U "DOKa", U ČOKOLIĆA, U USTAŠE I U "GOLFA" A OTVORIJA SE I "STOP"

Živili život iz snova. Osin nediljon. Nedilja je bila sveta i uvik posvećena obitelji. Ono otkad je Stipe spremija pastrmku, u dogovoru su Lenkom, sve nediljne ručkove je on sprema. Koristeći njenu kuvaricu "Sva jela svijeta", knjigu s receptiman, a uvik hrabar i sklon eksperimentiranju, kuva in je, svašta nešta, niko nije virova da se tako mere kuvat. Unda in se pridružija i Ivan i Prke tako da se u Bašića na Starom putu svake nedilje obidvalo u točno trinajst, za točno petnajst ljudi, čak su i dica s gušton jila. Stipe, Kacijola naš, pokoj mu duši, bi im jednu nedilju spremija pohanu piletinu u kineskom (slatko-kiselom umaku), Lenki bi da da mu se umiša u posa tako što bi jon reka da skuva rižu na pljuvaku za prilog. Kolko ga god u školi nije išlo pamtit tolko ga išlo pamtit u kužini. Jelo koje je jednom skuva zna bi i drugi puta, makar i za misec, bez proćirit u kuvarcu.

Stipine rolice od teleći odrezaka

Tolko bi mu ta nedilja značila da bi već u petak počeja tražit pravi recept jerbo nije mala stvar kuvat za petnajst ljudi a da se sviman svidi. Naša je ricetu za rolice od telećih odrezaka s umakom reka Lenki šta triba kupit za u nedilju (pola su Prke plaćale) i unda s najvećin gušton se nediljon probudi, popišaj, umij se, vitrovčani zube ne peru, i trkon u kužinu. I guštaj. Pancetu, bili luk i peršin sitno, sitnije šta može bi isika. Pod dasku bi stavija krpu, na dasku odreske, po njiman drugu krpu i udri slobodno, neš nikoga probudit. Ispribiva bi i batom za meso. Unda bi svaki odrezak primaza onon smjesom pancete, bila luka i peršina. Zavrtija, zarola bi odrezak i proboja ga čačkalicon. Kad su svi bili gotovi, a bilo je tu posla, znala bi ga i kičma podsitit na to, uvalja bi ji sve u brašno i onda, sa svi strana i malo popeka na ulju. Unda bi ih podliva s malo vode a nakon šta je doda goveđi temeljac. Mora je stalno bit uz teču bolje reć lonac i nadolivat vodu koja bi kod dinstanja brzon parila. Kad bi mu po boji odresci rekli još malo pa smo gotovi metija bi dvi komzerve pelata, tri jušne žlice šećera i ruku punu kapara i nastavija bi dinstati dok meso ne omekša. Izdavija bi čačkalice i poslužija i uz bianco kaul cili, s listom. Niko nije virova da jide šta jide. Nešta tako lipo, ukusno, drugovačije. Stipe bi samo gušta.  Padali čak i pridlozi da otvori restoran, da zajebe "Čistoću" i kupljenje škovaca, da se zaposli ka kuvar, ka vrhunski kuvar. Svima je govorija "Je u pravu si, al ko bi mi onda Mučala sačuva od onizi pusti žemski!". I tako iz nedilje u nedilju, Stipe sve veći ugled dobiva, pa se to pročulo i po Brdima, i po Neslanovcu, i po Ravnim njivaman. A kako uvik od muve slona ljudi napravu tako je jedan dan Stipi odnosno Bašićima na vrata pokucala neka sitna, Nina da se zove, novinarka. A lipa. A zgodna. A Stipe zamuka. Zanimija. Svašta je on vidija, svašta je, da prostiš, priko ruku privrnija al vako nešto ... Sitija se govorit, sitija se da je rekla: "Dobar vam dan! Ja sam Nina Jadrić, novinarka Slobodne dalmacije i tražim druga Stipu Bašića.". Je sitija se govort. "Ja sam Stipe Bašić šta me zovu Kacijola." "Ako biste imali vremena ..." ("Sve vrime ovog svita za Te misli Stipe u sebi) "Imam kako ne, imam vrimena, a za šta?" "Ja bih vas intervjuirala, porazgovarala s vama jer je do mene doprla priča kako na Brdima postoji kuvar amater koji kuva, i to odlično, filipinska, indijska, ruska, njemačka, francuska, čak i albanska jela" "Dobro, mere. Izvolte ući (uša Ti ja daBogda - nadoda u misliman, sram ga i stid bilo)"

Stipina novnarka Nina Jadrić

Razgovarali su uru, dvi, more bit i zeru više. Tri, rećemo. Čudija se Stipe kako njojzi ne smeta njegov vlaški. Kako joj ne smeta šta guta i di god stigne, šta govori v namisto f, šta govori riči koje ona ne razumi pa jon mora s rvackog na rvacki privodit. A bija je on odličan privoditelj s vlaškog na hrvatski: "Drugarce Nina nu! Za primjer primjera rećemo mišaja. To van je ona duga žlica za mišat samo jon ime govori. A vi jon u splitu rečet kako: kutlača, šta vi to kutlate. Ol je niki Kutle izumislija po po njemen dobla ime?" I opet mu se nasmješila, a mislija Stipe da nemere bit lipše žene od nje. Boga mi mere. Ona kad se nasmiši. I to ne ono ka "Nu vlaja!" nega ono " ...ka da jon je simpata.. simptoma ... simapatatičan - simpatičan jeben jon simptaičnu mater!". Čudija se Stipe kako ga pomno sluša i stalno jon lapiš radi. Piše li ga piše. Nije se on zagleda, Bože sačuvaj, ali je vidija. Samo taka sisa. Dvi čak. Lipe jon ruke, nedlakave. Sidila je nogon priko noge. Lip jon list ovi šta se vidi mora bi bit i drugi. Ža mu šta jon gujcu nije vidija al iće ona prid njin kad bude išla ća. Samo da još ne ode. Da ostane koju uru i unda mu sine: "Drugarce Nina, šta najvolite jist, recte mi omanama, bez razmišljanja!". Ona, iako zatečena pitanjem ka iz topa odgovori "Škampe na buzaru i neretvanski brudet od jegulja i žaba. Neznan šta mi je draže."

škampi na buzaru i mišaja

neretvanski brudet od
jegulja i žaba

"Unda vako. Ja nediljon kuvan ručak za petnajst nas. Ja bi, drugrice Nina, pozva vas, je da nevolin parne brojove nikako, vi bi bila šesnajsta, al merete povest čovka ol momka koga već imate, pa da provate to kako van ja kuvan!". "Neudata sam (To! Stipe viče u sebi), momka nemam (To!) al nedjeljom sam kod mame na ručku (Jeben ti mater! Zna san ja da nisan ote sriće da ću te opet vidit!), međutim, mogla bih doć kod vas iduću nedjelju. Neće se mama naljutiti. (To!). Zaljubiti Stipe, bidni zaljubiti Kacijola, nesvistan toga da je zaljubit, volija bi da je nedilja za uru vrimena, al nije, tek za tri dana. "Dobro drugarce Nina, unda da napravin porciju brudeta i porciju škampi i za vas, ono pomalo ili?". "Svakako napravite tako da u članku koji ću napisati o Vama mogu imati i osobno mišljenje o Vama kao kuharu i o Vašem kulinarskom umijeću. I, i zašto kažete pomalo? Mogu ja pojesti nema veze šta se ne vidi." sa smješkon, opet sa smješkon, mu odgovori. Prisritan zaljubiti Stipe, šta oto još nije ni zna, nije zaboravija bacit pogled na gujcu joj. Nije se baš puno vidilo al ono ša se naziralo bilo je lipo ka šta je i cila bila lipa. "E dragi Bože pomozi svomen Stipi: moja il ničija. Bože sačuvaj! Dragi Bože pomozi svomen Stipi da je ujti!" Začudija se samon sebi šta nije promislija ki i obično " da je privrne". "Doviđenja vam drugarce Nina. Ne zaboravte nedilju na škampe i brudet!". "Doviđenja druže Stipe. Neću zaboraviti. Jedva čekam!". I otra ona. Stipe ostade u razmišljanju jel jedva čeka jist, jel jedva čeka jist jerbo je to on napravija il jedva čeka jist i njega vidit ol jedva čeka njega vidit. Puno je smješaka tu bilo, a bilo je i pogleda niki topli, niki šta su ga ka mazili, od kojizi bi mu srce jače zatuklo, fibra u glavu udrla, uši pocrljenile. Bidni zaljubiti Stipe. Šta još nije zna da je zaljubit. "Kojo su jon ono boje oči? A sisa dobri! A lipa li je! I noge jon lipe. A lipa li je! Nina? Po Ninu? Gradiću oli bratu oli didi. Kaće više nedilja!"

___________________________________________________________

RJEČNIK

riža na pljuvaku - izraz za "in bianco" rižu, rižu bez ikakvih dodataka

proćiriti - poviriti

jerbo - jer

guštaj - uživaj

ji, i - ih

teča - posuda za kuhanje

izdavija - izvadija

bianco - bez ikakvih dodataka

kaul - cvjetača

drugovačije - drugačije

škovace - smeće, otpad

kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača - u ovom kontekstu nadimak

mere, more, meže - može

njojzi - njoj

lapiš - olovka, kemijska olovka, naliv-pero, uopće pribor za pisanje

mišaja - drvena žlica domaće izrade, služila je  (najčešće) za mješanje pure

 jist - jesti

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno

otra - ode, otjera

ujti, ujiti - uhiti

kojizi - kojih