JEAN NA TRI I DVAUTRI

tu i napalo

Zamantana dica. Eta šta su bili. Nit šta vidu. Nit šta čuju. Osin bila u vrat in, srca šta tuče u prsiman a u grlu stoji ... "Ućera li jon ga?". Ante  se okrenu i ki parip, ma šta parip, ki tovar njiov, ukopa se u mistu. Dašta, zna je on biće belaja. Vidija je Kutlu kako i primirija ljubomoran ni uru prija kad su prošli kraj kuće mu. "Nisi smija sam pa si oša po dvojcu. Zajeba si se." pomisli Ante u sebi "Tribat će ti bar još dva za sorit me i još dva za odnit te ...". Sićaju li ga se ovi sa derneka. Znadu li ko je Ante Rašeto Jukić iz Vitrova, sin ćaće svoga Ivana Turine Jukića. Ako neznadu saznaće!

Livon rukon maka je Cmiljku sebi za leđa da nebi zaradila kakav bubotak kad ga promašu. "Kutle neš dugo ..." to govoreć svoj trojci je u tri koraka doša na dofat ruke i omanama manija livoga, šta ga nikad vidija, desnon šakon, bacija se gujcon na pod i s obim nogaman onoga desnoga, šta ga mere bit i vidija, u noge. Sorija se na čelo, oti, šta ga mere bit i vidija, bidan on, sorija se ki pokošena šenca. Livi nije pokaživa volje za ustat se a ni za tražit zub šta mu izbija Rašeto, a i šta bi šnjimen. Nemoš ga zalipit.

Ante da će se skočit na noge a Kutle po njemu. Kolnon u čelo, šakon desnon u livo mu uvo, šakon livon ga falija, al uspija ga potegnit i livin kolinon, u livu stranu glave. Sruši se Ante na leđa, Kutle da će po njemu ka po žemskoj najdražoj al ne stiže. Ki mačka divlja, ris kad popizdi, frkčući, ispruženi prstiju namisto kandža u facu mu, ma šta facu, u oči mu Cmiljka. Biće da ga i pogodla u kojo. Ujiti se Kutle za desno oko i oti sekund šta se drža za oko bija je dosta Anti da se skoči i već u skoku da ga glavon u bradu smiri. Izatrka. Unesvist Kutle. Afana.

Di prija, nije sve trajalo ni po minute, nakupilo se dice koja su vikala "Cipa! Cipa!", "Kutle! Kutle!" navijajuć, a dakuće, za svoga, domaćoga, Kutlu, najjačoga u Kazagincu koji se volija i zna pobit i dosad naprokida puno njizi. Biće se ovi put Kutle vodija po onoj čuvaj se njiha ako se ne bojiš jednoga pa pozva ka svidoke, a zlu ne tribalo, i svidoke i jatake.

Kutlina baba Mandalena

Uto, putom, pognuta, a dakuće, naprćena, a nego kaka će, Kutlina baba Mandalena. Kad je vidila dite svoje, oko njeno, Kutlu svoga na tleju, skinu naramak i ka za se: "A lipo mu baba govorla, svaku večer kad bi doša doma: "Kutle moj! Oko babino! Diko i jabuko! Kutle moj srićo i lipoto moja! Ne zaboravi mudroslovicu šta san je još kad san dite bila čula i zapametila: ludost uraditu u mladosti nemere nadoknadit sva mudrost u starosti! Fala Bogu dragomen, u mladosti ji nisan radila (ludosti) a u starosti mi svi velu da san mudra.". Pridikala bi ona do sutra, ritke su joj prigode da je kogod sluša, ali, ka da je čuja, Kutle u oti sekund doša sebi i zastenja vatajući se za bradu. "Ajmeči ti! Ajmeči, ajmeči! Uvik se od jakog jači nađe, uvik od velkog veći!" a Anti  će " Boga mi si junak. Apciga anko tri njizi. Junak! Čiji si? Nisi naš". Uto vidila Cmiljku i, opet ka zase: "Muči. Sve znan!".

Dobro je prošlo. Srića nisu brtivulini radili. Ona dva se pridižu, Kutle još na leđiman, Ante crvene glave od udaraca na obe noge ukopane u mistu spreman za satrt i. Cmiljka kako skočila na Kutlu tako i pala pa sad otresa prašinu sa robe, ka da ništa nije bilo, ka da je zaprašio kar su dva konja šta je tuda proša. Sve bi njizi Ante sada u papar. Sorija bi cilo selo kakvog mu se jida nakupilo u šakaman. Nu. Soriveno selo. Bože sačuvaj!

soriveno selo

"Muškarčevo je oto. Primit jedan a dat barenko tri bubotka. Ne komegod nega samo onomen šta ti na put stane, šta će nate. Ostat na noge doklen dišeš. Muškarčevo je jedan na jednoga, jedan na tri, a ne tri na jednoga. Sram ji i stid bilo. Ne čudit se ludu, nečovku, kukavci, jerbo, ima i takvizi. Sram ji i stid bilo. Muškarčevo je nedat na se i na bližnjeg svoga ... prsin na nož, glavu pod sikiru ako triba.". Pogleda najdraže, najlipše, najmilije, najtoplije na svitu: "Cmiljka moja jel ti štagod?" "Nije Ante moj. Dobro san ti. Malo se uprašila ki i kokoš šta se liti u prašini kupa.". Još uzbuđen tučom, srca šta ubrzano lupa, duboko udahne Rašeto i zagrli je. Ona, pametna, pa sramota je i stid ić zagrljena momkon kroz selo, sagnu livo rame i izvuče se iz zagrljaja "Ante moj! Šta ti je! Viće nas kogod!". "Neka vidu. Neka te se nagledaju jerbo neće te za dugo vidit.". Prižednija, ustreperija, šta poradi Cmiljke, šta od vrućine (nošnja nanjem), šta od cipe, razvedri ga pomisao da će niti za minut u Gale popit bukaru dvautri bile bevande. A još više ga usrići kako je ono Cmiljka skočla zanj a on i ona muču kada se to nikad ni deslo nije.

___________________________________________________________

RJEČNIK

jean - jedan
dvautri - mjera za piće; 2 dcl vode u 3 dcl vina kod bevande ili 2 dcl mineralne vode u 3 dcl vina kod gemišta
bevanda - mješavina vode i vina
i - ih
zamantana - ošamućena
ućera - utjera
parip - konj

belaj - problem
sorit - srušiti
dernek - sajam, vašar, sabor
rašeto - vrsta rešeta (sita) od slame, pomagalo u kuhinji (kod prosijavanja brašna) i poljoprivrednim radovima (kod prosijavanja žita)  mrežastog, rupičastog dna
turina (korun, kukuruška, kurelja, kureljica, ovaljina, paćalica, paćura, šuvela, sturina) - drvenasti dio kukuruznog klipa
bubotak - udarac šakom
omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno

manija - udario

gujcon - guzicom

šnjimen - s njim

mere, more, meže - može

šenca - pšenica
falija - promašio

facu - lice

ujiti - uhvati
izatrka - u trku, trčeći/vrlo brzo
afana - izgubio svijest, onesvjestio se

smiri - pogodi u određeno mjesto

cipa - tuča

pobit - potući

naprokida - pretukao

njizi, njiha - njih
jatake - suradnike
naprćena - natovarena
tlej - tlo, pod, zemlja
naramak - količina drva koja se nosila objema rukama ili na leđima
mudroslovicu - izreku
zapametila - zapamtila
velu - kažu, govore
pridikala - govorila, pripovjedala

ajmeči - kukaj, zapomaži, govori "ajme meni!"

apciga - odbio, oduzeo

anko - čak

britvulini, britulini - džepni nožići
satrt - "pretvoriti u prah i pepeo", uništiti
robe - odjeće
kar - zaprežna kola
nu - gledaj
barenko - bar, makar, najmanje
ji - ih
takvizi - takvih
viće - vidjeti će
zanj - za njega
muču - šute