Kad je čuja da će njizi dva, garant, prosidbu Cmiljkinu i Antinu dozgovarat, Lovre je umuka jerbo je shvatija da ga ni nečuju. "Gazda otra ja! Iđen koju lulu izdiljat!" "Upri Beška!" Gale će. Aj, nije puno slaga. Diljat će on lulu, al ne isprid ajata, di i uvik, nega ... kraj Rvatke, di god bila, a znade on di je Ona sada, u ovu uru. Nada se da mu se nada, da ga očekiva ... od jutros, ono kad je napravla šprdnju Cmiljki sa šlapaman nigdi je ... što bi značlo da se skrila na njiovon mistu. Ono ... tamo ... ma straj ga bilo i pomislit na njiovo misto, ka da će mu kogod čitat misli u glavi ka šta se knjiga čita ... ono kraj lužnjaka šta je svojin granan zagrlija tlej, napravija in logu u kojon i niko nemere vidit a iz koje oni sve i vidu i čuju - dolazi li kogod, di se uputija, šta govori, šta piva ol zvižđe. Diljat će Lovre još štagod, osin lule, akoBogda ... Kako će na jesen kad rast ogoli, kad mu lišće u šušanj ode? Naće drugo misto. Snaće se.

trogirski kalafati

trogirski škver

A da će od toga rasta, ma baš od njiova mista, od njega pa prima Duvnu, prima sjeveru/sjeverozapadu, kako svi sad govoru, niko jezero, niku branu gradit. Da će bit najveće na svitu i da će bit za pravit struju za cilu Ercegovinu pa i šire. "Tu je Ona, garant. Biće leži u cviću i kako Ona reče smijuć se uvik nasmijana "grije stare kosti na suncu". Ol niže cvića niske. Meće koju na glavu, koju priko nje, priko prsa ..." Prsa! Prsa kad Jon se siti Beška oma mu donja u gornju udre. Omanama bi trkon najbržin se zatrka. Rvatki! Najlišpoj na svitu. Najmirisnijoj. Najgelegantnijoj (čuja otu rič od jedne mušterje pa kad ga pita što oto znači, dobro je naučija i izgovarat i kad je triba reć, nać jon misto) ... Rvatki stoput lipšoj od Cmiljke ... je, brte i Cmiljka isto lipa al ni do kolna Rvatki.

njiovo misto

Straj i bija. Bojali se njizi oboje. Gale. Tine. Ćakana, prvog susida, Galinog brata šta je na livu stranu Doma. Jureše, Jure, Galinog drugog brata, šta mu je na desnoj strani Doma. Cilin im obitelji. Svake mušterje. Cilog Sela. Pa i Cuke. Jerbo i je često pratija, nisu mogli otrat izdajicu šta je sviman lajanjem tija reć: "Nu i! Nu! Opeta su pošli, svaki svojin puten, ka da se ne poznaju, a na isto misto iđu. Na njiovo misto! Nu i! Nu!". Tako je laja Cuko. Pričali su oni šta bi bilo kad bi bilo. Šta bi bilo kad bi i iko vidija. Posumnja. Cmiljka, rećemo, šta je bila ka i koža Hrvatki, stalno šnjomen, nije imala pojma, pa su uvatili malo kuraža za češće i duže bit skupa. Bešku je najviše bilo straj razočarat Galu. Jerbo, kad bi zna, kad bi, Bože sačuvaj, sazna reka bi ... bili išta reka ili bi ga samo ki i pivca za pod peku u arju i zakrenija mu vraton. Ne bi mu garant reka šta mu i dvaest puti na dan reče: "Upri Lovre!". "Ka da si me nožom!" čuja mu Beška glas više puti misleć na to šta bi bilo kad bi bilo. Mater, Tina, podbradila bi se rukon, očiju puni suza mučala, obraza crveni od sramote jerbo kakva jon je to ćer da se sa sluganom, sa Beškom, sirotinjon bez gaća, vata. Cmiljka bi jedina branla Rvatku. Garant.

... niže cvića niske. Meće koju naglavu ...

Sve tako misleć, a ki zec kad uđe u kupusnjak pa ušiman, očiman, glavon, livo, desno, livo, desno, mrvu gori, pa zalogaj, tako i Beška, ušiman, očiman, glavon, livo, desno, livo, desno, mrvu gori, pa korak, korak bliže Rvatki. Neka Ona odluči. Danas! Konačno! Oće li On u Trogir za kalafata sam, pa kad utra novce doć po Nju, ili će ostat šnjomen i čekat prvi pravi sekund za reć sve Gali.

... ol "grije stare kosti na suncu" ...

"Bez bika nema mlika!" poče Gale "Vrime je čarapi za nać svoju nogu! Turina moj lipi dica su nan imala samo sedan godina kad su se prvi put vidli i jedno drugomen svidli. A i ja i ti. Legli smo jedan drugomen. Kako je lakše steći nego sačuvati ja bi volija da se nas dva još više zbližimo, jerbo u tebi san Turina steka velka prijatelja. Može bit i jedinog, nakon braće moje i moje obitelji. Moja Cmiljka i tvoj Ante nisu se, ka skoro svi drugi, upoznali čuvajući stoku, ol kod crkve, ol na derneku il silu. Nekako ka da in je suđeno. Doša ti su malin a ja vas dočeka su malon ...". Iako je očekivao ovakav razgovor Turina se, Božemeprosti, raznježi, slušajući Galu kako zbori o njiovoj dici, šta će, akoBogda, brzon imat svoju dicu. Siti se svojizi gonjanja (valjuške), pa kako je svojon Kati reka "Ajmo vratit ovce" što jon bija znak da ju je zamirija pa je pošla šnjimen na osamu. Il bi jon u zimu iša na silo, izdura bi i drugo a unda na sidenje.

nije silo, al kad bi svaki dan vako bilo

"Gale moj diko moja! Donija san, kako red nalaže, demižon rakije, pršut, sira iz mišne i tvrda, vitrovačkog kozjeg, ni jabuku nismo zaboravli. Tute je češalj, malo divojačko zrcalo i ispisan divojački kolač šta ga moja Kate spremila Cmiljki. Terkiju, prsten za divojku i nešto dinara." "Turina moj diko moja! Vako ti to kod nas iđe: vi, prosci, kad dođete, a mi vas ugostimo jilom i pilom, mučite dok vas mi ne upitamo "A oklen vas je put nanija?". Vi na to velite da ste došli tražit izgubljenu ovcu, a kako je Cmiljka crna, rečete, izgubljenu garu. Tada Ante tvoj pogleda Cmiljku i reče da je ona ta ovca šta je tražite, pa unda neko od ostali, a najbolje bi bilo da ti to Turina rečeš: "On je ovcu čuva pa i najbolje zna kako ona izgleda." Unda stavite jabuku, prsten i novac na siniju. Cmiljka će se prikrižit prija nega uzme prsten te sve vas, osin Ante, izljubti u obraze. Uf, vilice me zabolše od volike priče. Samo da i malo podmažem, da ne škripu, da ne bolu ..." potegne pićerin loze na dušak, uvati arje pa nastavi: "Unda se dogovaramo o broju svatova, Ante Cmiljki mora reć koga će sve darivat od njegova roda te kome je on dužan vrniti uzdarje a to znači sviman oniman kod koji je on bija u svatove i od koji je primija dar pa je sada dužan vratit ga. Cmiljka će darove pripremit od novca kojeg je dobila od vas, prosaca. Tu se moramo i dogovoriti kliko će novaca dati kum onome ko izvede nevstu. I ... to je to! E, da! Kad krenete doma bićete darivani od nas bičvama, šugamanima, šudarima."

___________________________________________________________

RJEČNIK

čuja - čuo

njizi - njih

garant, siguro - sigurno, "stoposto"

jerbo - jer

otra - otišao, ode/obrisao
iđen, iđem - idem

izdiljat - ručnim stolarskim alatom  (najčešće dlijetom) komad drveta uobličiti u željeni izgled

upri - guraj, "navali"
ajat - prostor pokraj kuće koji je služio kao ostava ili prostor za boravak sitnije stoke

šprdnju - šalu
šlape - papuče
njiovon - njihovom
lužnjak - vrsta hrasta
logu - udobno skrovište
nemere, nemeže - nemože
šušanj - otpalo osušeno lišće
niske - ogrlice sačinjene od nanizanih cvjetova
meće - stavlja
oma - odmah

gonjanje, gonanje, valjuška - arhaični obredni čin inicijacije, bez uvrede za dijevojku jer se imala pravo "gonjati" s mladićem za kojega se hoće udati. Međutim, mladići nisu gonjali samo one djevojke koje su mislili ženiti. Naprotiv, gonjali su se sa svim djevojkama, a posebno su posezali za onim oholima, kojima su, na taj način, željeli pokazati svoju fizičku superiornost. Naime, gonjanje je znalo biti i vrlo grubo pa su ga se djevojke bojale, jer su često iz tih "ljubavnih" okršaja izlazile ogrebane, u modricama i poderanih košulja (štipane su, čupane, otimano im je pletivo). Tako je čak i svećenik s oltara znao opominjati seoske mladiće u nastojanju da ih odvrati od toga. Iz "gonjanja" iskristalizirali su se odnosi među pojedinim parovima pa bi se onda gonjali samo njih dvoje. Sam glagol gonjati bio je tabuiziran i spadao je u sramotne riječi tj. predmnijevao je seksualnost. U kijevskom kraju je zabilježeno gonjanje i u pjesmi stihovima:

Šuti mala, ništa ne govori
gona san te kano kravu voli!

Kad san malu po ogradi gona
vako mi je govorila ona:
gonjaj mali nećeš se pomoći
iman gaće nemoš do nje doći

silo, sijelo - dolazak momaka djevojci u kuću. Silne večeri su se održavale u određene dane, najčešće srijedom i subotom. Na silima su se zabavljali igrajući najčešće prstenka, končića ili bi lepušali kukuruz tražeći crvendaća (kukuruz crvenog zrna). Postojao je i običaj da djevojka češlja momke i kada bi sve nazočne momke splela (tada su muškarci nosili perčine) silo bi završilo. Onog mladića koji bi joj se najviše dopao lijepo bi splela a onome koji joj nije drag stavila bi u kosu malo soli pa bi onda tu, slanu kosu odnosno dlake s češljem bacila na komin pri čemu bi sol zapucketala a ona bi mladića optužila da ima uši i da neće zbog toga zanj.
prstenak - na početku igre odredio bi se igrač koji traži. Ostali bi stali u krug i jednu ruku stavili iza leđa a drugu sa stisnutom šakom ispružili naprijed. Jedan od njih bi u šaci sakrio manji predmet, obično prsten. Tražitelj bi hodao oko kruga i pokazujući šibom u zatvorene šake igrača govorio "U voj ruki nije! U voj ruki nije! U voj nije! U voj je!". Ako bi pogodio igrači bi mijenjali mjesta a ako bi pogrješio tražitelj bi dobivao frnjoke po glavi ili bi morao učiniti nešto smiješno po dogovoru suigrača.
frnjok, frnjokula - udarac po glavi srednjim prstom ruke odapetim od palca
končići - jedan od igrača presavio bi onoliko raznobojnih končića koliko bi bilo parova igrača i držao ih u šaci tako da im samo vire krajevi. Tada bi končiće izvlačili parovi istodobno. Par koji je izvukao končiće iste boje morao bi se poljubiti u obraz.

sidenje - tijekom zimskog razdoblja momak bi djevojci dolazio u kuću na sidenje. To je već značilo ozbiljnu vezu i skorašnji brz brak.
zamirija - zagledao se, zaljubio se
kail, kajl - valjan, spreman
terkija - remen optočen šarenim staklenim zrncima koji završava sa četiri kraka na kojima visi nožić, ključ, šilo i škarice, jer domaćica ih stalno mora imati pri ruci, bilo da nožem sječe kruh, bilo da joj šilo ili škarice tribaju u radu ili da je u nje jedini ključ od ostave odnosno skrinje.
tute - tu
ispisan divojački kolač - kolač od bijelog brašna "ispisan" ukrasima otisnute žlice i vilice ili rijeđe kakvim kalupom za kolače
sinija - mali, okrugli stol
pićerin, bićerin - mala čašica za alkoholno piće
arje, arije - zraka
vrniti - vratiti
bičvama - čarapama
šugamanima - ručnicima
šudarima - maramama za glavu