SORLO GA
Samo što je oči otvorija zna je sve.
Nešto ga sorlo. Oša na zahod. Sija da će obavit šta triba i unda u sekund, ka da mu ništo priletlo ispod pazuha, ka nešto ... neka slabost uđe unj. Podbočija glavu i ćuti prstiman desne ruke kojon se podbočija, znojavo čelo. Samo čelo. Nigdi drugdi znoja. Obavija posal, obuka se, i misleć "Svašta! Šta mi je ... nisan vaki nikad bija pa ni unda kad su mi na Spinut dica natrpala punu kantu stina ...?", krenija da će se napit vode i cukra, kad, bub! Bubnija. Zahod sitan, pari za repca ne čovka. Tri zida i vrata oko wc školjke pa je bubnija u dovratak i pa na kolina. Skvrčen ki kad klekneš Bogu molit ol Divici Mariji, samo šta još nisi sklopija ruke. Pa u nesvist.
Kad je doša sebi tija je zazvat Mučala ali nemoš usnu pomaknit a kamoli šta reć oli zavikat. Oči, tribalo in par minuti, jedva otvorija. Mutno sve, u sredini krug malo oštrije slike, oko njega mutnije od najmutnijeg Nosala, potoka vitrovskoga. Jedva je pomaka noge, ruke, ujitija se za kvaku i da će se pridić ... nemere ... ništa. Noge ka laštik, rukama nebi ni pero dignija a kamoli svoje tilo. Nije mu bilo svejedno. "Nisan valjda pridsmrt" pomislija je i napokon uspija zazvat: "Ivane! Ivane! Mučalooooo!". "Znaće Ivan da nije dobro kad ga u ovu uru zazivljen.".
Ivan, po običaju, budan. Budija se svako jutro od tri do triipo ure brez obzira kad bi zaspa i brez razloga, baren njemu znanin. Desetipo, jedanajst, jedanajstipo nije bilo bitno kad bi zaspa. To mu je doktor Mraz objasnia s pitiespijom. Pa je uzima dva miseca"Normabel", pa priša na "Zoloft", jerbo mu nakon dva miseca "Normabela" nije bilo ništa drugovačije, pa mu, niti misec što je počeja pit "Zoloft", bi bolje. Počeja je ipak dulje spavat. Ranije bi zaspa pa neka se i dalje diza u tri, triipo. Popušćalo mu u prsiman i u grlu ... nije On nikad neke grube snove sanja pa da bi ga oni pripadali il budli ... jedino čega se boja uGardu, ma nije se ni toga boja, samo mu bila nelagoda, je bilo kad bi se iša srat. "NedaBog da me sada ubiju. Spušćanih gaća! Su govnetom šta u svit sa radošću gleda ...". Pija je svoju jutarnju, jaču tursku bez pjene po njojzi i brez cukra i palija treći duvan zaredon (duvan po čikari) kad je čuja Kacijolu da ga zazivlje. Omanama se zatrča jer garant nešta nije dobro kad ga u ovu uru zove. I još kakvin glason. Liči Stipinon.
Ima je šta ividit. Kacijola krvave glave, cile live strane lica, kleči na podu weceja. Nemoš vrata otvorit jerbo se otvaraju prima unutra a Stipe nanjiman. "Stipe! Diko moja! Moš li se zeru maknut! Skupi se zeru samo da vrata otvorin ...". Nije mica. "Trčen je Kvarti reć da otra u Ured zvat Prvu pomoć!". I već je Ivan bija u dva koraka van Stipina doma. Trkom Kvarti. "Probudiću cilo Vitrovo!" pomisli u sebi i zazva: "Ivane! Ivane! Kvartaaaa!". "Probudija se ..." obveseli se kad je vidija svitlo šta se upalilo u Kvarte. Kvarta otvarajuć vrata pripane se Mučalu šta mu dotrča uprsi. "Kvarta! Kacijola pa u nesvist, sorlo ga, cili krvav, ne mogu vrata otvorit jerbo je u zahodu, trč u Ured i zovi Prvu pomoć!". Bez riči Kvarta uze ključe od auta a kako je spava u tuti nije se triba ni prisvlačit i u tri sekunde već je gonija prima Ogorju. "Nti Vitrovo! Jedino misto na svitu di nemože signal od mobitela! A vidi kako bi mobitel sad valja ..." tako misleć Kvarta po gasu.
Trčeć nazad vidi Mučalo Govorušu, Macu i Marinka: "Mare pomozi! Pa nan je Kacijola u nesvist. Eno ga u zahodu svomen. Cili krvav. Oša je Kvarta zvat Hitnu ...". Bez riči, Marinko se vratila ukuću obuć, Govoruša u tri koraka šnjimen i omanama "Ako je na vratiman i unutra, kroz ponistru ćemo se uvuć, dignit ga jedan, a drugi otvorit vrata ... Tiš se uvuć. Ja san deblji."
Tako i bi. Ivan ka vitkiji i žveltiji kroz ponistru, Govoruša na vrata. Uvuka se Mučalo ne baš lako. "Evo nas diko! Saćemo mi tebe spratit ... ajde Ante, sad otvori, diga san ga!". Govoruša otvorija, privatija Stipu za noge i njizi dva ga odnesu do postelje. "Jesil dobro? Stipe? Kacijola? Šta ti je?".
Čuja je On njizi. Glasno i jasno. I razumija i je. Slabo i je vidija, a govorit, moga je govorit ki i riba. Mica je usnama al glasa nigdi. Uto uletili Tomo i Lulule. "Šta ste ga legli na leđa. Na bok ga okrente!" Tomo oma s vrata. Poslušali su ga, jerbo, on je lovac, on zasigur zna kako čovku u nevolji pomoć. "Odsponićemo ga, umit ... da mu niko nije dava vode ..." preuze vodstvo Tomo. "Lulule, donesder deku da ga pokrijemo ...". Sudari se Lulule s Marom, Marinkom koja je taman ulazila u Kacijolinu kuću šta je napravija oma uz staru. "Evo san došla. Triban li šta činit?" "Poredi zeru kuću saće Hitna pa da nemislu ljudi lošo o nami ..." "Oću ja. Oću. Nega šta triba poredit nije kuća neredna." "Vidi sama. Stipe! Stipe! Jesil bolje?" zapovjednički će Tomo. "Davaj tu deku Lulule!".
Gumen, nekakav nikakav, ka da kosti nema ni mesa na njizin, Kacijola progovori, jedva, tiho i vrlo polako, glason šta je samo ličija na njegov gućak: "Dobro je. Živ san!" "Šta bi Stipe moj, jabuko moja?". "Ne znan. Sorlo me. Nega Marinko, aj u staru kuću, skini pršut, da ljudi kad dođu imaju vetu za u usta metit ..." "Nebud lud! Komen je do pršuta!"
___________________________________________________________
Nešto ga sorlo. Oša na zahod. Sija da će obavit šta triba i unda u sekund, ka da mu ništo priletlo ispod pazuha, ka nešto ... neka slabost uđe unj. Podbočija glavu i ćuti prstiman desne ruke kojon se podbočija, znojavo čelo. Samo čelo. Nigdi drugdi znoja. Obavija posal, obuka se, i misleć "Svašta! Šta mi je ... nisan vaki nikad bija pa ni unda kad su mi na Spinut dica natrpala punu kantu stina ...?", krenija da će se napit vode i cukra, kad, bub! Bubnija. Zahod sitan, pari za repca ne čovka. Tri zida i vrata oko wc školjke pa je bubnija u dovratak i pa na kolina. Skvrčen ki kad klekneš Bogu molit ol Divici Mariji, samo šta još nisi sklopija ruke. Pa u nesvist.
Kad je doša sebi tija je zazvat Mučala ali nemoš usnu pomaknit a kamoli šta reć oli zavikat. Oči, tribalo in par minuti, jedva otvorija. Mutno sve, u sredini krug malo oštrije slike, oko njega mutnije od najmutnijeg Nosala, potoka vitrovskoga. Jedva je pomaka noge, ruke, ujitija se za kvaku i da će se pridić ... nemere ... ništa. Noge ka laštik, rukama nebi ni pero dignija a kamoli svoje tilo. Nije mu bilo svejedno. "Nisan valjda pridsmrt" pomislija je i napokon uspija zazvat: "Ivane! Ivane! Mučalooooo!". "Znaće Ivan da nije dobro kad ga u ovu uru zazivljen.".
 |
| Vitrovo noću |
Ima je šta ividit. Kacijola krvave glave, cile live strane lica, kleči na podu weceja. Nemoš vrata otvorit jerbo se otvaraju prima unutra a Stipe nanjiman. "Stipe! Diko moja! Moš li se zeru maknut! Skupi se zeru samo da vrata otvorin ...". Nije mica. "Trčen je Kvarti reć da otra u Ured zvat Prvu pomoć!". I već je Ivan bija u dva koraka van Stipina doma. Trkom Kvarti. "Probudiću cilo Vitrovo!" pomisli u sebi i zazva: "Ivane! Ivane! Kvartaaaa!". "Probudija se ..." obveseli se kad je vidija svitlo šta se upalilo u Kvarte. Kvarta otvarajuć vrata pripane se Mučalu šta mu dotrča uprsi. "Kvarta! Kacijola pa u nesvist, sorlo ga, cili krvav, ne mogu vrata otvorit jerbo je u zahodu, trč u Ured i zovi Prvu pomoć!". Bez riči Kvarta uze ključe od auta a kako je spava u tuti nije se triba ni prisvlačit i u tri sekunde već je gonija prima Ogorju. "Nti Vitrovo! Jedino misto na svitu di nemože signal od mobitela! A vidi kako bi mobitel sad valja ..." tako misleć Kvarta po gasu.
Trčeć nazad vidi Mučalo Govorušu, Macu i Marinka: "Mare pomozi! Pa nan je Kacijola u nesvist. Eno ga u zahodu svomen. Cili krvav. Oša je Kvarta zvat Hitnu ...". Bez riči, Marinko se vratila ukuću obuć, Govoruša u tri koraka šnjimen i omanama "Ako je na vratiman i unutra, kroz ponistru ćemo se uvuć, dignit ga jedan, a drugi otvorit vrata ... Tiš se uvuć. Ja san deblji."
Tako i bi. Ivan ka vitkiji i žveltiji kroz ponistru, Govoruša na vrata. Uvuka se Mučalo ne baš lako. "Evo nas diko! Saćemo mi tebe spratit ... ajde Ante, sad otvori, diga san ga!". Govoruša otvorija, privatija Stipu za noge i njizi dva ga odnesu do postelje. "Jesil dobro? Stipe? Kacijola? Šta ti je?".
Čuja je On njizi. Glasno i jasno. I razumija i je. Slabo i je vidija, a govorit, moga je govorit ki i riba. Mica je usnama al glasa nigdi. Uto uletili Tomo i Lulule. "Šta ste ga legli na leđa. Na bok ga okrente!" Tomo oma s vrata. Poslušali su ga, jerbo, on je lovac, on zasigur zna kako čovku u nevolji pomoć. "Odsponićemo ga, umit ... da mu niko nije dava vode ..." preuze vodstvo Tomo. "Lulule, donesder deku da ga pokrijemo ...". Sudari se Lulule s Marom, Marinkom koja je taman ulazila u Kacijolinu kuću šta je napravija oma uz staru. "Evo san došla. Triban li šta činit?" "Poredi zeru kuću saće Hitna pa da nemislu ljudi lošo o nami ..." "Oću ja. Oću. Nega šta triba poredit nije kuća neredna." "Vidi sama. Stipe! Stipe! Jesil bolje?" zapovjednički će Tomo. "Davaj tu deku Lulule!".
 |
| ... Kacijolina kuća šta je napravija oma uz staru ... |
Gumen, nekakav nikakav, ka da kosti nema ni mesa na njizin, Kacijola progovori, jedva, tiho i vrlo polako, glason šta je samo ličija na njegov gućak: "Dobro je. Živ san!" "Šta bi Stipe moj, jabuko moja?". "Ne znan. Sorlo me. Nega Marinko, aj u staru kuću, skini pršut, da ljudi kad dođu imaju vetu za u usta metit ..." "Nebud lud! Komen je do pršuta!"
___________________________________________________________
RJEČNIK
sorlo, sorilo - srušilo
ćuti - osjeća
stina - kamenja
cukra - šećera
bubnija - pao
repca - vrabca
ujitija - uhvatio
nemere, nemore, nemeže - ne može
drugovačije - drugačije, različito
tuti - trenerki
omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno
žveltiji - okretniji, sposobniji
spratit - rješiti
njizi - njih
oma - odmah
odsponit - otkopčati
poredi - počisti, posloži, napravi reda
zeru - malo
gućak - jak glas, grlo
vetu, fetu - šnitu, krišku
metit - staviti
stina - kamenja
cukra - šećera
bubnija - pao
repca - vrabca
ujitija - uhvatio
nemere, nemore, nemeže - ne može
drugovačije - drugačije, različito
tuti - trenerki
omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno
žveltiji - okretniji, sposobniji
spratit - rješiti
njizi - njih
oma - odmah
odsponit - otkopčati
poredi - počisti, posloži, napravi reda
zeru - malo
gućak - jak glas, grlo
vetu, fetu - šnitu, krišku
metit - staviti
