ZUNZULJA U MIRU

Nije bilo naklona, poklona, pljeskanja, aplauza, ni na bis niko Stipu nije zva. Niko mu ni cvit nije bacija a kamoli buket. Ipak nikomen nije bilo ni svejedno. Danijelovi i Franini brzon su se vratili razgovoru di su ga prikinili, a vitrovčani su, svi, još mučali. Da je Govoruša bija ovdi ne bi to tolko trajalo, naša bi on šta za reć. Ali nije. Neugodni po minute, more bit i minut tišine bolničke sobe dva u predilu do ponistre prikine Baja: "Šta ti je oto? Šta je? Pripa si se pa nan ka oproštajnu napisa! Još ćemo mi pojist i popit i pobit se ako triba ...". Na spomen spize priskoči Marinko "Donila san ti zera sira iz mišne i par veta pršuta šta san ti u vrižder našla. Računan nek mu se nađe a kad ga vidin reće on meni šta smi, šta nesmi ako išta smi ol nesmi, uvik u bolnicu bude neka djetalna spiza ...". Zekin je muča, Mučalo je muča a Zeko - metaridevedesetiosan visok, stodvaesitri kila težak, svake ruke ka čovku noge, glave ki u bika, brez vrata ono kad ga vidiš ubacivač garant (" ...e ubacivač a ne izbacivač! Teže je oto zanimanje. Opasnije. Tribaš gosta ujitit i ubacit i nedat mu izać dok prikonekoliko nesarči ... Tako in je Jale Dugopoljac u Škver objašnjava kako je bija ubacivač u Zagrebu di su ga se svi bojali i di su in se, njemen i ženi, svi su puta micali. A u njemu četresitri a žena mu kilu teža. Jale, Jale! Otompotom) ... Zeki pune oči suza, i, naki berlav kaki je, u glavu: "Šta si ti to pisa? Pismu? Aj da si ricetu nebi se niko iznenadija. Pismu? Šta ti je oto? Oproštajna?" "Zekane, šta ti je? Koja oproštajna! Ovo san pisa Ljubi mojon za reklamu za na radiju i TVeju ... za na šire područje Ogorja ... eto, vidite da mi nije ništa, čak mi i smanjilo sa deset na miligramipo "Bisobel", netriba mi šit punte ovdi di san arkadu razbija, EKGejić mi ... e ovo van moran pripovidit" i nastavi on pripovidat kakvu doktorcu ima "Meneš! Ka ono meneš zajebavat! ... ekagejić ... ultrazvukić ... rukca ... tlakić ... krevetić.". Šta je više priča to je bija veseliji a timen i njegovi slušatelji. Nisu ga prikidali. Pušćali ga ka šta bi pasa tri miseca zavezana lancon a nepušćena. Pušćali i gledali kakon trče ka muva bez glave po stolu na kojemen se lešo muma, kako ogradu priskače i tira po polju, kako nezna diće susobon, oćel prvo se cvića mašit, neće oto je pederski, ol će prvo smokvu ubrat ili grozd otkinit, oćel samo trkat ol skakat noge sa nogu (neće ni to i oto je pederski). Sve češće i sve glasniji čuja in se i smij ka reakcija na ono šta Kacijola reče. A on, ka i uvik kad je euforičan opet u stihu i rimi, priznaje in kako je naNju podosta mislija pa zapisa i ove stiove za ojkat, za pripivavat:

... za na šire područje Ogorja ...

Ujtla me je izatrka

pa mi jezik ispod brka

Ujtla me je o stojeći

pa mi oma bija veći

Ujtla me pokraj koza

da se naNjem malo voza

Ujtla mene kraj teladi

"Ajde diko! Meći - vadi!"

Ujtla me je u pojati

"Upotrjebi pa Ga vrati!"

Sad me cila isciđena

neće ni grbava žena

Sad me cila osušita

neće žemska ni iz Splita
Sad me cila satrvena
neće brte niti jena! Oj!

"Pušćaj se vatanja a uvati se pušćanja! Kako si pa? Šta bi? Kako te umalo život napusti?" prikinu ga Baja, zapovidnički. "Nema se tu šta za pripovidit: da prostiš, probudla me potriba, biće san proguca mrvu šlajma šta mi se u grlu od duvana nakupija. Evo, pedeseitri mi je a nikad nisan iša noću na zahod. Al, dobro, je mi bilo čudno, al nisan se čudija. Oša ja na zahod, sija, gledan u mudante jesul šporke, jerbo ako jesu okiniću tri, ako nisu okiniću sedan papira za otrat se. I tako ja šparam ..." "Priskoči te detalje, priskočiloTedaBogda sve šta nevalja!" Marinko neizdura. "Sorry! Sidin ja, mislin di će me rasporedit, diš danas komtejnere gurat, kad ono ka ... ka ... kako bi van reka ... izatrka, nešto ka toplina, ka ... niki pritisak mi pritrča ispod desnog pazuja na livi a priko prsa. Vrlo brzon, u dilu dila sekunde. Ka mrvu mi slabo. Nije mi dobro. Nisan svoj. Podbočin čelo desnon a čelo mokro. Cilo puno krupna znoja. I opet ka ... na sedandeset, šezdeset san od sto sebe ..." "Jebate doša si gori od Govoruše. Rec više kako pade!" Zeko će mu. "Pušt me da govorin pa ću ti i reć. Obučen se ja, da prostiš, i da ću za kvaku ... unda se samo sićan da san na koliniman, ruku šta mi vise šta i ne mognu pomaknit i čela uz dovratak i tučen glavon unj ka ... da me neko čuje ... a ko će me čut. Proba zazvat. Nemoš pomaknit vilce, micat ustiman. Proba providit. Nemoš kapka maknit. Nije me bolilo, dobro se sićan, pa san još malo tuka glavon ... i unda mi došlo ... nesmi se oto radit na zahodu ..."

... nesmi se oto radit na zahodu ...

Nije bija ni svjestan da je pričajući oto šta govori problidija, pozelenija, da ga polija znoj, da je pripanute face. "Kacijola! Sidi molin te ili još bolje lezi. Oš da ti sestru zoven?" Marinko će. "Sidi Stipe! Jesil dobro?" Baja mu. "Šta van je? Dobro san ... sist ću kad ste navalili ... ma je me i koji minut prija mrvu stislo ... biće san ..." i nije završija ni reć šta je mislija pane na krevet. "Stisni oto šta visi!", "Stipe! Stipane! Stipice!". Zekin trkon na vrata "Sestro! Sestro! Sestro!". Je brte i brza. Eto je trče. Gleda Zekin kako jon se sise tresu dok trče. Gleda Zekin kako ima lipu crnu kosu svezanu u rep i lipe, jake, crne obrve. "Dobro je kad ima rep. Unda je pravo moš nategnit ... Ova je sinjanka. Garant!". Pušća je proć, protrčat kraj sebe samon da jon primiri gujicu kakva jon u onin utegnutin gaćan. "Nu! Ko bi reka!" iznenadi se Zekin lipoton joj stražnjice. Baš naka kaku voli. Ka po jabuke. Šira ispod uski bokova, ne puno izbačena. A tek kad se sagela da će Stipi nešta metit u ruku pa jon se zadiga gornji dija uniforme, kad jon vidija crne tange, točnije njiov gornji dio, struk, koji naki čipkast biće jon ki paukova mriža jedva drži onu zunzulju u miru, da ne poleti, raspametija se Zekin. Krenija da će izać da mu ko ne vidi sramotu. Čovk umire a njemu se diga. Sta ipak. Sitija se prikrižit ruke sprida i koncentrirat na Stipu. "Umire. Valjda će mi past. Jebate! Nisan prija ovaki bija. Samo na pičku mislin." i opet baci očadu na oni dil tangi šta jon izvirija priko gaća od uniforme, šta ka da se kelji sviman i govori, ojka čak:

Nu me! Nu me! I vlasnice mi lipe!

Šta me briga šta je u nesvisti Stipe! Oj!"

Marinko nije vidila sestrine tange. Pripala se. Puno se pripala. Stipe zelenkast ki zelenkada svilajska pod Kulinom. Suvi usta. Molila se u sebi, šta je brže mogla izgovarat riči, prvon molitvu za snagu u bolesti:

Gospodne, svemogući Bože, pripustija si mu ovu bolest. To je Tvoja volja, Ti znaš što činiš. Ja, Tvoja grišna sluga, predajen Stipu u Tvoje ruke. Molin te ukloni od njega ovu bolest i daj mu zdravlje, ali neka bude volja Tvoja.

Opeta se pripala jerbo je ova molitva bila naminjena za molit se kad si ti u bolesti a ona je preuredila za molit za bolesna Kacijolu. "Razumi će dragi Bog. Saću za ozdravljenje:

Gospodne, Isuse Kriste, na putoviman kroz Palestinu tolko si pomaga bolesnicima da su se svi obraćali Tebi za pomoć. Molin za Tvoju blizinu i Tvoju pomoć. Povrati mu prijašnje zdravlje. Rasvitli doture da upoznaju uzroke njegove bolesti. Blagoslovi likove i podaj im uspješnu snagu.

Nije je više bilo straj namisto mene i mi molit njega i ga pa nastavila trećon, za ozdravljenje bližnjega:

Gospodne, milosrdni Oče, pogledaj slugu svojega Stipu šta u patnji pokušava pobjediti bolest koja ga je snašla. Daruj mu snažnu volju i mir, da predano i s punim pouzdanjem u Tvoje milosrđe i vjerom u ozdravljenje, napokon pobjedi u ovoj bitki između života i opake bolesti.

Nije stigla više molit. Tri minute je prošlo i Kacijola je dolazija sebi. "Jeste dobro? Kako se osjećate? Šta ..." "Šta je bilo?" prikinu je doktorica s vrata. Zekin je oma nataka, ovi put mu društvo činija i Baja, jerbo je najvolija sitne plavšice, dobri sisa i gujica, Zeko jon se maka nolki s puta, Marinko taman prikinila usnama šta su se micale moleć micat pa parila spomenik neznanon junaku a Mučalo će "Opet nam je pa u nesvist doktorice. Odjednom. Bez  da se išta vidilo nanjemen." "Samo malo. Samo malo. Napravite mjesta. U stvari, zamoliću vas sve da napustite na 5 minuta sobu. Sestro odma mu izmjerite tlakić ...". Iako nije bija baš pri sebi, Stipe pobjedonosno obrvama mota kralja i desnin okon tricu svojima šta su izlazili. Ka ono: "Šta san van reka! A mislili ste da san izumislija sve! Evo van tlakić, pa ćemon garant ekagejić ..."

... zelenkast ki svilajska zelenkada pod Kulinom ...

___________________________________________________________

RJEČNIK

jon - joj
zunzulja, zunzara - velika muha čiji let proizvodi karakterično zujanje
vrnili - vratili
pobit - potući
zera - malo
ujitit, ujtit - uhvatiti

mučali - šutali
spiza - hrana
veta, feta - šnita, kriška
nesarči - puno potroši
berlav - budalast, blesast
ricetu - recept
nikor - nitko
punat - šav, bod, poen
pušćali - pustili, puštali
lešo - kuvano u vodi
muma - jede punih usta
izatrka - u trku, trčeći/vrlo brzo
pojata, staja, hlijev, tor, pljevara, vajat, koliba  - poljska jednodjelna kućica u kojoj se ostavljalo slamu, sijeno a moglo se i prespavati
satrven, satriven, satrt - uništen
proguca - progutao
mudante - donje gaće, gaćice
šporke - prljave
ušparat - uštedjeti
providit - progledati
face - lica
očada - zaljubljen pogled, značajan pogled
zelenkada, zulumkada, zerekada, dokoljen - biljka iz porodice sunovrata ukrasno zvonolika cvijeta
izumislija - izmislio