MATER SEBI!

Teče vrime. Teče i uteče. Nije tribalo ni po ure da Zeko i Zekin potaracaju Govorušu i Macu su tri ništa. Zamuča Govoruša. Na cili minut. "Je ... lako je vami dva. Ol šta drugo radite, daprostiš, u Škver, nega udri kartcu da se vidi da si uša, da se ne vidi di si leža i da se vidi da si, daprostiš, doma oša točno u tri, a po cili dan udri japaneže. A i mutni ste mi, ka Cetina mutna. Zeko, daprostiš, govoru da je tvoj. Ne bi ja reka. Po cili dan se kelji, bez potribe i rezona a kad igra japaneže faca mu ka u ..." "Ne živi se da se jede već se jede da se živi - tako bi ti Sokrat reka Ante moj!" Antuća će Govoruši. "Šta si sutizim tija reć? Šta? Da puno jim? Zekin je ti šta se stalno kelji, pa kad mu vidiš zube moš mu i vidit kad je jia blitve a kad sira. Kad se nabuba jaja u sorbul a kad utvrdo ...". "Nemoj brte Govoruša tako. Nije dite krivo šta može pojist. Od kad je brez bubriga jide zadva, zatri. Mora šta ostat i na zubiman." Jablan će, ka u obranu Zekinog. "Ćaćino je oto dite." ka falom zaključi. "Amode Pilipe.  Amode omanama! ... U vas Dadića ki u Cigana se crni put, ka da ste se po garbunu čepušali, pa kad vam je iko od Zekana reka Cigo, Čađo, Garu, uvridija vas." umišala se Marinko. "A ti pokaživaj zube. Bude li spize među njiman neš je se laznit misec dana. Zivaj! A i ti Govoruša, ronjaj, grintaj, ka da nisi zna daš izgubit. I šnjimanš u pivu berle berlavi škvertedopa daBogda!" "Ne kleti Marinko! Ne znaš ti ni po mise. Nisu oni dobri šta su dobri u glavi vengo šta motaju. Kako, još ne znam al ujitiću ja njizi!!!" "Ako nisi naučija u ovi tries godina neš nikada" "Nebudi berlav Maca. Nit motajemo, nit krademo. Mi Zekani smo ti taki. Velka tila velka mozga ..." "Malog među nogami" dobaci Turjun i svi, srićom, udri u smij. A bilo je ublizu da se pokaraju. Na nože. "Čviljo čviljavi! Per zube stoput sam ti rekla" Marinko će po sinu svomen Nenadu, Zekin šta ga zovu, a Pilip šta ga ona zove, jerbo nikad nije pristala na Zekino Nenad. "Balija on ne balija, Govoruša te ubra. Sram te i stid bilo. Čovk od dvaesidvi a nepere zube". "Marinko moj! Pušćaj dite na miru. A i ti nevsta nedadni kad traži dok ..." ... je Zekin na straži!" nadožunta Antuća. Udri opet u smij svi. Keljija se i Zekin. Ka da ne govoru o njemu.

u pesetdevetici

"Nu! Da vam rečem!" ujiti prigodu Lulule, Luka Ante Kovačeva. "Jučera kad sam bija uGrad iđem ja uz Bosansku i ... saš čut ... trevim ... ne, netrevim, već je prođem, ženu šta vuče ona kolica zanapazar. I ondak ..." "... se kolica privrnu, ti joj se prigneš pomoć skupit verduru, pa šnjomen doma di te okupala i sise ti dala ..." Baja mu uleti ... "naranila, napojila dobra konja vrana" Baji upomoć će Turjun " ... cila vesela na čovka sa sela se natakela ..." Antuća će "Biće pala i čevrljuga!!!". Nije se Lulule, jerbo je navika nanjizi, da zbunit. Nadglasa je njiov smij i nastavija priču: "... Ondak jon ja svrnem pogled na majcu di joj piše: "FABIO: PONOSAN NA SVOJU BAKU" sve velikim slovima. Eto, oto sam tija reć ... ima još pravi baka i pravi unuka. Lipo mi to bilo za vidit pa sam upamtija da vam ispripovidim.". "Jesil gleda šta piše na majci il si gleda šta piše na prsi? U sise si ti gleda ...". "A jesil juče gleda Dnevnik, daprostiš. Bija prilog o našoj dici šta su pribolila maligna oboljenja pa bila na svitskom prvenstvu protiv take dice. Osvojili dvi bronce i zlato. Moš mislit. Do jučera po, daprostiš, kemoterapjama, a danas se takmiču i medalje donosu. Vidiš ji svi šesni, neznaš koji je od koga lišpi. S kosom. Normalni. I ondak, sritni jin matere i ćaće, daprostiš, slikavanje, i tako to. Na kraju će reporter pričat su malim koji je uzeja zlato. Lipo je nešta mali reka al, brte, nisan zna bil se smija ol plaka. Bezime mu Jadan ... Bidan Jadan. Mislin čuja san a i zna san nike, da prostiš, Lisce, Stolce, Naranče, Vištce i ... ko će se, daprostiš, sitit, svakakvi prezimena al', brte, daprostiš, prizivat se Jadan ..." "Bolje bit bogat i zdrav jerbo kad si siromaj zaništa ti šta si bolestan" mudro mu podacrta Antuća. "Bolje vodt ljubav nego pasa!" još mudrije će Tomo Lovac. I svi u smij. Cili autobus. I Joskan.

KBC Križine

"Mi ka da iđemo čovku na imendan a ne u bolnicu. Neitajte se kad Kacijoli dojdemo. Otarte te suze radosnice i uozbiljte se!" "Je Kvarta dobro zboriš, u pravu si, lipo te čut ... samo šta ti smrdi iz usta!" "Biće liva u se kvasne namisto vina" "Biće mu se drob naduja od boba pa duši" "Moga si, Kvarta moj lipi, kupit onog Listerina šta su ga izumislili za podove prat a sad služi za lip dah i dezifenkciju usta" "Dobar fažol daleko se čuje!" "Ti si moje blago! Najrađe bi te zakopa!" Kvarta će Antući, ujedno sviman. "Vidi se ko oda po internetu. Nabubali mudroslovice pa se brču tuđom pameti!" "U raju je lipo, al u paklu je ekipa!" zaključi Antuća. "Ne ajmeči Kvarta! Nije Stipe na samrtnoj postelji. Ponašat se triba normalno" "Je, Antimone. Dobro zboriš. Ka da ništa nije bilo."Valja mu ispričat koji vic. Evo šta san jučera čuja: Mujo i Haso. Mujo će Hasi: "Jes nam dobro bolan! Sunce ... pjesak ...voda ..." "Aj ne seri već ubaci cjementa u tu mješalicu!". Cili autobus udri u smij. "Joskane, ti bi moga i nečut štagod. Ne govoru mukte u Vitrovu tiše čuće te Joskan, pa će reć sviman u tarabasi, pa će tarabasa reć Splitu, Split poslat dalje ..." "Šta ti oš reć Brale? Da sam ja ćakulona? Da prinosim ..."Ma nije, nije moj Joskane. Samo ti s mirom, da prostiš, vozi ..."Jebatejež Joskane jes i ti čudan! Lipo ti velim, voziš, dvaes duša ti u rukami, pa se koncentriraj na to. Pust našu zajebavanciju, jebatejež!". Mare, a nije je odavno bilo začut, stala na Joskanovu stranu "Mere on vozit i zavezani očiju a ne puni ušiju. Joskan naš je je priveza miljun duša i ni jednoj ni dlake nije valilo. Jel tako Joskane? Ti Brale, šta si se uzjogunija? Pariš Milanović sad prid izbore."Dobro si mu rekla Marinko. Samo šta nije reka mi i oni." Turjun će, i nastavi, jerbo se jedva čeka na Brali išvogat. "To ti je ka ono kad si mi govorija za oni X i pojašnjava matematičku progresiju! Uozbiljte se ljudi, nemojte se smijati. Jesil ti nomralan? Smija njemu triba. Da zaboravi na bolesti. Ka šta i nami X triba da zaboravimo na neimanje!" "Muč glibeša nijedan! Muč da ti ja nebi rebra pribrojia jerbo si me dobro otom kladijonicom zajeba, a sad me nato sićaš." popizdija Glibeša. Galeta do kojega je sidija poteza ga za desnu da se nemere ustat "Kuš đavateneodnija! Kuš? Sidi!" "Nemoj brte!" Bili će mu "svoji smo." "Ma šta svoji! Ma šta svoji! Mater sebi! Nije ima mira dok nisam metija u tri puta sto eura na Bayerna na X! Mater sebi junčino!". "Priješ ti bit junčina kad si sluša junca junčino!" nakežen mu Brale. I nije više bilo smija. Sve do Splita. Svak se prida svojim mislima. Muči cili autobus. Doša Mučalo na svoje.

Bralin  „za zeru“ listić

_____________________________________________________________________________

RJEČNIK

uteče - pobjegne

po - polovica, pola

ure - sata

potaracaju - ubjedljivo pobjede (u kontekstu igara), sve pojedu (u kontekstu prehrane)

zamuča - zašutio

cili - cijeli, sav, potpun, čitav

kelji - smije, smješka, "pokazuje zube"

jim - jedem

nabuba - prejeo

u sorbul - "u meko" - način kuhanja jaja

falom - pohvalom

brte - brate

brez - bez

jide - jede

amode - ovamo hajde, dođi

garbun - ugljen

čepušali - tukli se hvatajući se za kose, vodili ljubav

spize - hrane

laznit - liznut, taknit

zivaj - zini

ronjaj -

grintaj -

berle - 

vengo - nego

motaju - 

ujitiću - uhvatiću

pokaraju - posvađaju

čviljo - čvilje (bubuljice, akne) - lica punog bubuljica

balija - govorio bezveze, govorio gluposti, govorio nevažne stvari

ubra - razumio, otkrio istinu, shvatio

pušćaj - pusti

nadožunta - nadodao, dopunio, produžio

trevim - susretnem
bidan - bjedan, jadan

verduru - povrće, zelenje, zelje

natakela - nataknula

čevrljuga - ševa

doitne - dobaci

bezime - prezime

podacrta - podcrta, naglasi

neitajte - ne bacajte

otarte - obrišite

nabubali - naučili napamet

mudroslovice - mudre izreke

brču - ponose se, hvale se

ajmeči - kukaj, zapomaži, govoriti "ajme meni!"

išvogat - iskaliti, dati si oduška
kuš - kuda ćeš

nakežen - pokazujući zube, prijetećeg lica