OL DOMOVINA OL KACIJOLA

arar – vreća tkana od tvrde i oštre dlake, redovito kozje, za prenošenje i prijevoz (najčešće žita). Kroz sam vrh vreće provučeno je uže kojim se vreća vezala pa bi se često znalo reći: „Miran ki uže u araru“

Pesetdevetka puna ki pun šipak stala. Dotrala i u Split. "Evo nas u Split" Zekin će. "A da di ćemo, nećemo, Bogati, u Zagreb jeben te Dinamo!" Šunje mu otpovrne. Vitrovčani a i zeru njizi šta ji usput pesetdevetka pokupila, ka i vas pristojan svit, pomalako izilazu, redon, kako su i sidili. Antuća će, glasnije, sviman: "Ol Domovina ol Kacijola?". "Jopet ti politiku u moju butigu!". "Nije politka. Pita Ante oćemo li u Stipe u gostijonu ol ćemo u Stipe u bolnicu.". "Ja sam mislija da bistri jopet Sanadera i slične kojima je Domovina bila kacijola. Zaimali kliko stigli ...Il im Domovina bila krto pa nisu ni tribali kacijolu". "Lipo san pita: oćemo li na gemišt ili ćemo na tricu, pa Stipi na Križine. Mislim da je malo rano ...". "Mislim da je neko ožednija u ovi uruipo. "Dok živiš budi živ ..." Antuća će mudro ka i uvik. "Mudraca! Mudromen više koriste neprijatelji nega ludu prijatelji ... an?". Marinko, koja je do sada mučala, šutala i ništa govorila će: "Vuk ne vije šta je mesa gladan, nega vije da družinu svije!". "Ajmo sist u Domovine po ure, uru/dvi ..." i krenu priko ceste Govoruša. Po navadi, Antućina je morala bit zadnja: "Čuvaj se Marinko, šta bi švabe rekle - vino je mnoge žene bacilo na leđa!". Da mu je bilo čut šta Marinko, koja se pravila da ga ne čuje, misli, sigurno bi čuja: "Muči! Šuti! Ništa ne govori!". Prišli priko ceste, priko zebre, jerbo jednom platili peset kuna ... otompotom.

dvi dike i jabuke naše ... i niki vampir

Sili ka da su se dogovorili. Kako su prvi ušli, najdaljem stolu otišli su i zanj sili Mučalo, Govoruša, Kvarta i Lulule, oma do njizi, malo livo, ispod slike od Ajduka iz sedamdesetih one di su Jurica i Iko još bili mulci. Dvaeset, dvaesetijenu. Dica. Ajduk i ota godina, sedamdesetiprva ...

Nije Stipe bilo da i osobno pozdravi (i šnjiman nazdravi jerbo i je posebno volija) ali nema veze. Dobro je kad si ka doma. Najili bi se, napili, skoro ka i doma platili, kuš bolje. Nema do Domovine.
Brale, Maca, Jablan i Turjun sili ispo one slike di, dvi dike i jabuke naše, Mišo i Igor pivaju a niki vampir iza njizi ka svira a samo begenaje kako bi podase kakvo čeljade vrile krvi, da i on šta popije. Tu je sliku Domovina obisija čim je prvi, oni o vampirima ... Twilight, izaša, a da bi dokaza svoju teoriju da njizi ima međ nami. Sa Zekanima, utaman, da će sist Tomo, kad će Govoruša: "Svitu, ovo je, daprostiš, prigoda ki nikad. Cilo Vitrovo osim Kacijole našeg je tu. Amo napravit zajednički stol pa sist ka i ljudi ... Mala, mala .... meremo li metit pet stolova skupa, po sridi ...". Prikinu ga Mučalo: "Ljudi, sidnemo li ..." "Ivane, ti tolko malo govoriš da i kad, daprostiš, progovoriš znan štaš reć. Ne sekiraj se. Poćemo udvi ure u Kacijole. Službeno, posjete su od četripo do, daprostiš, petipo. Ako je na koronarnom unda je od podne do jedne ... Kadgod došli, pušćaće nas, jerbo mi smo, daprostiš Vitrovčani ..." "tija si reć vlaji, šta se vidi na prvomen tebi". "Vi sidite, ja iđem. Ko će samenom?" upita Mučalo pogledavši prvo u Marinka. "Nevsta, diž gujicu! Iđemo mi stebom odgovori mu Marinko pogledavši Zeku i Zekinog. "A iđemo i nas dva." dižuči se odgovori na neizrečenu zapovid Zeko. 

u Domovine

Brale se skočija: "Ja ću se, zaletit, jebatejež, minut, ma niti minut, do kladijonice uplatit tiket. Eto me oma, jebatejež, naručite mi bili gemšt od Jure. Nek nemeće leda, jebajeled". Jablan je, sebi vjeran, muča, čekajući da drugi reču svoje pa da se prikloni onoj strani koja pritegne. Antimon, Ante Jukić (šta pjeskari u Škveru), nije Ivanu rod (a, osim toga Mučalo ne pjeskari, nego "lufta", brusi ruzinu), nega njizi dva imaju samo isto prezime, češuć se iza desnog uveta, ka i uvik kad god mu je nelagoda, ka ispričavajući se Maci: "Ja ću šnjiman." (mislija je pri tomen na Ivana Jukića Mučala, Maru Marinka Zekan, nevstu Anu Zekan, Ivicu Zeku Zekana  i, a on se, za divno čudo, sada nije keljija (biće ga bolu bubrizi, pardon! bubrig - jedan je Škveru u amanet ostavija) Nenada Zekana Zekinog. "Samo nek žeđ utušim su bar jednom pivom.". Baja da i on iđe šnjiman jerbo mu triba vrimena za nać ono železo, more bit omanama ga i pokupi pa, pozatin, dotra u Kacijole.

Šunje, Ante Šunjerga, Glibeša, Juraj Grbeša, Antuća, Ante Taslak, Keks, Albert Kekez, Bili, Martin Bilokapić, Tomo, Tomislav Žižić, Turjun, Ante Grbeša i Maca, Ante Šupljoglav, ostatak cila Vitrova, osvom poslu. Čekali malu da dotra piće za mladiće. Volu oni Kacijolu, Stipu Bašića svoga, al volu i popit, kad si žedan, ne brez potribe. Bili će: "Evo baš ja govorim Keksu da di je priša. Pošli smo, ja govorim, u podnemanjekvarat, došli smo, ja govorim, u jedanikvarat. Di su, sve da je, ja govorim, i na koronarnom, dvi ure. Imamo vrimena, ja govorim. Mučalo, Marinko, di je priša ...". "Je, stvarno. Trica vozi svaki petnajst minuti. Sidite, nigdi nećemo zakasnit.". "Bolje ti je s mudrim plakati nega sa budalom pivati!" neizdura Antuća. "Đava te neodnija Antuća. Tebe i tvoj "Vodovod" koji ti da plaću za bit cili dan na internet." oplela po Anti Marinko. "Rec više koju svoju rekadaBogda! Dobro Bili govori Ivane. Ima još vrimena. Sidimo poure.".

___________________________________________________________

RJEČNIK

ol - ili
kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača
ki - kao

zeru - malo
butigu - dućan, radionicu
krto - košara za voće

njizi - njih

ji - ih

vas - sav

pomalako - polako
begenaje - odabira onog koji mu se sviđa
podase - ispod sebe
čeljade - osoba
keljija - smješio, pokazivao zube
pozatin - poslije
lufta - škverski izraz za rad s alatima koje pogoni zrak
ruzina - hrđa
utuši - uguši
amanet - naslijeđe, ostavština
jerbo - jer
omanama - odmah, u isti čas
dotra - dotjera, preveze, dođe
neizdura - neizdrža