Svako svomen domu. Pa i Stipe. Samo šta vitrovčani neznaju da je Stipe već dvi ure u Raju. Zekini doma al brez Marinka. Ona ošla u Stipe, pripremit mu robu za ponit, da ima za prisvuć se, šlape mu mora druge nać, da ne nosi one iz sve po osam za dvanajst kuna. Od spize ništa. Kupiće mu sutra voća pa ponit. Mučalo doma. Njegova kuća, prva do Stipine, učini mu se nekako ka da ga neće, ka nebi ga sebi, ka ne ulazi nemaš šta ovdi radit. Uša. Nevoljko. Skinija se u robu za pokući, sija, zapalija duvan, televiziju ni pomislija upalit. I tako samo gleda Dnevnik na Prvom. Jedanajstikvarat. Nek i zaspe za po ure zna da će se dignit u tri, more bit i utriikvarat. Odlučija nespavat. Pustit se mislima. Po običaju. Samo Ćaću i Mater i ditinjstvo na koje je najčešće mislija sad zaminija Stipe. Kacijola. Vratija se daleko. U ditinjstvo. Nije mu do smija al mora se nasmijat. Sitija i se obojce. Musavi, gaća davno prirasli, mršavi ne od glada nega od stalnoga trka. Trč za blagon, trč za balunom, trč odnesi gudi meć, trč na vatala, trč Ćaći dodat mašklin, trč na kukala. Kenijci!?! Dica iz vrtića za njizi. Unda ono kad su na Lokvu išli. Nije se mukte Mrzla zvala. I usrid lita bila ladna. Niti jedan ne zna plivat a niti jedan neće prizna. Unda se Kacijola dostija: "Nećemo danas na Lokvu. Ajmo u smokve!". "I ja bi rađe smokava." jedva dočeka Mučalo. A bija peti misec! Di je osmi!

... ajmo u smokve ...

Bili ki braća. Brajo jedan drugog i zvali. Ivan, jedinac u ćaće Ante i matere Ive, Jukić, a Stipe jedinac u ćaće Stipe i matere Mande, Bašić. Kuća uz kuću. Ni ograde između dvora. Iako je po Vitrovu znalo bit lipi promblema zbog radi međa. Najčešće se brzon to rišavalo: šakon među roge, al znalo se i otegnit pa po sudu odat. A i bila jedna, za koju dugo Mučalo i Kacijola nisu mogli razumit šta govoru: ona promblem međa riši priko leđa ... smješak opet. Zapali drugi duvan, a i kavu bi moga svarit. Nije osića glad iako cili dan nije ništa izija. Sutra će bolje marendat u Škveru pa refat izgubljene kalorije šta bi rekla Renata Sopek. Je dobra, brte! Uvik, cili život, odkako se zamomčija i počeja pit kavu, pije je brez cukra, još ga u JNA zajebavali da je Bora Čorbu onu pismu "Dva dinara druže", oni njen dija " ... mene neki đavo tera ... skuvaj kafu bez šećera!", njemu naminija. Volija ju je grku i šta se tu ima mudrijat. Običaj mu bija kad voda uzavri odlit tu vrilu vodu u praznu čikaru iz koje će poslin pit, pet uvr kućarina kave ubacit i kad kine unda je zalit onon vodon iz čikare. Oto je bila kava. Lik. Gušt. Vrila niza grlo. Podstrek. Injekcija energije. Budilica vekerica! Koji Red Bull!?! Još sunjizin votka. Ol, šta ona techno dica troše ecstasy. Bija je on jednon u prigodi probat travu. Marendavalo se u Škveru pa, a dakoće, Toni smota. Oti dan Mučalo više popija pa mu došlo probat oti smrad šta je usmrdija cilu radijonu. Povuka dim, dva. Neš ti! Brez veze! Unda mu je Toni reka "Ivane, vidin da si popija, pa bolje nemoj. Udre onda puno jače. Moga bi slone po Škveru vatat!". Posluša je Tonija. I nikad više ni pomislit probat a kamo li zapalit.

... povuka dim, dva ...

Ope mu se misli vratile Stipi. Išli zajedno u školu u Ogorje, isti razred, sidili u istoj klupi, isti in i kontrolni bili a ocjene jedva duje. Al guštali su ić u školu. Sat oda do nje, dva od nje. Sve kroz uvik neku šprdnju, smij, branje šta gljiva, šta kupina, kako čega kada bilo. Al bija najlišpi peti razred, jerbo Mireli sise naresle. Bidna Mirela. Nema ko je nije drpa. Od muški. Još joj gore bilo iduće godine jerbo su jon priko lita naresle još dva broja veće. Ki u žene, a dite. Baš ji bilo lipo drpat, tvrde a meke, cilon šakon priko nji a one se priliju priko šake, a tvrde, a meke. A čuna ki i grana jorgovana. Duga i nemoš je prilomit. Jedan mu dan Stipe reka: "Ža mi je više Mirele. Boli oto nju. Ja je neću više drpat." "Neću ni ja.". Tako i bilo. Znali bi tu i tamo ufatit Mirelin zafalni pogled, al bili su onda mali da bi to razumli. Sad razumi da je očiman govorila njiman dvojici "Fala šta me ne drpate.". U sridnju i da nisu tili skupa morali su jerbo su bili prva Šuvarova generacija oni šta ne biraju nega prve dvi idu di i pošalju a treću godinu biraju u koju će školu. Njizi dopala Brodograđevna. "Mirko Dumanić" u Poljudu, u Splitu. Jebate! U Splitu. Splitu o kojemen su svašta čuli al ga još nisu vidli. Čekaj, kad je to bilo? Sedandesetsedme, osme? Je, taman minavali onu kuću koju nikad srušit, radili stadijon, spremali se za MIS. Cila škola znala ić čistit stolice i nosat škovace. To se Stipi posebno omililo. Drugi dan tizi radni akcija reka da će bit škavacin, da će radit u "Čistoće". Zašto? To samo on zna. Šta je njemu bilo lipo u kupljenju tuđi škavaca? Biće red i čistoća posli?

jedan od službenih plakata za MIS

___________________________________________________________

RJEČNIK

brez - bez

robu - odjeću

šlape - papuče

spiza - hrana
kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača - u ovom kontekstu nadimak
blago - stoka, domaće životinje
balun - lopta, naziv za nogomet
gudi - prasici, svinji
meć - hrana (napoj) za svinje
vatalo - dječja igra u kojoj jedn pokušava uhititi bilo koga drugog od igrača pa onda uhićeni vata a drugi mu biže
mašklin - pijuk, kramp, trnokop - alat za kopanje, dvostrano oruđe na drvenoj dršci, s jedne strane oštrog vrha, s druge plosnatog
kukalo - dječija igra skrivača
lokva - prirodna rupa u tlu koja bi, napunjena kišom, postajala pojilište za životinje. U većim lokvama bi se djeca ljeti i kupala
svarit - skuhati
izija - pojeo
refat - vratiti istom mjerom
cukar - šećer
grka - gorka
čikara - šoljica za kavu
kućarin - žličica
vatat - hvatati
bidna - jadna
MIS - skr. za Mediteranske igre Split održane 1979. godine
škovace, škavace - smeće
tizi - tih