CMILJKA I HRVATKA GALE

"Svomen Anti vode!" sve tako misleć " ... a i ćaća veli udadbenica ... sanduk pominje ..." primjeti da je u terluciman a ne u šlapaman. Trk u kuću crvena u licu ki poma na praočinjaku nabrekla. "Anđele, čuvaru mili! Svojon snagon me zakrili. Prima Božjem obećanju, čuvaj mene noću, danju. Osobito pak me brani da mi dušu grih ne rani. A kad s ovog svita pođem, sretno da u nebo dođem, da se ondje s Tobom mogu vikom klanjat dragom Bogu. Amen!" izmoli molitvu Anđelu čuvaru u tri koraka kolko jon je tribalo za prić svi sedan skala. "Majo, majo! Di mi šlape?" "Di i uvik ćerce. Koja ti je hića pa se tako drečiš? Da nije Ante Jukić iz Vitrova doša?" "Muč majo! Muč!". Zna ona da svi znaju za njenog Rašeta, ali opet, nije in tila dat gušta. Siti se sestre. "Rvatka! Svu ću ti kosu raščepušat! Di mi šlape? Ti si jih sakrila garant. Rvatkaaaa!".

Di mi šlape? Rrvatkaaaa!

Utrčala u kuću ki tele kravi pod sisu. Nije u prvoj sobi šta je najladnija a najveća pa u njojzi držu vriće krumpira, brašna, soli,  ulje u kantama od dvaes i maslinovo u demežanama od pet litri, držu meso, kobasce, šta na polcama šta u skrinjama, šta u bavulima, šta u vrićama, šta na kukama .... nije ni u drugoj koja ćaći služi za metit čavle, alke, remene i lance šta mu tribaju za radit komaće ... treća je kužina u kojoj je u livom kantunu velik šporet na drva, do njega puna trišća, mala, i cipanica, velka, kutija na kojon su mašce... kredenca, a kaka u Gale mere bit nego najlipša u selu, jedina taka, tolko puna porculanon da si mislija evo, sad će neka ti čikara poletit u glavu, jerbo, nemere kredenca tolko držat pa će ispljunit štagod ... desnin zidon se protezala drvena klupa na kojoj su itri gujice mogle ugodno, bez tiskat se sist, stol za osmero, iako je Galinih bilo sam četr, taki stol je triba jerbo je Gale kako radija tako i gostija. Stalno. Pet stolica, nema i cila Ercegovina, livo od vrata višalica za robu koja je zimi stalno bila puna jerbo je kužina sviman bila najdraži dio Doma, ušli bi u nju, vrilu, skinili jakete, žempere, šta god je bilo priko košulje i oma uz šporet, bez obzira na vrime dana, ubacili koju cipanicu, ražerili žeru, isikli dvatri krumpira na pole kojima bi pribili komadićem oštra i tanka drva tanku, tanku veticu pancete i ubacili ih i pećnicu, da zamirišu, da pivaju, posebice panceta svojin prvin glason cvrčeć ki crvčak u borovni, da ubiju vrime i onu zercu gladi šta je poizdaleka kucala na vrata od trbuja. Oma do višalice bila je druga, zeru manja a po lipoti druga u ciloj Ercegovini kredenca ako jon moreš reć kredenca ... Nije ni tute!

Cmiljke naše sanduk

"Majo! Pribiću je. Sakrila mi šlape a Anti vode triba donit ... i ćaći mu." brzo se isporavi, znajuć da isporavljanja nema, jerbo znaju svi sve. "OjmeIsusovo! Anti vode donit?". Mater je uvik, u njihovim šalama, držala stranu Hrvatki, pa tako i ovi put: "Neš mu u šlapama nosit vodu! Šta će ti šlape? Uzmi oni lipi modri pot šta san ga niki dan kupla na derneku na Ilijinu brdu ..." "A meni si rekla da neš u Posušje!" "Rekla pa porekla. Ko te smi vodit tako lipu među one vuke ... nisan ni Nju vodla ..." "Di je ona? Pribiću je, Svetoga mi Ivana!". "Ne griši dušu dite. Oma po njoj? Znaš Cuku. Biće se on igra šnjiman ..." "Nebi on. Odučla san ga. Namučla se jesan ali i uspila. Sad se uvatija kokoša a ostavija šlapa ..." "Rišiću se toga pasa ka šta san se i zuba rišila." mater će, više za se. "Obuj moje!" "Male su mi. Tri broja mi veća noga." "Obuj moje il izađi u terluciman jopet pa da mislu da si ol poludla ol sirotinje ćaće i matere dite." Zna mater šta će sada bit. Skupit će Ona, stisnit i skoro u crtu, usne, zacrljenit u licu ki stelja za tovara in Pušću i pogleda u tlej, priznat da je izgubla. Nega šta: "Majo! Molin te zovnider je ti." "Popravi oto pero. Iskrivilo se od pustog trka po kući. Rvatkaaaaa! Oma!". Obe su čule topot Hrvatkinog trka sa kata. Ušla, ka ono, šta? ništa! "Reci majo. Šta ti triba?" "Mlika i kisela kupusa da ti doručak spravin! Vrći jon šlape oma. Čeka vode Ante mali ..." "Da mali! Nemoj tako majo!" striljajući očiman sestru Cmiljka će "Eno, slučajno san vidla kad je sjašija, ćaći do obrva, a znaš kolki mu ćaća." "Ako je lip na ćaću unda bi ga i momkon mogla zvat ..." "Majo, nisan razumla. Šta vrći? Komen vrći?" Hrvatka nevino, nevina ki i prababa od sedandeset godina.

Sveti Ivan Krstitelj
(Leonardo da Vinci)

"Vrći jon šlape. Vidiš da će svisnit i Ona i On. On od žeđi Ona od želje!". "Majo!" "Dite sve ti se vidi na licu. Šetala bi ti, an?" ka malo priteći će mater "OjmeIsusovo! ... pa bi ako me pozove ... neka svi vidu čija san ..." "Čija si svi znaju. Ivana Gale i moja. Martine po divojačku Boca. A čijaš bit to sam dragi Bog znade ..." opet drvo u vatru baca mater. "Majo! Opet si na njenu stranu ...". Hrvatka, ka ono, šta ću ja ovdi, ka ono evo sad san se probudla pa ništa ne razumin, ka ono prikinule ste me u po važna posla, će: "Majo! Šta da vrćen, rec više." "Aj vrći jon šlape šta si sakrila iza kuće u suvozid. Vidla san te. I sper se malo. Došli su nan gosti. Neš virovat! Iz Vitrova niki nan nepoznati ...". Mater i Hrvatka u smij, a Cmiljki samo ostalo potvrdit da je to ona, pa ljuto desnon nogom, više peton desne noge u pod. Sorla bi se kuća da je jidom namisto nogon udrila kolko su je najidile ... straj je bija taka izić prid Antu svoga ... zna Ona šta će je primirit. Otra prid zrcalo u najlipšu sobu, materinu i ćaćinu spavaću sobu. Nije take Kazaginac vidija nit će vidit ikad. Gale, kolko god se nije žalija radit, a često je radija i obnoć, nije žalija ni potrošit. Pogotovo na ono šte se njegovoj Tini svidlo. A njojzi se svidla slična spavaća ono kad su bili u Zagrebu sedan dana, poslon. Gale prigovara za remene a Martina šetala ("bančila i arčila" reka bi Ćaća, s ljubavlju u očiman) Gradon i divla mu se. Purgeriman nije. Nezna zašto.

Materna i Ćaćina spavaća ...
nije take Kazaginac vidija nit će vidit ikad

Kad bi se malo u kolinima prignila vidila bi se cilu. A imala je i šta vidit. "Lipa li san. Jesan." Popravi pero kako jon je Mater rekla, duboko uzdahne još uvik uzbuđena Antinim likom i pomoli se: "Gospodne, hvala Ti za osobu u koju san se zagledala.
Hvala što si ga stavio na moj put. Ti poznaješ moje čežnje i želje i hvala Ti za ljubav koju osićam. Molin Tvoju pomoć za nas. Daj razbortosti da se dobro upoznamo i odlučimo što je dobro za nas.
Gospodne, predajen sve u Tvoje ruke. Vodi nas, blagoslovi nas. Amen.".
Molitvon koja ju je, uz ono šta je vidila u zrcalu, primirila, krenu u kužinu uzet šlape i pot za Njenog Antu. "Rvatka davaj šlape daTiBogdadaoBog!"

___________________________________________________________

RJEČNIK

veli - kaže
udadbenica - djevojka koja se udaje
sanduk - u ovom kontekstu se misli nacjelokupnu opremu tj. dotu (miraz, ruho). U dotu se ubrajaju: čarape (čorape), terluci, navezene krpe, ručnici i muške košulje kojima nevjesta (neva) dariva svate. Od svoje opreme cura je obično nosila: donjeg rublja, jačermu, sadu, kotule, pregljače i meculete te više pari opanaka kao i drugih sitnica. Od posteljine u dotu se ubrajaju: gunj (biljac), tkani prostori, slamarica i kušin (jastuk). To bi se obično zavezalo u balu s jedne strane životinje kao protuteža sanduku. U dotu se i ubrajlo i pratnjaču za pranje, kudelju, vreteno, metlu.

terluci - vunom pletene nadčarape

šlape - papuče

ki, ka - kao

poma - rajčica

praočinjak - mjesto za sjedenje na sunčanoj strani
svizi - svih
skala - stepenica, stubište

majo - majko od milja

ćerce - kćeri

hića - žurba

drečiš - dereš
muč, muči - šuti
rašeto - vrsta rešeta (sita) od slame, pomagalo u kuhinji (kod prosijavanja brašna) i poljoprivrednim radovima (kod prosijavanja žita)  mrežastog, rupičastog dna
gušt - užitak, zadovoljstvo, okus, ukus

raščepušat, iščepušat, očepušat - počupati za kosu
demežana, demejana, demižona, demižana - staklena posuda opletena prućem, sa ili bez ručki (od litra do 50 litara)
skrinja, škrinja - drveni sanduk ravnog poklopca
bavul, baul - drveni sanduk trbušastog poklopca
šporet, šparet, špaher, špaker - štednjak
mašce, mašice - metalne hvataljke žeravice
čikara - šoljica za kavu ili čaj 
kaka - kakva
mere - može
sist - sjesti
zeru - malo
moreš, mereš, mežeš - možeš
tute - tu
vrći - vraćaj
i - ih
terluci - vunom pletene nadčarape
stelja - podstava samara, platneni dio koji onemogućava samaru da pozljeđuje životinju odnosno da je žulja
bančila - bogato slavila
arčila - trošila preko mjere
pot - limeni lončić