SAMON U STIPE OJKALICE LIPE

Ušli njizi četr znajuć šta i čeka. Nisu se privarili ni milimetra. Za glavon stola Govoruša, Lulule, Brale i Kvarta u tri zagrljeni, u licu crljeni, nabrekli žila in po vratoviman s jedne, ako gledaš u Govorušu, s desne strane stola. Jablan, Maca i Turjun u tri zagrljeni, u licu crljeni, nabrekli žila in po vratoviman s druge, ako gledaš u Govorušu, s live strane stola. Bili za šankon nikoga ne pozna osin svoga "Jure" pa udri po njemen. Srića Bilog bija Jure jeptin, jerbo kolko ga je satra plaćaipo bi mu bila dosta da je baren "Pelješac". Šunje, Glibeša i Antuća, svaki s gemištom u ruci livoj čekaju na red stojeć u kraj stola, da i oni zaojkaju. Keks, zna se, još muma. "Štaš, pršut mu samo taki, sir i bolji, janjac kad je doša, naki lešo, pa sa šalšom moraš zinit da si mrtav ..." mumajući bi pojašnjava ritkom koji bi ga pita kako još može. A svi znali da može. Pripivavali se, a da kuće, žestoko, ka da nisu svi iz Vitrova, ka da su iz Pribude, Milešine i, nedajBože Splita. Nalili se, ka da su svi iz Vitrova. Znali Zekini šta i čeka. Zna i Mučalo.

Sad oto sve triba umirit, privest in žeđ kraju, prikupit za platit, povest ki ovce na pašu autobusu. Ako nastavu ojkat putem dobro, ako ne nastavu triba napripravit nalijonki, biće riganja. Stari ljudi stare navike, i jesul stari ljudi ova dica od pedeset i prikonekoliko.

"Domovino, Domovino

amo rakiju i amo nan vino! Oj!

Doša red na Šunju, Glibešu i Antuću na pripivavanje. Pa kako su ga jedva dočekali, a imali vrimena za dozgovoriti se nastavili žešće, znajuć da je mala obikla, neće pocrvenit a ni odrvenit:

Trčder mala, diži noge,

da ti mužu ja nabijen roge!

Sada sidi i odmori malo

neće smetat drobina ni salo! Oj!

Ipak, pritrali su pa se Mučalo osjeća dužnin umišat. Zekini ni čuli ništa. Uzeli tri slobodne stolice sa susjedni stolova, sili za stol i već masni od uva do uva. "Ljudi! Ljudi!". Niko ga ne ferma, pa će glasnije: "Vitrovčani! Stipe je lošo, ako ikog to zanima!". Sad ga čulo. I umuklo. Čak i Keks prikinija mumat. Jedino šta se čulo je mljackanje Zekini koji se privatili ostataka lešo janjca, pršuta, sira i maslina, crni, otkoštićeni. Onaj šta među njima ne govori, najmanje govori, šta ga Mučalo zovu, vako će: "Nije mi drago al van moran reć jerbo znan da svi volimo Stipu. Kacijola je, dok smo mi bili, dva puta afana. Ono malo pretraga šta je do sada napravija ne govoru ništa. Ka da je dobro. Al da ste bili i vidili i čuli šta i mi, a znajuć Kacijolu kaki je, ne bi van bilo svejedno. Kvarta da san tvoj broj u uredu sestri, zlu ne tribalo pa te molin budi uz telefon ovi dana. A sad komen triba kava za doć sebi nek naruči, prikinite s jilom i pilom, i amo ća doma. Vitrovu. Pusto je. Još nije doživilo da nikog u njemu nema skoro cili dan. I beštije nas tribaju." Svi blenuti ostali. Šta od loši vijesti o Stipi, šta od ovog Ivanovog monologa. Tolko da govori nisu ga čuli cili život. Još više blenili kad in mala donila račun. Štaš, mogu ljudi popit i pojist. Šta je to njiman trinajst jedanajstiljada i priko njizi još tristasedandesetipet kuna. Antuća po svon: "Zaokruži to mala! Na jedanajstiljadatristapedeset!". Udri u smij. Svi. Govorušina zadnja. "Mala dobiš jedanajstiljadapesto, saću ja to skupit. Vako: taj iznos podilimo na nas trinajst, jel tako? Je da bi Keks triba platit za trojicu al nek mu bude ovaj put. Dili mala na oti digitron! Kolko? Ajmo! Svako isto brez obzira kolko pojia kolko pojia. Zekani vas neračunan neka ste se zera mašili. Svaki po osanstoosandesetipet kuna!". Skupili su u sekund, raskusurali se u po, i mala zadovoljna lipa jon manča, i oni nisu skupo prošli ka kako bi kod drugi, Stipe Domovina nešta malo zaradija (bez računa). Za na kraj i Stipe ji, ka i svaki drugi dobri gazda, počastija. "Mala ponesder in ono šta kuća časti!" i udri u smij. Ništa in jasno. Sve in jasno kad mala istrala kolica su ... su ... šta je oto? 

... za na kraj Stipe ji počastija su ... su ... šta je oto?

___________________________________________________________

RJEČNIK

ojkavica, ojkalica, ganga, rera - ojkanje (vojkanje,treskanje, orzenje, rozganje) je najstarija vrsta pjevanja u Hrvatskoj. Karakterističan je poseban način pjevanja slogova hoj, voj, oj, duljim tremoliranjem ili također duljim ili kraćim melismima. Javlja se kao pripjev u deseteračkim i osmeračkim pjesmama a izvodi se pojedinačno u takozvanim samačkim i putničkim pjesmama ili češće dvoglasno. Ojkalica se u Sinju tradicionalno zove rera, a u Imotskom i okolici te u zapadnoj Hercegovini ganga (gangalica).

njizi - njih

crljeni - crveni

brale, brajo - brat - u ovom kontekstu nadimak

kvarta, kvartarol - žitne mjere odnosno mjere za rastresite stvari, stara mjera za težinu (kvarta splitska imala je 79,93 litre a trogirska 76,93 litre), velika kvarta dijelila se na tri male, a male kvarte su se dijelile na varićake i oke, izraz za teret koji magarac nosi ("goni na tovaru kvartu šence") - u ovom kontekstu nadimak

maca - veliki, teški čekić - u ovom kontekstu nadimak

turjun - velika kula - u ovom kontekstu nadimak

jerbo - jer

satra - uništio, popio

glibeša - blatom (glibom) uprljan, prljav uopće - u ovom kontekstu nadimak

muma - jede punih usta

nalijonki - najlon kesa

riganje - povraćanje

obikla - navikla

ferma - zaustavlja, u ovom kontekstu "ne šljivi", "ne čuje"

kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača - u ovom kontekstu nadimak

afana - pao u nesvijest, onesvjestio se

beštije - životinje