ĐITI-BITI - NEMA NJE!!!

Volila je Cmiljka Hrvatku. Da volila! Volila više od sebe. Al, isto jon je dizala džigunac. Pričesto! Još od kad se rodila. Godinu dana poslin nje. Trinajstog travnja četeresprve. Tri dana poslin proglašenja Nezavisne države Hrvatske. Nesića se Cmiljka a nit se može sićat, šta je imala, godinu samo, al čula je više puta pa ka da je tu i bila, pa ... ka da se sića: već pripit i sritan Ćaća slavi su rodijacima i susidima, raskrečen i rašireni ruku. U desnoj mu je mali demižon s rakijon, a u livoj "Hrvatski narod" šta mu je da neki iz Stoca. Viče Ćaća: "Hrvatska! Mala će se zvat Hrvatska!". A oti iz Stoca šta je doša u Ćaće komaće napravit smišan neki čovk. Pripit ka i Ćaća, nesigur na nogami, mršav, sitan stalno se keljija i govorija: "Điti-biti nema nje! Nema Jugoslavije! Điti-biti nema nje! Điti-biti nema nje! Nema Kralja i Kraljevne".
Poslin je Mater Ćaću podase (Božemiprosti!) pa su se dozgovorili ni po Njegovon ni po Njenom (Ona tila Anđa po Ćaćinoj materi ol Kaja po Njenoj materi, On samo Hrvatska) nego između ("... al opet po momen!" kako se Ćaća kasnije falija) - Hrvatka.

"Brže! Sram te i stid bilo! Pokaživaj ol kaživaj di su šlape! Ma kako si samo mogla! Kad si ji sakrila? Kad san izašla u terluke il kad san čekala da Ante naiđe". Hrvatka, ka i uvik, u smij. "Oko moje lipo. Anđele od sestre. Jel se ti to ljutiš na me? Na Rvatku svoju? A, kuš name. Cuko je to. Mislija da je kost pa odnija di i sve kosti kopa ..." "Prikini neprikiniloTe i ubrzaj!". Sad i njojzi pomalo smišno. Kako je ki kokoš bez glave izletla iz kuće. A koja nebi? Nakom Anti! ... "Evo! Šta san ti rekla. Cuko i metija u ovu rupu u suvozidu. Biće mu se osladija oni prošli par šta i rastrga." "Muč, nezamučala!". Ka da nije ništa napravila, ni smutnju, ni pomutnju, s live na desnu skačuć, nešto pivajuć sebi u bradu, odskakuta Hrvatka, a Cmiljka obu šlape i trkon čatrnji napunit pot vodon svomen Anti. Trkon. Da nije prižednija. A bila je i sigurna da nije ni žedan. Da mu nije do vode. " ... a more bit i je. Daleko je Vitrovo. I dan je vril. Al ima on mišinu za vodu. Ćaći mu vidila čuturu. Ipak, znojav je. Biće su svu vodu popili. Žedno moje. Saće Tebi Tvoja Cmiljka ...". Misli jon prikinu Ćaćino dozivanje: "Cmiljkaaaa! Cmiljkaaa! Amoder!". Ona trkon. Ne zbog straja od Ćaće nega zbog da vidi Antu prija. Pa će unda njizi dvoje prošetat. More bit i do breze u Mijakovu polju kojon je znala, na nagovor babe Cvite, otić bar jednon u tri dana, a da bi jon udaja i život bili sritniji. Rekla jon baba Cvita "Sine, drvolaž se ako mereš! Takoš više snage i sriće od drveta dobit! Samo biž od ive i topole. Breze se ti ujti i ne boj se. Još bolje ako se isplakala, ako je posuta smolom. Naprav čaj od brezina lišća. Pi ga za zdravlje a moš šnjimen i prat kosu." Baba Cvita, kojon niko nije virova, a svi jon slušali savjete još jon rekla: "Kad nemoš obnoć zaspat, sid pod kesten dva, tri dana zaredon, paš vidit. Kad si neurozna sid pod bor a moš ga i zagrlit. Izličiće ti bor i kašalj i smirit će te. Kad paneš pa se ubiješ pridani kraj rasta on pomaže da rana zacili. Murve listovi i kora su ti dobri ki i plod za svaštanešta. Sok za iskašljavanje, znojenje, pišanje, za izaprat usta, za kad se grlo upali. Kad još nije sazrija dobar je protiv proliva a zril te tira na zahod. On ti jača bubrige, čisti jetru, neda sidin na glavu, pomaže zarastanju rana ..." mogla je Cvita do sutra tako. Mislin da je ona još govorila neka san joj ja ošla prija po ure. Pokoj jon duši! Bila je pripametna. Ono kad san bila čviljava oma mi je, brez da san je pitala rekla: nađi dite sušene paprike, meti je u med i maži kožu sutizin, a i kosa će ti bolja i zdravija rast ..."

... mrvu san uredija oko kuće ...

Gale ki domaćin za čelon, s desne strane mu Turina a s live Beška, do Beške prazno misto, a do Turine misto za Antu, isto prazno. Znali su to njizi dva. A kake bi ćaće bili da nisu znali da su in se dica zagledala još kad in sedan bilo. Uz njiovu pomoć. Jer, Gale i Turina, oma su sili jedan drugomen. Ki budali triska. Ki tovaru samar. Ki as kupa za akužat tri asa s napolom kupa i tri trice i za kaput. "Brte, nikako da se naužim Doma Tvoga. Tolki kolki je, a lip i prilip. Evala Ti Gale moj!" "Mrvu san uredija oko kuće od kad ste zadnji put bili. Istina. Al nemoš stić od posla. Bogufala pa mi posla Bešku na pripomoć ... al opet ne stižen sve, jerbo on se sada uvatija drvenarije. Radi skrinje i bavule, radi kola, ma brte, sve šta ti oko vidi On u drvu napravi ... jel tako Lovre?" Beška, naučen na falu, samo potvrdno kimnu. "Šta si se umuča? Nije da još misliš daš mi otić ... Čuja, neki mu stavija bubu u uvo, da u Trogir tražu kalafate, pa bi on tamo, jerbo da bi usat zarađiva šta u mene zaradi udan ..." "Nije gazda! Nije zbog nojaca! Zbog mora bi ja u Trogir. Da ga vidin. Proban." "Naručiću ti ja demižon! Pet litara! Štaš više ..." počeja drečat po svoju Gale. "Ne zaboravi, sinko, da Te niko nebi ni za šušanj kupit uzeja da nije mene bilo. Iz glada san te izvuka ..." "Je gazda! Ja bi samo misec, dva, samo more da vidin ... da ga se nagledan!" "Rišit ćemo oto!" prikide daljnju raspru Gale. "Nego Ivane moj, diko moja, šta ćemo nas dva. Vidin Antu brte, čovk! A moja Cmiljka ki list na vitru kad ga vidi. An? Sanduk san spremija još lani." "Gale, običaji vele da se mi dogovorimo. A kako ja iman samo njega nebi ni za živu glavu priko njegove volje. Kako god si ti vidija da Cmiljka treperi ja san vidija da što smo bliže Kazagincu to se on više topi. Znojav ka da je u Nosalo upa. A ne priznoji se ni na potezanju klipa, ni cili dan na praočinjaku ...". Prikide ih Cmiljkin dolazak. "Rec Ćako!". "Odnesder čovku vode. Reci mu da ga netribamo do obida, a to je ... Tina! Tinaaaaa! Kad je obid gotov?" "Za po ure sve ..." "Znači, za dvi ure nan ne triba Ante. Pokažder mu malo Kazaginac, lipo moje". Niko sritniji od Cmiljke. Ćaća jon govori da ima Njegov blagoslov. "Oću Ćako!" i ne izdura nega ga poljubi, tide u livi obraz a on se taman okrenu da će Turini nešta reć pa oti poljubac dragosti i zafale završi na uvu mu. "Aj! Aj! Ne cmokći mi tute! Šta oš? Da oglušin?". 

... Vitrovo je najlišpe na svitu. Cilon! ...

Mrvu posramljeno, cila ushićena, krenu "svomen Anti" Cmiljka, moleć u sebi, četvrtak je:

Gospodine, proničeš me svu i poznaješ,

Ti znaš kada sidnen i kada ustanen,

izdaleka Ti već misli moje poznaješ,

hodan li ili ležin, sve Ti vidiš,

znani su Ti svi moji putovi.

Riječ mi još nije na jezik došla,

a Ti, Gospodine, sve već znadeš.

Su leđa i su lica Ti me obuhvaćaš,

na mene Si ruku Svoju stavio.

Znanje to odveć mi je čudesno,

previsoko da bi ga dokučila.

Bože, hvala Ti za novi dan. Danas bih tila bit marljiva i uslužna.

Pomozi mi da budem pažljiva prema svima.

Molim Te, blagoslovi moju obitelj i rodijake.

Hvala Ti što nas sve zajedno voliš.

Amen!

Uto, taman u kraj molitve dođe "svomen Anti". Pruži mu desnicu u kojon je bija pot su vodon i reče "Na!". Ante, dobro mu Ćaća vidija, opoćen ki kišon proliven, ki da je u potok Vitrovački Nosalo upa pa sad iziša, uze pot, proguca vodu u tri guca, otra rukavom usta i reče jon "Fala.". Stali su tako nit minut iako in se oboma činilo i poure pa tišinu prikinu Rašeto: "Lipo ti Ćaća sve ovo uredja. Velka i lipa kuća. Lip dvor. Čatrnja. Obziđa je. Puno lipo. Odrna. A lip ti i Kazaginac. Al isto, Vitrovo je najlišpe na svitu. Cilon! Vićeš!" "Vidiću! Vidiću! Dašta nega vidit ću!" potvrdi mu Cmiljka. Misleći.

__________________________________________________________

RJEČNIK

điti-biti - (ekspresija) tamo-ovamo

jon - joj

džigunac - živac kojem je karakteristika da može sve pretrpjeti
podase - (ekspresija) nagovarala ga, "napala ga ričima"
ol - ili
šlape - papuče
terluci - vunom pletene nadčarape
cuko, ćuko - pas od milja, u ovom slučaju i ime za psa
ki, kao - kao
metija - stavio
suvozid, suhozid - zid od prirodnog kamena bez vezivnog materijala koji je služio kao ograda i oznaka međe
njojzi - njoj
čatrnja - bunar za vodu kišnicu, duboka okomita rupa u zemlji u kojoj je voda za ljudske potrebe
pot - lončić
mišina - mijeh - ovčja ili kozja koža obrađena da može služiti kao vreća za vodu a najčešće sir. Mišina (mijeh) je i glavni dio narodnog instrumenta koji se zove diple (slično škotskim gajdama)

drvolaž - popeti se na drvo
mereš, mežeš, moreš - možeš
ujti, ujiti - uhiti, uhvati
pridani - predahni, odmori, uzmi pauzu
sidin - sijedima
čviljava - bubuljičava
sutizin - s time
samar - tovarno sedlo za magarca, mulu, mazgu pa i konja
as kupa - adut (briškula) u kartaškoj igri briškula i trešeta
akužat - po pravilima igre prijaviti posjedovanje tri ili četiri asa, duje, trice ili "napolitanu" (as, duja, trica iste vele)
vela - vrsta
kaput - izraz za pobjedu 11:0, pobjedu kojom protivnika ostaviš bez punta
punat - bod, poen
brte - brate
naužim - nauživam
skrinja, škrinja - drveni sanduk sa ravnim poklopcem
bavul, baul - drveni sanduk trbušastog poklopca
kalafat - brodograditelj drvenih brodova (prvotno majstor koji smolu i kučinu zabija između madira (oplatna daska pribijena na rebro) broda te u spojeve drvenih dijelova i tako ih međusobno brtvi)
demižon (demejana, demežana, demižana) - staklena posuda opletena prućem, sa ili bez ručki
šušanj - otpalo osušeno lišće
sanduk - u ovom kontekstu se misli nacjelokupnu opremu tj. dotu (miraz, ruho). U dotu se ubrajaju: čarape (čorape), terluci, navezene krpe, ručnici i muške košulje kojima nevjesta (neva) dariva svate. Od svoje opreme cura je obično nosila: donjeg rublja, jačermu, sadu, kotule, pregljače i meculete te više pari opanaka kao i drugih sitnica. Od posteljine u dotu se ubrajaju: gunj (biljac), tkani prostori, slamarica i kušin (jastuk). To bi se obično zavezalo u balu s jedne strane životinje kao protuteža sanduku. U dotu se i ubrajlo i pratnjaču za pranje, kudelju, vreteno, metlu
praočinjak - mjesto za sjedenje na sunčanoj strani
izdura - izdrža
tute - tu
guc - gutljaj
najlišpe - najljepše
odrna, odrina - sjenica, pergola - drvena ili metalna konstrukcija po kojoj rastu biljke (najčešće grožđe) a da bi tvorila hladovinu
vićeš - vidjeti ćeš