene gležnjače. "Od brzine za vidit me nije se ni obula, u terlucima izašla. Nu, đavla, nu!" promisli Rašeto.
Na glavi jon najbilja i od brašna bilog bilija, premetača na svitu, s kojon je zatakla paunovo pero. Priko premetače je oplićak crn, crljenih rubova i opreg, traversa šta zovu u Kazagincu, crnocrljen s bilim, ka, leptirima. Sadu nije danas obukla bilo je pritoplo.

narodna nošnja Dalmatinske zagore

U takvoj robi bi i gruba cura postala lipa, lipa najlišpom, a najlišpa bi ka anđel sa nebesa bila. Cmiljka pogledom u tlej a Ante pogledom u nju. "Donesi mi mrvu vode. Prižednija sam." jedva je izustija. Nije mogla dočekat. Izatrka na čatrnju. "Svomen Anti vode!!!" mislila je u sebi.

"Turina moj! Još te čuja nisam. Amo, amo nas dva, rećemo, vidit šta Beška radi." Ivan Jukić zvani Turina mu odgovori migajući: "Gale lipi moj! Da mi je ko reka da ću se salate uželit mislija bi da ga je moj Sivac kopitom u glavu! A više na tvoju salatu mislim nega na pršutisir. I koji ti je oto Beška?". "Da. Davno si ti bija. Na Svetoga Stipana zadnji put. Eto, pogodine prošlo. Beška ti je, rećemo, moj ađuntant, moja, rećemo, desna ruka, a, Bogami kako ga iđe, moga bi i, rećemo, arambaša postat." "Pripovid mi sve!" "Vako ti to bilo: rećemo, nisam ti ja više moga stizat ni glave dizat od posla, pa, rećemo, odlučija uzet pomoć. Čuja sam da ji ti mali Lovre Pilipov dobar rukama pa upitam mu ćaću bil ga pripušta meni na nadnicu. Da bili, veli meni Pilip. Gonjaj i nevrći! Tako i bi! Pomaga meni Lovre radit komaće a jedan dan, rećemo, doša spodna Ljuta niki brez live ruke, Kaćun ga zovu, da bi on i komaće i samar. Velim mu ja "Nemere samar! Ja ti radim samo komaće. Iđi u Blato, tamo će ti Čikotići načinit samar." "Gazda Gale, ja sam dobar u drvu, još ka dite sam dilja i kova drvo. Mislim da bi ja moga čovku napravit samar za tovara." uletija mi Lovre. I ja ti, Turina moj lipi, rećemo, odlučim. "Aj, provaj! Nebude li dobar neću ti nadnicu dat ni danas ni sutra. Danas za izgubljeni dan, sutra za potrošeni materijal." "Dobro veliš gazda. A ako ga napravim da valja, daš mi dvi oke šence, dvi oke ječima i varićak kokuruza." "Valja!". I, gle čuda. Uze Lovre dasaka od kojizi će napravit prišnice, "Gazda Gale, iđem u ajat nać štagod za stelju i podprug ..." "Samo upri Lovre!" "Gazda Gale smim li uzet ovi konop za oglavu ..." "Samo upri Lovre!" ... "Gazda Gale ja bi oglavić od bukve pa bi ga utisnija, a i luke isto tako ...". "Samo upri Lovre!" "Vali mi pofa Gazda!" "Neš je u ajatu nać. Vid u pojati!"

beška

"Ovo je rašeljka?" "Samo upri Lovre!". I Lovre upra. Uzeja šetku, prosteg, sikiricu i sikiru, rećemo i brokava, blanj, žagu. I upra. Taman da će obid Lovre gotov. "Gazda Gale gotovo!" "Di već? Nu da, rećemo, vidim!". Nisam ti, Turina moj, rećemo, virova očima svojizim: "Evala ti Lovre. Pilipu si na čast!". "Gazda Gale ima u vas rašeljke dosta. Napravija bi koju lulu i bešku." "Samo upri Lovre ali posli obida." Nakon što je izija, Lovre je do večeri napravija bešku pa kad je krenija lulu izdiljat, prikinija sam ga i rećemo omaklo mi se, onako ka i svomen ditetu, rećemo, šta bi reka od milja "Beška ti je dosta za danas Beško nijedna". Tako je Lovre, dokaza svoj talenat i izgubija ime a dobija nadimak. Lovre ga, za tri dana, ni ćaća ni mater nisu zvali, nega, ka i šta ga zva cili Kazaginac, Beška."

__________________________________________________________

RJEČNIK

komaćar - izrađivač komaća (komaće - ham: unutrašnjost komaće ima oblik životinjskog vrata te joj se postavlja preko glave na vrat. U obliku koštice šljive je i može se širiti (širi se kada se stavlja) i sužavati (suzi se kad se postavi). Unutarnji dio komaće obložen je platnom da ne žulja životinju. Komaće su izrađivali komaćari a što je nekad bio unosan posao jer je svaki konj trebao komaće, a često i mazga i mula.
Beška, Bešika - (nadimak) kolijevka, zipka
dotrali - dotjerali, došli

njizi - njih

dičinji - dječiji

Rašeto - (nadimak) vrsta rešeta (sita) od slame, pomagalo u kuhinji (kod prosijavanja brašna) i poljoprivrednim radovima (kod prosijavanja žita), mrežastog, rupičastog dna

ambar, hambar - spremište za žitarice

ajat - prostorija za ostavljanje alata i pomagala

pojata - teza, potleušica - kućica za slamu, sijeno i spavanje po potrebi

čatrnja - bunar

murve - dudovi, rod listopadnog drveća

usmrs - način zidanja s nejednakim zidnicama
lagnje - lakše

ol - ili

dočika - dočekivao
mišna - mješina, mjeh - 
muša - tvrdi kozji sir
pome, pomidore - rajčice
ujitiš - uhvatiš
izdavi - izvadi
oka - stara mjera za težinu (dva kilograma)/drvena posuda za mjerenje
kvarat - četvr, četvrtina mjere
bakra kutlača - zemljana zdjela za mlijeko
kalija - lončić s ručkom
kapula - crveni luk
speštana - zgnječena
svemen - svemu
mrs - najbolji zalogaj
demejanu, demežanu, demižonu - staklenka za alkoholno piće opletena prućem kao zaštitom od razbijanja te s jednom ili dvije ručke ovisno o njenoj veličini odnosno kapacitetu
omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno
rodijake - rođake
rađa - rad, posao, zanimanje
drečat - derati se, vikati, govoriti glasnije od uobičajenog
ulad - u hlad, u hladovinu
ki, ka - kao
udadbenica - djevojka koja se udaje
sanduk - u ovom kontekstu se misli nacjelokupnu opremu tj. dotu (miraz, ruho). U dotu se ubrajaju: čarape (čorape), terluci, navezene krpe, ručnici i muške košulje kojima nevjesta (neva) dariva svate. Od svoje opreme cura je obično nosila: donjeg rublja, jačermu, sadu, kotule, pregljače i meculete te više pari opanaka kao i drugih sitnica. Od posteljine u dotu se ubrajaju: gunj (biljac), tkani prostori, slamarica i kušin (jastuk). To bi se obično zavezalo u balu s jedne strane životinje kao protuteža sanduku. U dotu se i ubrajlo i pratnjaču za pranje, kudelju, vreteno, metlu.
danija - predahnuo, odmorio
đuveglija - mladoženja
kantun - kut, ugao
krožat - sukneni prsluk kojem se prednji dijelovi preklapaju
jačerma - prsluk od čohe (čoje) za svečane prigode bogato ukrašen srebrnim ili zlatnim ukrasima
koporan - trlagan - kraći ukrasni kaput koji se najčešće samo prebacivao preko ramena kao ukras, najčešće od čohe i modre boje
oputaši, pripletnjaci - gumeni opanci
grlić - sukneni dodaci preko čarapa koji se s unutarnje strane nogu kopčaju metalnim kopčicama a dekorirani su vezom i suknenim aplikacijama
bidni - bijedni, jadni
uteć, uteći - pobjeći
ujti, ujiti - uhvati
opotia, opotija - oznojio 
pašnjača - bensilah, ćemer - široki kožni pojas koji se sastoji od nekoliko slojeva ("listova") ukrašen utisnutim mjedenim kružićima
tušila - gušila
fajercak - upaljač, kresivo, ocilo
terluci - vunom pletene nadčarape 
crljene - crvene
gležnjače - vrsta cipela visine do gležnja
premetača - pravokutna marama koja se uz lice i vidljive pletenice pričvršćivala ukrasnim iglama ili paunovim perom
oplićak, oplećak - kraći, bogato izvezen, gornji dio ženske narodne nošnje kojim su se prekrivala pleća
opreg, traversa - pregača
sada - ukrasni sukneni ogrtač, bez rukava, bogato ukrašen šareno isprepletenim, skoro pa cijelom njegovom dužinom, vezicama, obično dvobojan (crn s crvenim rubovima)
roba - odjeća
amo, ajmo - hajdemo, idemo, krenimo
ađuntant, ađutant - pomoćnik
arambaša, harambaša - zapovjednik čete alkarskih momaka
gonjaj - goni, tjeraj
nevrći - ne vraćaj

spodna - "s pola dna", skoro sa dna (neprecizno lociranje)

niki - neki

brez - bez

samar - tovarno sedlo za magarca, mulu, mazgu pa i konja
dilja - nekim alatom uobličavao (drvo)

varićak, varćak - stara mjera za težinu/drvena posuda za mjerenje žita težine deset kilograma

šetka - stari šestar kojim su označavali krivulje pri izradi drvenih predmeta 

prosteg - alat za brazdanje drva

prišnice - poprečne daščice na samaru

stelja - podstava samara, platneni dio koji onemogućava samaru da pozljeđuje životinju odnosno da je žulja

podprug - služi boljem balansiranju samara, tereta i jahača. Konop, rjeđe kožni remen kojim se obujmi trbuh životinje i samar.

upri - guraj

oglava - konop za vođenje magarca
oglavić - prednji, povišeni dio samara oko kojeg se motao konop i za kog se jahač mogao držati da ne padne
luci - zadnji povišeni dijelovi samara koji su služili omotavanju konopa kojim bi se pričvršćivao teret
pofa - metalni dio koji spaja nadrepnjak i podrepnjak samara

brokava - čavala, eksera

obid - objed, ručak, jelo
žaga - pila