VIDIŠ OVI ZVUK

Već se pomalo danilo. Svitlost ka ono, nisu moja posla al isto eto me jerbo nemereš brez mene. Pa ki i puž, pomalako, di priša je, od kamena do kamena, ki i žaba sa stine na bovan, sa bovana na stinu, pa u lokvu, ki i gušćerica, mora ispod svakog kamenčića provirit, probudit pa progucat i najmanju mušcu. Ka ono, neću al oću jerbo moran, nekako priko volje.

Njizi dva, više Turina, spremni za još koju besidu ... Smij uvati Ivana Jukića: "Ovo ti moram pripovidit ... ovo ti je živa istina ... nisan ja tute bija ali ... " pogledon ka da pita oću li/neću li. Bikla pogledon odgovori: "Reci. Reci brte! I ja bi se smija nebili istra ovo iz prsa". Nastavi Jukić smijući se: "Vako ti to bilo: u selu, baš počinja travanj, umra Jakov ..." "Kojem selu?" "Nije važno." uspija se, za ispričat kako triba, uozbiljit i prikinit smijat Turina "... običaji kako di ... al u ovomen su bili vaki: van kuće na vatri bi se steplija kota vode kojom bi, mlakom, oprali mrca. Vodu od pranja moralo se prolit iza ograde od kuće, tolko najbliže. Sapun, zdila za vodu, češalj, sve šta si koristija kod pranja mrca isto moraš baciti, a onu vatru kojom si steplija vodu za oprat mrca moraš ugasiti, glavinje šta dalje od kuće a kota se provine ... Kad se opralo mrca, obuče ga se u ka za u crikvu ..." vidi Turina da je Bikli, koji se očekiva već odavno nasmijat, zeru i dosadija pa ubrza "saću, saću ... i tako okuplja se selo, pa kad se soba di je leža mrtvi Jakov napunla, njegova Ane stala narikat: E moj Jakove, svi u selu kupus sade, a ko će ga meni usadit!?!".
Pripade se ostatak noći njiova smija i uteče. Izatrka. Skroz razdanilo i pokazalo ji oba. Dva čovka ka dva diteta željna smija. "A ko će ga meni usadit? veliš? ... uuuuu, nisam se odavna vako nasmija ...". Marko umra od smija. Pa ga uvati kašalj. Pa umra od kašlja, pa umra od smija i kašlja, kašlja i smija. "Znan i ja jednu  o narikačama." saće Bikla Turini: "Vako iđe: nariču ti narikače čovku na sprovodu a i udovca čovka šta je umra šnjiman nariče i, u oni jedan manje od sekund tišine, znaš njizi kad se zalaufaju, nikad stat, udovca, da prostiš prne, pa, ka da ništa nije bilo, ka da nije njena rađa, nije ona otale, nastavlja naricanje: Čujete li druge moje, kako puče srce moje!" ... oba su se stala smijati, smijati i kašljati, kukurikati i smijati, smijati i revati. Nisu ni jedan ni drugi odavno tako ... zabolija ji trbuj, zabolile vilice, pripale i se sve blizu im beštije i beštijice šta su sa svitlošću novog dana protezale svoga tila odmorene krake il mišale arju krilima svi oblika i veličina. Lip li je, tek šta se diga ... kukac.
"Vrime je. Iđem ja. Turina moj ... ka da te znan dvanajs miseci a ne dvanajs uri ..."Baš otra?" "Baš otra!". Uzeja Bikla, Marko Sarić iz Gornjeg Muća mutap, i počeja vadit robu šta mu je Turina donija.

mućka narodna nošnja 

Donju maju od vune, a šnjomen štobrage. Donija mu Turina i vunene kalcete u koje će zametit štobrage da mu vlaga ne uđe kostiman. Da se štobrage nebi izvlačile i uzice su tu, za zavezat kalcete. "... baš daš mi i uzice donit ... nisan mislija ..." "Ja nemerem bez njizi odat ..." Turina će. "Mereš ... zlu ne tribalo ... i na rukami se oda kad zatriba ...". Vadija ja Bikla dalje. Suknene, mašćene gaće "Pali su mi kukci ... ali brte, drugi gaća neman" Turina će, pomalo i stidno. "Ma, đava njizi odnija, ka da čovik ne mere bez kukaca, pripušćat mrvu arije ...kukci ... izile i gušćerice!". Nasmijaše se oba. Donija je Turina i crveni pripašaj šta se veza oko struka samo nedijom i blagdanom. Nije mu tija reć da je ota košulja, šta je sada vadi iz mutapa, njegova jedina, ali, "... muškarčevo je oto, dat i jedinu košulju i gaće sa sebe kad triba, dat i krvi ispo vrata, kad triba, nezatribalo. Muškarčevo je nekitit se, ali izgledat. Čisto za crikvu i silo, za dernek i u Grad, šporko samo kad ti badilj u rukami, kad si u polju sa motkom i mašurom." "Ne triba mi kapa ..." "Triba moj Bikla. Nemoš gologlav, nisi derenduša. Krožet neman ka ni kumparan ... "Jesil ti nomralan? Sve si mi da i više nega triba. Koji krožet koji kumparan ... ne iđen na dernek." ka ljuto po Turini Bikla. "Donija si mi za use i na se, ne iđen ja tražit za podase pa mi triba biti šesan."

Lip li je, tek šta se diga ... kukac 

I obuče se Bikla. Ustašku uniformu da je Turini da Mare pripravi i prikrije da se ne pripozna. Gaće mu malo kratke, košulje u rukavima vali, čorape taman i, a to je i najbitnije, oputaši. Je mu malo desnoj nozi prst domali stišćalo ali ka da i je on radija sebi.

"Fala tebi Turina brte. Nikad ti neću, šta bi reka moj ćaća Mate, ovo zapamtit! "Zapamtit veliš?" "Da, da! Zapamtit, nikad ...". Nasmijaše se oba, zagrliše ki da su od jedne matere, ki da su braća istoj sestri, desnice stisniše i svaki sebi. Bikla Muću, Turina Vitrovu. "Sa srićom i uz Božju pomoć" povika Turina. "Sritno ti bilo Markane. Čuva te dragi Bog.".

Sitija se svega toga Turina žureć Svilaji unjidra, Mrzloj, di je ostavija mašur za sitni salić i sad je bija sigur: Marko je njega zarazija su onin kašljon a on dite. Otalen Anti malon kukurikavac. Proće. I zaboravit se ka da nije ni bilo. Nije oto teška bolest da se pamti. Neće ni ožiljka ni spomena ostat osim šta će kad god vidi ustašu omanama pomislit na kukurikavac. Ol na Marka Sarića iz Muća šta ga Bikla zovu. "Šta je ono reka ... kako je ... a da ... vidiš ovi zvuk? To ti je bilorepan. E da je on biti bar na uru ... e da je vidit zvuk. Pa gledat ojkanje." Sav sritan zapiva:

Oj čovku nema veće kazne

kad se maši u džepove prazne.

Oj ja kod kuće žena muze prase

stari arar bacila podase.

Oj mala moja zubi ti se sjaju

ki paripu ploče u vršaju. Oj!

orao štekavac (bjelorepan)

___________________________________________________________

RJEČNIK

nemereš - ne možeš
brez - bez
pomalako - polako, bez žurbe
priša - žurba, hića
bovan - veliki kamen
progucat - progutati

Turina (nadimak) - korun, kukuruška, kurelja, kureljica, ovaljina, paćaljica, paćura, šuvela, sturina - drvenasti dio kukuruznog klipa
besidu - riječ

tute - tu

Bikla (nadimak) - mješavina vina i kozjeg mlika

njizi - njih

glavinje - poluizgoreni, veći komadi drva iz vatre

kota - kotao

provine - probije
mrca - mrtvaca

saću - sada ću
zalaufaju - zalete
izatrka - vrlo brzo
rađa - posao
otale - odatle
beštije - životinje
otra - ode/obrisao
mutap - velika suknena vreća
štobrage - muške donje, duge gaće
kalcete - čarape
mašćene - obojane u plavo, u boju tinte (mastila)
kukci - kopče za nogavice muških hlača
arije - zraka
silo - sijelo, skup
dernek - sajam, vašar
šporko - prljavo, nečisto
badilj - lopata ravnog vrha koja je služila za prebacivanje gnoja
mašur - plitka posuda pravokutnog oblika s dva rukohvata koja je služila za prijenos rasutog materijala kod radova u polju i građevini
derenduša - bučna ženska osoba
krožet - bijeli muški prsluk
kumparan - smeđa suknena muška jakna
oputaši - gumeni opanci
šesan - lijep, zgodan
vali - fali, nedostaje
fala - hvala
mašur - plitka posuda pravokutnog oblika s dva rukohvata koja je služila za prijenos rasutog materijala kod radova u polju i građevini
salić - neobrađene kamene ploče koje su služile za popodit kuću
sigur - siguran
otalen - odatle
omanama - odmah, u isti čas
arar - vreća tkana od tvrde i oštre dlake, redovito kozje, za prijenos i prijevoz (najčešće žita). Kroz sam vrh vreće provučeno je uže kojim se vreća vezala pa bi se često znalo reći "Miran ki uže u araru"
paripu - konju
vršaju - gumnu, guvnu - mjestu za vršenje žita