VITROVO
 |
Svilaja
|
Ivan Jukić šta ga Mučalo zovu se, po običaju, zamislija: "Sad nas samo sedamnajst. Ode Stipe. Stipe Kacijola. Neočekivano. Niko ne bi reka da oće. Malo je to za živit ... pedesetitri. Šezdesetdrugo. Malo!"
Mučalo su ga zvali jerbo bi ritko, vrlo ritko, procidija koju besidu. Muča bi škrt na ričima ka i ona ledina u amanet mu od Ćaće pridata. Ledina za koju si i kad snig zapadne pa se ni nevidi a i u srid prolića zna da nema više od jedanajst vlati žutotrave. Svi su se čudom čudili "trava a žuta?" "Cili dan na praočinjaku, užumancalo bi i tebe" bistrili im naši stari.
Pogleda je opet oni devet bovana koje su Ćaća i on zajedno uprtili i u zid od Doma umistili. Svi devet u jednome danu. Svi devet bovana. Niko u selu nije virova da oće, da mogu. A mogli su. Ćaća mu se napriča oti dan. Za cili život. "Muškarčevo je oto. Metit bovane. A i Ti. Bogami moš potegnit. Uvrga si se name." Primuča mu Ivan. Šta se tu ima za reć, za odgovorit. A i neka se Ćaća nemisli zašto mu dite zovu Mučalo.
Ćaća je bija jak čovik. Ivan i jači. Najjači. U sedam sela. I u Gradu.
Za cilog života Ćaća je, ono kad je Žena mu bila u fibri sedam dana, samo jednom zajašija Tovara i saša u Grad po likariju. Nije Ćaća triba znat put. Tovar ga je zna. Mater ga naučila gonjajući grožđe i mliko. I sir. Kozji. I vino. I riđe drva. Grabovinu. I Mater je mogla radit. Morala radit. Ka konj. Ka Ćaća.
Ćaća Njizi nije volija. Građane. Jerbo, "Kako volit čovka koji nemere bez lektrike". Ali volija je slušat o Gradu, napose kad bi Govoruša doša. Zapalija bi lulu, sija na sopicu, ispružija noge i sluša, sluša, sluša, ali ka da ne sluša, ka ono On nešto duma, planira, odmara, a Antu i niti čuje niti vidi ... Govoruša, Ante Matin, mlija bi i mlija, ki i kamen Donjeg mlina di bi vitrovčani gonili svaki svoju kvartu. "Sad su ti u modi nike gege. To ti je da prostiš ono ka ... ka ... nalijonke samo opiturane ... sve je ka, da prostiš, na dlanu ... i bolje. Ima i zgodni, a brte ima i i nezgodni. Krivonogi. Guščetina kojima bi, da prostiš, u Vitrovu svaku kubu začepija ... Ondak, bidni muški, nemogu nego istezat šije. Ka ono ... da prostiš ... svima su im vratovi ka u Brale ... a bilo bi im bolje da su im ... da prostiš ... razumiš - ka u Brale. Ne mogu odolit, blenu, blenu ki tele u DVD. A i jesu muški. Gel za kosu, Niveja za ruke i lice, losion vaki i naki poslin brijanja, konac za zube, kalodont, dezodorans, parfemi... i sad ... sad su se, da prostiš, počeli tetovirat. A da vidiš oto moj Lulule ... Obrijali glavu, metili rećinu i dvi, nike, od nikih, maora znake išarali po rukama .... jednome sam, da prostiš, vidija i na licu ... raširilo se, raspečilo, napuvalo, namrčilo obrve a doti jedan nebi ni plujom moga. Nemogu se oni mirit sa našin. Ni izatrka da su ... Ne mogu oni ni kad u zadrugu kupu fasungu ..."
Ćaća će na to, po svome, ka da njizi nema, ka da nije čuja išta Govorušinog: "Muškarčevo je moć. Moć uvik i svagdi. Sve. Muškarčevo je naranit, napojit, obuć. Muškarčevo je i prnit kad triba, rukavom obrisat bale, raknit. Muškarčevo je smrdit na balegu, smrdit na znoj posli pet uri motikanja i tri ure mašklinavanja. Muškarčevo je trpit. Potegnit iz bukare. Puknit na Svetog Antu iz kubure. Pomoć. Dat ruke. Ugostit. Isprsit se. Gledat čovka u oči. Stisnit ruku. Nećakulat. Nemirisat."
Udanija je Ivan. Ka i uvik kad se siti Ćaće. Falija mu. Falilo mu i zraka, pa nije bija škrt. Počastija se. Udanija je ... stalo bi u plinsku bocu. Nije ništa tajija u cilom životu, nije se ničega sramija ali isto bi volija da ovi uzdah niko nije vidija. Moga bi ko pomislit da mu je ža Kacijole, da ga je volija.
A volija je Kacijolu i bilo mu je ža. Triba je još koju godinu poživit. Bar do sedamdeset. Devedeset bar. Nije Kacijola bija loš na balote, šijavicu je isto dobro baca, peke su mu bile među boljima a komaštre i gradele najbolje. Svi su ga tili za druga na briškule i trešete jerbo je motava ka niko. Jedva se čekalo da okrene čekrk s bronzinom u kom je vrila voda za puru jer je to bija znak da će jist dočim kreketuša skoči u lokvu. Uzeja bi mišaju, miša puru i svima, ka da i je briga, priča kako je napravija savur od srdela. "Sićate se ono kad smo prošli put gradelali. Je, bilo je davno, ima i tri dana, ali nesumnjam ja u vašu memoriju pamćenja ... Za oni ... jedanajst ji je bilo ... šaku srdela, na uju sam zeru zažutija bili luk i ruzmarin ... zeru bila luka i mrvu zere ruzmarina ... doda sam dec jedan Mučalove kvasine i isto toliko maslinova uja, kap vode, kučarin cukra ... lažem, dva kučarina cukra i po kavenoga kučarina soli. Metija sam oto sve u bronizn i kuva i uru na tijoj žeri da bi Mučalova kvasina izgubila žest, pa kad se oladilo, prolija sam time srdele ..."
"Prošli put smo gradelali prije misec a ne tri dana!" prikinu ga Maca. "Je ... i nisu bile srdele nego saruni" dometnu Kvarta. Ka da niko ništa nije reka Kacijola bi niza dalje "i sad ćemo napunit svakomen po čanak a meni bidnome ostaće bakra ...".
Je bilo dobro. Ukusno. Drugačije. Bija je Stipe za skuvat. I za pojist. I za popit. I za na karte. I za u polje. I za ojkalice. Bija je Stipe.
Stipu su zvali Kacijola jerbo je još ka dite od tri godine počeja namisto žlicon jist kacijolom. Il ne bi jia ili bi jia kacijolom. Isprva su mu ustezali koliko god su mogli, ali Stipe, pokoj mu duši, ima je gućak i reva bi, reva, reva, sve dok mu se i Gomila, tovar njiov, nebi pridružija, a njizi dva, u duetu, niko nije moga izdurat slušat. Ni mater mu Mande ni ćaća mu Stipe. A i kokoši bi se razbižale. Pa je bilo po njegovu. Namisto žlice - kacijola. Namisto Stipe - Kacijola.
__________________________________________________________
Mučalo su ga zvali jerbo bi ritko, vrlo ritko, procidija koju besidu. Muča bi škrt na ričima ka i ona ledina u amanet mu od Ćaće pridata. Ledina za koju si i kad snig zapadne pa se ni nevidi a i u srid prolića zna da nema više od jedanajst vlati žutotrave. Svi su se čudom čudili "trava a žuta?" "Cili dan na praočinjaku, užumancalo bi i tebe" bistrili im naši stari.
 |
| Vitrovo |
 |
| Ćaća |
Za cilog života Ćaća je, ono kad je Žena mu bila u fibri sedam dana, samo jednom zajašija Tovara i saša u Grad po likariju. Nije Ćaća triba znat put. Tovar ga je zna. Mater ga naučila gonjajući grožđe i mliko. I sir. Kozji. I vino. I riđe drva. Grabovinu. I Mater je mogla radit. Morala radit. Ka konj. Ka Ćaća.
Ćaća Njizi nije volija. Građane. Jerbo, "Kako volit čovka koji nemere bez lektrike". Ali volija je slušat o Gradu, napose kad bi Govoruša doša. Zapalija bi lulu, sija na sopicu, ispružija noge i sluša, sluša, sluša, ali ka da ne sluša, ka ono On nešto duma, planira, odmara, a Antu i niti čuje niti vidi ... Govoruša, Ante Matin, mlija bi i mlija, ki i kamen Donjeg mlina di bi vitrovčani gonili svaki svoju kvartu. "Sad su ti u modi nike gege. To ti je da prostiš ono ka ... ka ... nalijonke samo opiturane ... sve je ka, da prostiš, na dlanu ... i bolje. Ima i zgodni, a brte ima i i nezgodni. Krivonogi. Guščetina kojima bi, da prostiš, u Vitrovu svaku kubu začepija ... Ondak, bidni muški, nemogu nego istezat šije. Ka ono ... da prostiš ... svima su im vratovi ka u Brale ... a bilo bi im bolje da su im ... da prostiš ... razumiš - ka u Brale. Ne mogu odolit, blenu, blenu ki tele u DVD. A i jesu muški. Gel za kosu, Niveja za ruke i lice, losion vaki i naki poslin brijanja, konac za zube, kalodont, dezodorans, parfemi... i sad ... sad su se, da prostiš, počeli tetovirat. A da vidiš oto moj Lulule ... Obrijali glavu, metili rećinu i dvi, nike, od nikih, maora znake išarali po rukama .... jednome sam, da prostiš, vidija i na licu ... raširilo se, raspečilo, napuvalo, namrčilo obrve a doti jedan nebi ni plujom moga. Nemogu se oni mirit sa našin. Ni izatrka da su ... Ne mogu oni ni kad u zadrugu kupu fasungu ..."
Ćaća će na to, po svome, ka da njizi nema, ka da nije čuja išta Govorušinog: "Muškarčevo je moć. Moć uvik i svagdi. Sve. Muškarčevo je naranit, napojit, obuć. Muškarčevo je i prnit kad triba, rukavom obrisat bale, raknit. Muškarčevo je smrdit na balegu, smrdit na znoj posli pet uri motikanja i tri ure mašklinavanja. Muškarčevo je trpit. Potegnit iz bukare. Puknit na Svetog Antu iz kubure. Pomoć. Dat ruke. Ugostit. Isprsit se. Gledat čovka u oči. Stisnit ruku. Nećakulat. Nemirisat."
Udanija je Ivan. Ka i uvik kad se siti Ćaće. Falija mu. Falilo mu i zraka, pa nije bija škrt. Počastija se. Udanija je ... stalo bi u plinsku bocu. Nije ništa tajija u cilom životu, nije se ničega sramija ali isto bi volija da ovi uzdah niko nije vidija. Moga bi ko pomislit da mu je ža Kacijole, da ga je volija.
A volija je Kacijolu i bilo mu je ža. Triba je još koju godinu poživit. Bar do sedamdeset. Devedeset bar. Nije Kacijola bija loš na balote, šijavicu je isto dobro baca, peke su mu bile među boljima a komaštre i gradele najbolje. Svi su ga tili za druga na briškule i trešete jerbo je motava ka niko. Jedva se čekalo da okrene čekrk s bronzinom u kom je vrila voda za puru jer je to bija znak da će jist dočim kreketuša skoči u lokvu. Uzeja bi mišaju, miša puru i svima, ka da i je briga, priča kako je napravija savur od srdela. "Sićate se ono kad smo prošli put gradelali. Je, bilo je davno, ima i tri dana, ali nesumnjam ja u vašu memoriju pamćenja ... Za oni ... jedanajst ji je bilo ... šaku srdela, na uju sam zeru zažutija bili luk i ruzmarin ... zeru bila luka i mrvu zere ruzmarina ... doda sam dec jedan Mučalove kvasine i isto toliko maslinova uja, kap vode, kučarin cukra ... lažem, dva kučarina cukra i po kavenoga kučarina soli. Metija sam oto sve u bronizn i kuva i uru na tijoj žeri da bi Mučalova kvasina izgubila žest, pa kad se oladilo, prolija sam time srdele ..."
"Prošli put smo gradelali prije misec a ne tri dana!" prikinu ga Maca. "Je ... i nisu bile srdele nego saruni" dometnu Kvarta. Ka da niko ništa nije reka Kacijola bi niza dalje "i sad ćemo napunit svakomen po čanak a meni bidnome ostaće bakra ...".
Je bilo dobro. Ukusno. Drugačije. Bija je Stipe za skuvat. I za pojist. I za popit. I za na karte. I za u polje. I za ojkalice. Bija je Stipe.
Stipu su zvali Kacijola jerbo je još ka dite od tri godine počeja namisto žlicon jist kacijolom. Il ne bi jia ili bi jia kacijolom. Isprva su mu ustezali koliko god su mogli, ali Stipe, pokoj mu duši, ima je gućak i reva bi, reva, reva, sve dok mu se i Gomila, tovar njiov, nebi pridružija, a njizi dva, u duetu, niko nije moga izdurat slušat. Ni mater mu Mande ni ćaća mu Stipe. A i kokoši bi se razbižale. Pa je bilo po njegovu. Namisto žlice - kacijola. Namisto Stipe - Kacijola.
NEMOŠ NAZOR
 |
| Vitrovo |
Sašli su nizabrdo. Pod ručnom. "Brenzaj! Brenzaj!" Govoruša bi svako malo ka sebi. Brale dugovrati i dugogonogštažemskevolu nije volija nizabrdo. Ali volija je Kacijolu pa se primija Kvarte i udrili bistrit politiku: "Lupežice i lupeži svi odreda. Njizi bi ja sve u Škver. Pa nek brusu, pjeskaru, nek kupu pjesak, flekaju ... "Neka tuču ruzinu ..." uskače mu u rič Kvarta. "... i ja bi njizi tako ... a ne u Remetinac ... u Škver ... pa obuć staru tutu, priko nje trliš, priko njega kožno odjelo, pa skafander, pa ajd radit na plus pedesetak, pjeskari opjeskarilote daBogda!". Kvarta se danas posebno sperija. Pari dotur, pari Oni iz Općine. Nije ka i svi obuka rebe nego štofane gaće od odjela, niku lipu kratki rukava, svitloplavu košulju sa žepom u kom se ka slučajno vidi Marlboro, Reybanke priko mu očiju i još je i kosu namistija s malo cukra i vode. Parija je Charlie Sheen kad je bija mlađi. Lip i budući alkoholičar. Na noge obuja Adidaske, one modre ZXerice ... je su im malo rige požutile ali za vitrovčana bija je speren tuta forca. "Tuntle do tuntle ..." uleti Lulule, " ... bolje je reć Kutle do Kutle" jedva dočeka Govoruša. "Bija sam ja i u Škver i u Vladu. Škver mi je bija za pridanit, a Vlada mi je bila za kupit auto ..." "Onome nemoš reć auto ..." tušulava ga Kvarta "... da nemoš. Vriđaj Ti! Vriđaj! Ali moja, da prostiš, gujica, sidi di je i ministrova legu našla. Da prostiš, Audi A4 1.9 TDI za tri iljade, di to ima ... "Znači tvoja gujica je u legi Jadre naše a možda i Vesne. Dviiljadepete Sanader je vlada. Ane i Marina, a napose Prisjednica moja Kolinda gonjale su se sunjizin". "A šta ti misliš? Da je gonja samo žemske? Možda je tira i Hebranga, Ljubičića, Polančeca. Možda su se su njizim gonjali i Žužul, Šuker oli Kalmeta ..." "Jeba si ježa ako je bija Čobankovićev. Koštat će te amortizeri a zadnji sic garant minjaš ..." dobaci Turjun. Svi su se nasmijali.
"Mučalo, čudom se čudim, šta je reć, da prostiš, da Ti mučiš?". Ivan se prene, pogleda Govorušu, nasmješi i nastavi privrćat turicu po prstima. "Nemoš nazor!" nagovori se. To mu je bilo sve šta je reka dok nisu sišli Doli. U Stipinu sobu. Peti kat, Odjel za bolesti srca i krvni žila, soba broj dva. Križine.
"Mučalo, čudom se čudim, šta je reć, da prostiš, da Ti mučiš?". Ivan se prene, pogleda Govorušu, nasmješi i nastavi privrćat turicu po prstima. "Nemoš nazor!" nagovori se. To mu je bilo sve šta je reka dok nisu sišli Doli. U Stipinu sobu. Peti kat, Odjel za bolesti srca i krvni žila, soba broj dva. Križine.
STIPE KACIJOLA
 |
| Stipe Kacijola |
Stipe, pokoj mu duši, samo je afana. Bez razloga. Bar ga oni nisu našli. Nit je diza šta teško, nit se prijia nit pripija, nije se snerva jer oti dan nije Ajduk igra pa izgubija. Nije puno tribalo da dođu ponj. Kad se osvistija, priča im je posli, probava je govorit, bar zeru se pomaknit. Nije moga. Jedvaprimjetno maka je ustima. Mica je i očima ali kapci nigdi. Izmirila mu doktorica, ne ... tehničar mu izmirija tlak. Nizak. Metilo ga u stolicu i odnilo. Nije sigur ali ima bit da je čuja u kolima Prve pomoći bolničara i dotoricu di govoru 67/57. "Nisko. Za popizdit nisko ... ki i krokodil" reka im je, čim je ćutija da ga oće, jerbo njegovo je bilo reć. Nasmijali su se obotroje. "Ne sekirajte se. Dali smo Vam infuziju i sad će to sve na svoje!" veli mu doktorica kojoj je mora poćirit u prsi kad se sagela da mu obriše opoćeno čelo. Sad je sazna šta su oto "grašci znoja" jerbo u njega je pot tad bija ka i zrno biži. Niko u Vitrovu od ovi šta su ostali nije ima mobitel da Ga čuju, da znadu kako je, šta mu je, živ li je. Zato je cilo Vitrovo ošlo vižitat Ga isti dan pozapodne. Dvadeset vitrovčana u Split najemput. Nije Split u svoji iljaduisedamstotina godina to doživija. A biće ineće.
RJEČNIK
mučalo - onaj koji muči (šuti), onaj koji ne govori puno
kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača
procidija - s naporom izgovorio, jedva izgovorio
besidu - riječ
kacijola, kaciola, kacjol - kutlača, kutljača, kutal, karcivola, kačica, zaimača, šeflja, šefla, šefarka, šeflenka, paljak, grabilica, grabljača
procidija - s naporom izgovorio, jedva izgovorio
besidu - riječ
amanet - ostavština, naslijeđe, zalog, depozit
praočinjak - mjesto za sjedenje na sunčanoj strani
užumancalo - požutjelo
bistrili - objašnjavali
metit - staviti
užumancalo - požutjelo
bistrili - objašnjavali
metit - staviti
zemani - stara doba, prošla vremena, nekad davno
bovan - veliki kamen
uvrga - ugledao se, naslijedio
uvrga - ugledao se, naslijedio
fibra - temperatura
gonjajući (od goni, gonjaj) - prevozeći, tjerajući, bježi, odlazi
gonjajući (od goni, gonjaj) - prevozeći, tjerajući, bježi, odlazi
sopica - kamena, obrađena klupa, najčešće ispred kuće
duma - misli
kvarta, kvartarol - žitne mjere odnosno mjere za rastresite stvari, stara mjera za težinu (kvarta splitska imala je 79,93 litre a trogirska 76,93 litre), velika kvarta dijelila se na tri male, a male kvarte su se dijelile na varićake i oke, izraz za teret koji magarac nosi ("goni na tovaru kvartu šence")
opiturane - obojane
opiturane - obojane
kuba - otvor bunara, čatrnje
pluja - plug s jednim kolom
fasunga - kupnja potrepština za domaćinstvo količina za cijeli mjesec odnosno "do druge plaće"
mašklinavanje - rad s mašklinom (krampom, trnokopom)
bukara - drvena posuda nalik krigli (iz koje se najčešće pilo vino)
nećakulat - neogovarati
šijavica - stara igra za dva i više igrače gdje se pokušava pogoditi zbroj ispruženih prstiju jedne šake
komaštre - željezna oprema za vješanje posuđa nad vatrom
briškule - kartaška igra popularna u Dalmaciji, može se igrati unjulo (jedan protiv jednoga) ili u parove (dva protiv dva igrača)
trešeta - vidi navedeno za briškulu
motava - davao znakove (mote), u briškuli i trešeti kriomice i kako se par dogovori (dizanje obrva - kralj, mig okom - trica, otvorena usta - as, itd.)
čekrk - (češće drveni) nosač komaštri nad kominom
bronzin - posuda (najčešće od gize) za kuhanje (najčešće na kominu)
komaštre - kovani željezni lanac s kukom na kraju o koju se vješalo posuđe za kuhanje, a čija se dužina podešavala ovisno o veličini posude (broznina)
mišaja - drvena žlica domaće izrade, služila je (najčešće) za mješanje pure
savur - način pripremanja ribe koja se nakon pečenja posoli i prelije vrelim uljem, kvasinom, pospe paprom i ruzmarinom i onda može dugo stajati i bez hladnjaka
kučarin, kućarin - mala žlica (za kavu)
tija - tiha
žera - žeravica
maca - veliki, teški čekić
čanak - drvena zdjela
bakra - zemljana zdjela
gućak - jak glas, grlo
reva - glasao se kao magarac
afana - izgubio svijest, onesvjestio se
brenzaj - uspori, prikoči, zakoči
lupežice - (sjeme maslačka), kradljivice, lopovi
lupeži - kradljivci, lopovi, tati
škver - brodogradilište
Škver - Brodograđevna industrija Split
ruzina - hrđa, rđa, oksidacija metalnih dijelova
tuta - trenerka
trliš - radno odijelo, kombinezon
sperija - uredio se, lijepo se obukao i obuo, dotjerao se
dotur - doktor
rebe - skr. od rebatinke, rabatinke - traperice, farmerice, jeans hlače
žep - džep
cukar - šećer
parija (od pari) - izgleda, čini se, kao, naliči
tuta forca - punom snagom, maksimalno, 100%, punim gasom
tuntle, tutle - nespretnjaković, smetenjak, smotanko
pridanit - predahnuti, odmoriti
tušulava - huška, provocira, nagovara
lega - leglo, ugodno mjesto
tira - tjera, vozio, prevozio
oli - ili
turjun - velika kula
turica - smotak duhana za rezanje u obliku pletenice
nemoš - ne možeš
nazor - na silu, unatoč svemu
sigur - siguran
opoćeno - znojno, oznojeno
poćiriti - kriomice pogledati, proviriti
biži - grašak
pozapodne - poslijepodne
najemput - odjednom, u isti tren
fasunga - kupnja potrepština za domaćinstvo količina za cijeli mjesec odnosno "do druge plaće"
mašklinavanje - rad s mašklinom (krampom, trnokopom)
bukara - drvena posuda nalik krigli (iz koje se najčešće pilo vino)
nećakulat - neogovarati
šijavica - stara igra za dva i više igrače gdje se pokušava pogoditi zbroj ispruženih prstiju jedne šake
komaštre - željezna oprema za vješanje posuđa nad vatrom
briškule - kartaška igra popularna u Dalmaciji, može se igrati unjulo (jedan protiv jednoga) ili u parove (dva protiv dva igrača)
trešeta - vidi navedeno za briškulu
motava - davao znakove (mote), u briškuli i trešeti kriomice i kako se par dogovori (dizanje obrva - kralj, mig okom - trica, otvorena usta - as, itd.)
čekrk - (češće drveni) nosač komaštri nad kominom
bronzin - posuda (najčešće od gize) za kuhanje (najčešće na kominu)
komaštre - kovani željezni lanac s kukom na kraju o koju se vješalo posuđe za kuhanje, a čija se dužina podešavala ovisno o veličini posude (broznina)
mišaja - drvena žlica domaće izrade, služila je (najčešće) za mješanje pure
savur - način pripremanja ribe koja se nakon pečenja posoli i prelije vrelim uljem, kvasinom, pospe paprom i ruzmarinom i onda može dugo stajati i bez hladnjaka
kučarin, kućarin - mala žlica (za kavu)
tija - tiha
žera - žeravica
maca - veliki, teški čekić
čanak - drvena zdjela
bakra - zemljana zdjela
gućak - jak glas, grlo
reva - glasao se kao magarac
afana - izgubio svijest, onesvjestio se
brenzaj - uspori, prikoči, zakoči
lupežice - (sjeme maslačka), kradljivice, lopovi
lupeži - kradljivci, lopovi, tati
škver - brodogradilište
Škver - Brodograđevna industrija Split
ruzina - hrđa, rđa, oksidacija metalnih dijelova
tuta - trenerka
trliš - radno odijelo, kombinezon
sperija - uredio se, lijepo se obukao i obuo, dotjerao se
dotur - doktor
rebe - skr. od rebatinke, rabatinke - traperice, farmerice, jeans hlače
žep - džep
cukar - šećer
parija (od pari) - izgleda, čini se, kao, naliči
tuta forca - punom snagom, maksimalno, 100%, punim gasom
tuntle, tutle - nespretnjaković, smetenjak, smotanko
pridanit - predahnuti, odmoriti
tušulava - huška, provocira, nagovara
lega - leglo, ugodno mjesto
tira - tjera, vozio, prevozio
oli - ili
turjun - velika kula
turica - smotak duhana za rezanje u obliku pletenice
nemoš - ne možeš
nazor - na silu, unatoč svemu
sigur - siguran
opoćeno - znojno, oznojeno
poćiriti - kriomice pogledati, proviriti
biži - grašak
pozapodne - poslijepodne
najemput - odjednom, u isti tren
