PRNILO MU U UVO

Bidno dite, Ante mali Turine Jukića, se razbolija. Kukurikavac su to zvali. Niki i magareći kašalj iako tovar nije ima ništa sutizim.
Počelo ka prilada,  pa Ante sta balit, kijat. Pa onda ga se ujtija kašalj. Bidno dite. Parilo je da će se utušit. Izbuljija bi oči pune suza, otvorija usta i isplazija jezik. I onda bi tako znojan, u fibri, za pripast se kad ga vidiš, napaćen i bidan zakukurika kad god bi udanija. Il bi parilo da gladan tovar njače. Škripjalo bi mu iz prsi ki ... Boženassačuvaj!

Turina će: "Svilaji u njidra i nać meda." ka sebi, al da ga žena čuje. "Tribala bi mi bar mala bukara za napravit medno vino. To je i mene ka dite ličilo, pa će i Ivanu pomoć. Aj Ti Selom. Probaj nać od tovara mlika a ako ne najdeš unda mu priprži cukra i zali vrilim mlikom, pa uspi to unj!". Nije se Ona omanama skočila, po običaju, već je nastavila molitvu Svetom Anti:
"... ozdravitelju bolesnih, Sveti Ante, izmoli nam trajno zdravlje duše i tila." Utijo, s krunicom u rukama, saće Gospi Sinjskoj:

Gospe Sinjska

"Gospe Sinjska, tvomen majčinskom zagovoru prikazujem Antu moga. Moli svoga Božanskog Sina Isusa, koga si na svojim grudima dojla, čijim si prvim koracima upravljala, koga si u Božji hram vodila, komen si svu svoju majčinsku brigu posvećivala. Moli ga, naša Nebeska Majko, da blagoslovi Antu moga. Štiti ga i brani od svih đavolskih i ljudskih zasida. Neka ga svojim svetim rukam zagrli i blagoslovi tvoj Sin koji je posebno volija dicu i na njih nam ukaza ka znak nedužnosti, jednostavnosti i malenosti. Daj da napreduje u Tvojoj milosti i ljubavi, da Tebe i Boga upoznaju i ljube, da živi po Božjoj volji i postigne vično spasenje u Trojedinom Bogu: Ocu i Sinu i Duhu Svetomu. Hvala Ti Gospe Sinjska. Amen.".

Prikrižila se, ustala i ošla špakeru. Pristavit će mlika bronzin i pripržit cukra Jabuki svojoj pa onda potražit tovarova mlika. Okrenila se Turini da mu reče ... on je već otra u zagrljaj Svilaji. Naće meda. Naće lisca, ljutače kolko triba. Peršina će Ona nać.

A pošli njizi dva, ćaća i sin, dva muška, dan prija po salić. Ante će mašurom a Ivan kolko bude moga rukami. Veli joj Ante da je naša misto di će bit salića i za isprikuće pa će i dvora dosta popodit. Podikad bi njizi dva ponili ka četr druga u selu. Danas će pomalako. Nigdi im priša.
"Ćako! Ćako!" zovnija Ante ćaću. "Ćakane!" Jopet će: "Ćakane!" "Šta je diko?" "Kako tebe nije straj poskoka?". "Nije me, Diko moja, straj, jerbo ti on po danu spava i vari šta je obnoć pojia. Triba ga se čuvat ujesen kad se penje nadrvo jerbo tada vata tice. Nediran se ute nediraj se ume i nemaj straja, Diko moja i Jabuko!" "Priča mi je Lujo da je vidija jednoga šta se u kolo napravija kad je skočija sa bukve ... su pet metri da je skočija ... i unda se otkotrlja pravo u Vitrovo." "Nije sine garant. Aj ti skoč s pet metara i priživi. Ima miša kod nas, to je istina a on njizi najvoli, al ipak će on rađe gušćericu i imat svoj mir nego u kavgu sa nami. Čovka se on boji pa onda lovi di čovka nema. Jide ti on i tice i gušćerice i krtce i druge zmije, rećemo, slipiće. A, jopet, slipić i nije zmija nega gušćerica. Samo šta nema noge ... "Aj, ćako nemoj me mantat. Vidija sam ja slipića i odma petama vitra. Pa i da je gušćerica kako ti veliš siguro je siguro." "Neka si uteka. Pa neš ga valjda u ruku i gledat imal uši, migaju li mu kapci, jel mu jezik ki u zmije il gušćerce. Neka si uteka. Al isto nemaj straj od njizi. Boj se vuka, boj se lisce, boj se zmije - nikad na Svilaju neš. A brez nje nami života nije."

poskok

"Baci oko, oko moje, na tlej pa se primi dobra, duga šćapa i ne boj se zmije. Samo joj ga pod trbuj i itni je što dalje. "Ćako! Ćakane! Znaš šta me je još Lujo naučija?" "Šta diko?" "Nu, slušaj!!!" i zaojka mali Ante:

Oj nikad neće biti a i bilo nije

Vitrovčanin da se boji zmije!

Oj u mog ćaće livade na glasu

dvi ji ovce za uru popasu!

Oj u mog ćaće ki u pravog gazde

desnog vola ne vidiš iz brazde! Oj!

"Prnilo ti u uvo sinko moj! Vako to iđe!"

Oj nemoj mala da te zora vata

ka tovara oko tuđi vrata!

Oj divojko materina mala

ja tvoj lola a ti nisi znala!

Oj neću malu koja ćaću tuče

i meni bi nabila obruče!

Oj željan sam ti majko divojaka

ki siroče novi opanaka!

Oj mala curo ukrast ću te majci

od torova di spavaju janjci! Oj!

"Tako se ojka, diko moja i jabuko! Tebi bolje mučat!" šalija se sa sinom Turina "Prnilo ti u uvo i to ne jemput! ..." pa kad je vidija da to malog boli: "Šala se ćako! Šalam se! Biš ti baja na derneku! Ne sekiram se! Ićemo za Svetog Ivana u Kazaginac da čuješ i gangu. Unjizi je najbolja. Nikad ganga ni do kolina blizu ojkalici al nije ni loša. Ona ti vako iđe:" i zaganga ćaća sinu:

Gango moja ko te izmislijo

škutor Mate đava ga odnijo!

Oj ledino, nevoljo i tugo

ja te neću još kopati dugo!

Ko je reka bolila ga duša

da je gadna moja garavuša

Gango moja gangat ću te i ja

kad te ganga cila Dalmacija

A vićeš i Cmiljku Galinu. To ti je najlišpa cura u Krajini. Taman zate." Samo šta je to Turina izgovorija nestade mu dite isprid očiju. Upade mali u lokvu. Al ne bilo koju nego baš u Mrzlu. Najladnija i najdublja je oto bila lokva na Svilaji. Malo se njizi užežin lita smilo kupat u njoj, a kamoli prija lita, u travnju misecu, kad pane kiše udan ka u cili misec zimi, da ne govorimo liti. Tolko je ladna bila da bi je ritko i žedna stoka pila. Omanama je Turina skočija za Antom koji nije zna plivat, al naučiće ga Ćaća. Ujitija je dite prije nego je i reklo "Ćako!!!!!" i izvuka vanka. "Božemiprosti Ante moj baš si me pripa. "Lujo baš niki dan govori da će me naučit plivat ..." Ante će tresuć se od leda. "Skini se Diko. Evo će ti ćako pomoć. Tako. Zagrnićemo te mojim oplićakom da se ne razboliš."
A Ante se razboli. I ne zbog Mrzle lokve.

lokva

_____________________________________________________________________________

RJEČNIK

bidno - bijedno, nesretno, žalosno
turina (korun, kukuruška, kurelja, kureljica, ovaljina, paćalica, paćura, šuvela, sturina) - drvenasti dio kukuruznog klipa
kukurikavac - kukurijekavac, hripavac, pertusis, magareći kašalj
parilo - izgledalo, činilo se, kao
utušit - ugušiti
tovar - magarac
u fibri - pod temperaturom
sutizim - s time
prilada - prehlada
balit - balavit, slinavit
kijat - kihati
ujtija - uhvatio
udanija - udahnio
škripjalo - škripalo
njidra - njedra, prsa
bukara - drvena posuda nalik krigli (iz koje se najčešće pilo vino)
medno vino (vino za srce) - u litru vina bi se stavilo deset stručaka svježeg peršina i deset stručaka lisca (ljutače, praskvinca, andreselja, broskove trave, koštrena) i dvije žlice kvasine. Nakon kuhanja od desetak minuta dodalo bi se oko trista grama meda i na slaboj vatri kuhalo još desetak minuta. Mogli su ga piti svi, bez obzira na godine
magarećeg mlika - magareće mlijeko je po sastavu najsličnije majčinom mlijeku. Ima niski postotak masnoća i puno vitamina a slatkog je okusa pa ga djeca vole piti. Pomaže u liječenju bronhitisa, astme, suhog kašlja, hripavca i ublažavanju alergija, neurodermatitisa i ekcema. Blagotvorno djeluje i na želudac, liječi kolitis i druga oboljenja probavnog trakta. Mlijeko, navodno, jača imunitet i izvrsna je zamjena za kravlje mlijeko.
najdeš - nađeš
unda - onda
cukra - šećera
unj - u njega
omanama - odmah, u isti čas, u isti tren
utijo - utiho, jedvačujno
špakeru, špaheru, šporetu - štednjaku
bronzin - posuda (najčešće od gize) za kuhanje (najčešće na kominu)
reče - kaže
njizi - njih

otra - otišao/obrisao

salić - neobrađena, nepravilna kamena ploča za pod kuće

mašur - plitka posuda pravokutnog oblika s dva rukohvata koja je služila za prijenos rasutog materijala kod radova u polju i građevini

podikad - ponekad

pomalako - polako, bez žurbe
nigdi - nigdje
priša - žurba
ćako, ćakane - ćaća od milja
diko - ponosu
mantat - zezati, zafrkavati, rječima varati
tlej - tlo, pod
mučat - šutat
baja - neustrašiv, silan, jak čovjek, frajer
jemput - jednom, jedan put
dernek - sajam, vašar, sabor
ojkalica, rera, ganga - ojkanje (vojkanje,treskanje, orzenje, rozganje) je najstarija vrsta pjevanja u Hrvatskoj. Karakterističan je poseban način pjevanja slogova hoj, voj, oj, duljim tremoliranjem ili također duljim ili kraćim melismima. Javlja se kao pripjev u deseteračkim i osmeračkim pjesmama a izvodi se pojedinačno u takozvanim samačkim i putničkim pjesmama ili češće dvoglasno. Ojkalica se u Sinju tradicionalno zove rera, a u Imotskom i okolici te u zapadnoj Hercegovini ganga (gangalica).
škutor, škutur - graničar, pogrdni naziv za hrvate od Ljubuškog prema zapadu a po drugim izvorima za hrvate zapadno od Mosatara, neka hercegovačka sela su samo imoćane nazivali škutorima
vićeš - vidjeti ćeš
užežin - uoči, dan prije
oplićak, oplećak - dio odjeće koji prekriva pleća, kraći ogrtač