VATRE IVANJSKE

Nika ka toplina, ugoda, širla se Cmiljkinim tilon. Lazila oklen i krenila. Prstiman i dlanon koji je položila u Njegovu ruku, ručetinu. Livon rukon svojon u Njegovoj desnoj ispriprela mu prste, pa jon se cilon njomen, širila ugoda u prsi, šta se unda dilila  u dva dila i svaki dil svojin puton, ka zavađena braća, ka ono nismo od iste matere dica. Jedan u glavu, ka zamanta je a nije, ka goru jon uši a na obraziman moš vareniku svarit kolko su vrili. A oba jon, prija nega će se rastat stavili bovan posrid, ka ono da jon teže disat, ka ono da se ne zaboravi. Di je i sukizin. Drugi dil put doli. Na stomak. Do pupka. Ispod stomaka. Ispod pupka ("Ka u meni da gori svitnjak, Božemiprosti!"), pa opet u dva dila, prvi desnon nogon trče gori doli, trče, ita se ka i tovar kad ga obad obadne, svagdi negdi ga ima, po ciloj nozi. Grije, kosti jon ote noge ne lomi ali tute je negdi. Drugi livoj neda odat. Savija je, čini je gumenon. Izdaju jon kolina. Pripala se saće počet škripjat. Ka cvit rašeljke šta ga zemlji kaca, šalje, a ko će nega vitar, lipa i ustreperla, jedva oda, bolesna, pribolesna, teško i najteže bolesna od najslađe, od najlipše, od DajmijeBožeciliživot bolesti na svitu. Od ljubavi. "Koliko Ga i kako Ga volin! I od Boga više... oprosti mi Bože."

Svitnjak

Rašeto se isprsija, ispečija, napuva, još, onako velk, naresta, zemlja pod njim ka da se trese kako mu god kojo stopalo udre u nju dižući jon prašinu. Di neće. Najlipša u Kazagincu, najlipša u Ercegovini, u Rvackoj najlipša a Njegova. Nu me! svima je tija reć, al samo je muča i Njenu ručcu, Njenu šačcu, držeć u svojon, blago je, mazija, gladija, upira svojin palcom. Ona mu samo stiskon odgovarala, ako se to stisak može zvati.

Nisu bili jedini šta su se šetali. Dvaesettreći je lipnja šesetdruge, užežin Svetog Ivana, Isusova krstitelja. Kazaginci, napose dica, pripremaju se za svitnjak spravit. Nosili su naramke suvi grana, okresine, pa i suve loze ostale poslin kresidbe. Stariji, već momci šta im brci probivaju, nadglasavaju se ko je vidija i di je vidija veću stožinu i di će ga ić usić. Ćaće in balotaju, oli side mumajući pršuta i sira samo da bi mogli potegnut zera iz bukare. Matere u najlipšu robu, samo za oti dan obučenu ka šetaju a pokaživaju lipotu robe i kose napravljene otom danu i Svetom Ivanu učast. I svoju lipotu. Imal išta lipše na svitu od matere. Pa kad je i gruba.

... da će ledini kazaginskoj

"Gospodine, iman mladića. Zaista mi je stalo do njega i želin da ovo što doživljavamo, zaista i uspije. Podari nan oboman mudrosti i strpljivosti da zajednički razvijamo našu vezu prima nečen puno uzvišenijen. Možda je on, Gospodine, prava osoba, koja će sumenon diliti svu sriću i tugu u budućnosti, a možda on ipak nije taj koji je meni odabran. Bez obzira na sve, ovoga trenutka san sritna i želin da ta srića i dalje potraje. Zaštiti ga od loših uticaja, da ne čini nepromišljene stvari zbog kojih bi se sutra možda pokaja. Daj, Gospode, da s dovoljnom pažnjom gradim njegovo povjerenje u našu ljubav. Želim ti reći da ga čuvaš od lažnih prijatelja koji se krivo pridstavljaju kako bi naškodili njegovoj srići. Hvala ti što si spojio naša srca te neka između nas reste prava i uzvišena ljubav. Po Kristu, Gospodinu našen. Amen."

... malo je ko konja ima ...

Odali su puton koji i vodija kroz centar centra sela. Isprid svake kuće vrtal. Manji ol veći svaki je bija pun boba, rašćika, kumpira, luka. Okolo vrtala a niki je zna i posred vrtla, šta je dosta čudno, posadit trišnju, oraj, bajam, murvu ... nisu ni mislili di će a noge same ... da će ledini kazaginskoj. Kraju sela šta su bili bliže, uskon mrginjom se pomalo penjuć, muša je sve više. One su se ili "vatale" il su i ljudi dobivali u vlasništvo. Muša Galini bila je pripuna bilog kupusa šta je on sadija za Antu Stipinog Bešlića. Za Bešlinu gostijonu. Posrid muše rasa je trored višnjaca u kojen je bila posađena samo jedna bila trišnja. Njoj su u lad krenili. Nit su vidli nit čuli živad koja muče, gače, kokodače, nit su vidli nit čuli svinjake koji su se čuli nadaleko, što mirison, što roktanjom, suside koje se nadvikuju i đavlekaju priko suvozida isto nisu opazili da bi im Valjen Isus nazvali. Ali jesu ćutili miris motikom privrnute crljenice, jesu čuli svaki udarac motke o kamen il kamenčić kojega je bila pripuna. I jesu čuli popce šta su svoje cičali od jutra, cilim danom sve umrak, i samo oto im je noge upravilo puten. Zvuk motke i miris zemlje.
Te je godine Bariša Ćumur šta ga Bare zovu prvi i jedini nabavija slavonskog, posavskog konja za orat. Velkin i jakin da mu nisu ni voli tribali, Bare bi udan priora šta bi drugi u tri. Kolko je dobro imat konja vidlo se naročito u jesen. "Jesensko oranje, pola gnojenje!" govorili su stari, jerbo, humus koji bi se stvorijo od zaorane kukuruzovine je ka i gnjoj, a dogodine će bit i lakše orat, jerbo će zemlja bit mekša, rahlija, podatnija. "Nema gazde brez duboke brazde" brčija se Bare. I neka je. Zaslužija je. Nisu ni njega vidili njizi dvoje, ni Sivca mu onolikog a oma je do Galine muše privrća vrtal. Čuj, vrtal! Drugiman bi oto bilo polje. Bare je zna a to je svima i govorija da je najbolje karotu i bili luk sadit zajedno jerbo se međuse pazu. Ima je Bare još miljun savita ko bi i sve popamtija: važol se sadi za mlada miseca, krumpir ne, jerbo bi se vas pritvorija u zelenlo. Da bi tira u zemlju on se sadi u zadnjen kvartu mlada miseca. A ako kupus sadiš za mlada miseca biće ga i za ljude i za prajce ... Poslin Bare proda Sivca a za ote novce kupija dva. Mačak Bare. Bare Sivca u dva pritvorija.

Bare Sivca ...

... u dva pritvorija

Kad se pomolila, sve vrime ćuteć njegov palac šta je gladi, Cmiljka prikinu šutnju odlučivši mu postaviti koju zagonetku: "Po vodi plovi, po suhon hodi, a iz kuće ne izlazi, šta je oto?" ka grom iz vedra neba će Cmiljka svomen Anti. Rašeto, iznenađen nije se ni snaša a ona mu, omanama: "Kornjača! Ja mislila da ste vi iz Vitrova neki mudar, a ne samo lip svit". Nije jon osta dužan Rašeto: "Ja san mlad, tanak i lip. Kad putujen iman rep, a kako iđen dalje moga repa sve je manje. Izgubin ga putujući a bez repa iđen kući. An?". Nije ni tila mislit. Da je tila nebi mogla jerbo jon samo Ante u glavi. "Neznan!" "Ja san mislija da ste vi u Kazagincu neki lip svit koji ništa ne zna. Evo, u sridu san pogodija. Ki na alki pa usridu. Lipa a ne zna šta je igla. Kakoš mi botun prišit, gaće zakrpit ..." Pripade se Cmiljka pa kad vidi smij na usnama i smij očiju Njegovi pane jon kamen sa srca. "Javateneodnija! Nešalaj se su menon pripadajući me! Ja san ti ćaćina mezimica, razmaženka, ni krave pomust ne znan, skuvala san jaje u životu pa mi mater zabranila blizu kužini, Rvatka me svako jutro oblači i obnoć skida, oprala san pa šumprešala jedan lancun. Eno ga sada priko kokošinjca pravi lada kokošiman jerbo san ga progorila na tri mista ... Ja san ti prigoda samotaka! Aj ti meni rec šta bez nogu biži i bez ruku grabi". Sad Anti baš stalo točno odgovorit. Sta u mistu, zamislija se: " ... zmija, zmija biži bez nogu ... zmija ne grabi ona ujida .... bez nogu ... bez nogu ... gusjenca ... ona biži ... ona ne biži ..." "Oćemol do sutra ovdi stat il se pridaješ?" "A šta dobivam ako pogodin?" "Poljubac u obraz." "Ako je u usta nemičen odavde do prvog sniga!". Nasmijali se i taman da će krenit kad Rašeto na sav glas, pripade i mačku i tuke u dvoru kraj kojeg su prolazili: "Riba! Riba". Nije stiga treći put reć. Nikad mu nije bilo jasno kako je Cmiljka oti dan skočila i u obraz ga poljubila. A bila mu je do ispod ramena.

popac šta ciči od jutra do sutra

___________________________________________________________

RJEČNIK

lazila - plazila, puzala
oklen - odakle
jon - joj
cilon - cijelom
njomen - njoj
zamanta - ošamuti, "zavrti u glavi", „zacrnilo pred očima, zaljuljalo“
varenka, varenika - svježe pomuženo mlijeko
svarit - skuhati
bovan - veliki kamen
sukizin - s kime
ita, hita - baca
ote - te
tute - tu
kaca - gura prema dolje
ispečija - ponosno postavio, "pravi se važan"
naresta - narastao, povećao

nu - pogledaj

muča - šutao

naramak - količina koja može stati u obje ispružene ruke (drva)
okresina - ostatci od potkresivanja stabala

stožina - drveni stup oko kojeg se slaže sve šta će činit Svitnja, također i stup (stog) za slaganje plasta stijena

balotaju - igraju na balote
mumajući - jedući sa zadovoljstvom
zera, zeru - malo
bukara - drvena posuda nalik krigli (iz koje se najčešće pilo vino)
i, ij - ih
rašćika - raštika, dvogodišnja zeljasta biljka kojoj se cijelu zimu pa sve do proljeća mogu brati listovi za kuhanje. Kupusnjača.
murva - dud
mrginja - međa
muša - državna zemlja koju su mogli obrađivati seljaci sela kojem je teritorijalno pripadala/tvrdi kozji sir/hrvatsko i muslimansko žensko ime
rasa, resta - rastao
višnjac - vrsta vrlo krupne višnje
đavlekaju - "šalju se đavlu", "Đavateneodnija!" "A tebe odnija!"
suvozid, suhozid - kameni, ogradni zidovi slagani bez vezivnog materijala
ćutili - osjećali
crljenice - vrsta zemlje, crvene boje, vrlo plodne
popac - zrikavac, cvrčak
rašeto - vrsta rešeta (sita) od slame, pomagalo u kuhinji (kod prosijavanja brašna) i poljoprivrednim radovima (kod prosijavanja žita)  mrežastog, rupičastog dna
omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno
tila - htjela