Ušli kad ono Stipu gleda Stipe iz zrcala. "Nume! Moran vidit ovo šta san arkadu razbija ... nije strašno, je malo zinlo ... neće tribat ni punta ovdi ... a mogli bi i tri metnit.". Ošli na ponistru zapalit. Taman šta je uvuka dim: "Zamantalo me. Jebate! Ki da mi je opet petnaes, kad san počeja dimit ...". "Nemojte onda šjor Stipe ..." Stent će mu. "Nuga! Nemoj ti! Ti si metija stent ... oprosti, meremo na ti?" "Nego šta. Ja sam malo mlađi ... "Iako ja izgledan bar pet mlađe od tebe ..." nasmiju se i povuku dim, ka i sve budale, upete, dokosti.

Dimu oni, dimu, kad ulazi, jedva oda stariji čovk i na zahod. Mrko, priko oka i pogleda jerbo pušu. Maknu mu se, pušćaju ga uć u jednu od dvi kabina za posrat se i požalu. Nakon tri sekunde ("Di je prija, naki jedvaodanjedvaživ, gaće skinija!?!"), bez pardona: rafali, koncerat, zvuci čarobni pražnjenja criva ... biš ća. A smrada! Štaš! Staro čeljade. Na odniku sestra gura kolica s obidom. "Tek je jedan. Di prija ručak?" upita Stipe. "Od podne, podneikvarat do dvi ure, valjda kada su slobodne za donit ...". "Ajmo unda u sobu!". Ušli a sinjanin in "E vas dva obadva! Jeste li se napušili i nadivanili?" Stipe će mu, cili javliji: "Divan nisan, prosječno san lip, divan - otoman il šta mi u Vitrovu rečeme utaman nije u zahodu, a da smo se napričali ili kako ti veliš nadivanili - nismo baš. Uša neki, mora bit Srbin, izasra se i isprdija za uvertiru ki mačkula, daprostiš." "Arkać. U Sinju se kaže arkać za pravoslavca a zapisa san i jednu reru koja ovako ide:

Traveža mi od šotane kraća

mila majko neću za arkaća!

Traveža vam je pregača, šotana suknja a arkać vam je naziv za Srbina. Ja vam kupim riječi i izraze Sinjske i Cetinske krajine i pokušavam napraviti rječnik - riječ, značenje joj, u kakvom se kontekstu koristi, kao i izraze i tekstove bolje reć stihove rera. Na primjer: jeste li vas dva ikad čuli za bakvu? Znate li šta je bakva? "Di neću znat. U nas, u Vitrovu se reče: Doma demežanu a u Sinju bakvu. To ka oće reć da van je vino dobro jerbo doma popijemo demežanu a u vas cilu bačvu (bakvu), tolko je dobro!". Sam se u sebi čudija Stipe svojon domišljatosti. Kako mu je u dilu sekunde pala ova šprdnja napamet, jerbo, šprda se. Nikad za bakvu nije čuja. "Nisam čuo za taj izraz." popija Sinjanin. "Sad ću ga zapisati." "Ne! Ne! Šalija san se. Nikad nisan čuja za bakvu." "Ni ja." Stent će. "Dobro Frane ti neznaš ... ("A Frane se Stent zove!" ozari se Stipe) ali čudi me da vi Stipe neznate ..." "Nemojmo se vivkat. Zov me molin te Kacijola ol Stipe kako oš a ja ću tebe ... jebate! zaboravija sam ti ime ... ajmo na ti, pa zar nismo braća po bolesti ..." "Ja sam Danijel. Danijel Vukan." "Ja sam Frane Strmotić." "A ja san van Stipe Bašić Kacijola.". Sva tri se nasmješe takvom, službenom, upoznavanju. "Biće vas zovu Vuk i Strma" nastavi Stipe u istomen tonu, nezobiljno, aludirajući na onu pismu šta je piva Giuliano - "Vuk i srna". Danijel mu odgovori: "Nisam nikad ima nadimak" a Frane: "Mene su ka dite u ulici zvali Franje jer sam dobro igra na franje a i ime mi Frane. Ali to je bilo prije 40 godina. Nismo vam mi ... nismo ti mi ..." isporavi se Frane kad je vidija mot od kralja, dignute Kacijoline obrve "... skloni nadimcima. Nego, baš me interesira šta je bakva pa da pustimo Danijela da nam reče.". "Bakva vam je ..." nastavi Danijel " kvadratni čelični, može i drveni, samo onda mora bit od račvastog, tvrdog drva, podložak za klepanje oštrice kose klepcom. Znači, bakvu zabijete u panj i oštrite kosu. Ili kao riječ u govoru služi kao istoznačnica za kvrgu, čvorugu. Kaže se "Kako si tu bakvu zaradijo?".

u panju zabivena je bakva
a do nje je klepac lagan
dojdi mala šta si takva
dojdi  amo da ti bidnem dragan

"U nas se reče ili bolje reć govorlo se, jerbo, ko to danas kosi i oštri kosu, komen triba bakva i klepac i kosa i motka i mašklin i mašur i badilj i fratun i maškarin i rašketa i škvara i dlito,  ol klišća, zumba ol fugadur ol mlat, šplanja, moleta, vijola, morša i ... nemeren se više sitit naziva starih alata ... komen to triba danas u Rvackoj? Ko išta radi. Bogu zafaljivan da san škavacin pa iman posla. Uvik će bit škavaca i uvik će tribat niko da i skupi ..." mrvu snervan će Stipe. "Imamo mi bakvu samo je ne zovemo tako ... neznan ... nemeren se sitit. Bogu fala, ka da san malo kosi naoštrija i otupija i jopeta naoštrija ...". Frane: "Ja sam vam gradsko dite. Nemam sela. Rodija se u Splitu u koji su moji pobigli prid turcima iz Poljičke republike točnije iz Kostanja. Znate i sami da su Poljičkim statutom iz 1482. godine određene granice Poljičke republike i po Statutu Kostanje pripadaju Srednjim Poljicama ..." Razgovor ugodni prikinu mlađahna sestra s kolicima za obid. "Dobar vam dan momci! Jeste dobro?" "Hvala. Jesmo!" ka da su se dozgovorili sva tri uglas, ono ki dica u školi. Vidi, ispod oka gledeć, malu, Stipe. "Nuje, đava je neodnija! Da nisan škavacin imali bi dice nas dvoje ...". Ta pomisao odnosno ono "dice" u njoj ga sneveseli. "Je, Danijele moj, opet lešo tikvice i komad mesa ... tiranosaur opet ..." Frane će. "U slast van bilo momci!" "Dobar tek Stipe" i obidvaše. "Tikvce. Neka njizi!" žvačući Stipe pomisli. "Tikvce! Tikvce! Širi mala svoje nožce!" zaojka u sebi. Al, nije ga išlo. Ono s dicon ga pravo sneveselilo.

tesla

rašini

stari alat kalafata

"Jebate! Jesmo i mi Vitrovčani nešta Bogu skrivli. Niko žene. Niko diteta. Samon berle Zeko. Najgrublji među nami. Najgori zubi. Najvećeg trbuja. Dika moja. I jabuka. Da mi oće doć."

___________________________________________________________

RJEČNIK

punat - bod, šav

ponistra - prozor

zamantalo - ošamutilo, zavrtjelo u glavi, zacrnilo pred očima, zaljuljalo

ki, ka - kao

dimit - pušiti

šjor - gospodin

metija - stavio

štaš - šta ćeš
i - ih

pušćaju - puste, puštaju
biš - bježi

čeljade - čovjek, osoba

obid - objed, ručak, jelo

kvarat - četvrt, četvrtina mjere

nadivanili - narazgovarali

javliji - đavliji

mačkula, mužar, prangija - mali top koji izvodi samo prasak, bez hica

klepac - čekić za "klepat" (oštriti) kosu

mašklin - pijuk, kramp, trnokop - alat za kopanje, dvostrano oruđe na drvenoj dršci, s jedne strane oštrog vrha, s druge plosnatog

mašur - plitka posuda pravokutnog oblika s dva rukohvata koja je služila za prijenos rasutog materijala kod radova u polju i građevini

badilj - lopata ravnog vrha (negdje drveni trozub) za prebacivanje gnoja

fratun, špaljer - zidarski alat koji služi ravnanju (fratunavanju) žbuke

maškarin - postolarski alat za šivanje kože

rašketa - alat za struganje (hrđe, boje, školjki), pločasta željezna poluga naoštrena s obiju strana

škvara - alat za određivanje pravog kuta između dvije plohe, u obliku slova L je, pravokutna uglovnica

dlito - dlijeto

klišća, klišta, klješta - kliješta

zumba, bušilo, probojac, bušir - dlijeto sa šupljim vrhom

fugadur - zidarski alat, željezna kuka za fugiranje (pravljenje sljubnica - fuga u zidu od kamena ili opeke)

mlat - vrsta čekića kojem je jedna strana uvijek pravokutna dok druga ovisi o zanatu u kojem se koristi: stolarski - kao pramac broda, kamenoklesarski - točkastog vrha (punte)

šplanja, blanja, ravnalica, strugač - stolarski alat za struganje drva

moleta - brus za noževe

vijola - ručna bušilica

morša, škripac, škrip - alat za stezanje materijala koji se obrađuje

snervan - živčan, iživciran

tesla - osnovni brodotesarski alat koji je služio za tesanje drva
rašini - alat za struganje žlijebova
kalafat - brodograditelj drvenih brodova (prvotno majstor koji smolu i kučinu zabija između madira (oplatna daska pribijena na rebro) broda te u spojeve drvenih dijelova i tako ih međusobno brtvi)