DI SU NJIZI DVA? DI?

Cmiljka i Rašeto, ponosni jedno na drugo, ka da cilon selu žele reć "Nu ga! Nu! Ima li lišpeg!" i "Nu je! Nu! Ima li lišpe!" još su se šetali guštajuć u prisustvu jednog drugomen, u kratkotrajnim, slučajnim dodirima tila njiovi šta nabrekla in od želje, šta pripuna iskonskog, ki magnetu brokve se privlaču. Šetajuć ugledaju Rogonju s praznin karom kako pomalo iđe u pravcu Doma. Šta je sad? Šta se zbilo? Di je Beška? Na Hrvatku ni pomislili nisu, jerbo šta bi u vakom slučaju imali na nju mislit. Privati Rašeto Rogonju, sidnu oboje u kar i pravac Domu. Di i ostavli tu i i našli. Samo demejane nigdi. Satrali je biće njizi dva. Gale i Turina. Ako i jesu sami popili dobro se držu. Gale će, omanama: "Šta je oto? Di je Beška? Da mu se nije kakvo zlo dogodlo, Božesačuvaj?!". "Ćako smiri se. Šta bi mu se dogodlo! Ja i Ante šetali i naišli na Rogonju sama. Bešku ni vidli nismo. Uto se pojavi i Martina pa će Cmiljki: "Ćeri jesil vidla di Rvatku. Cili dan je nema doma.". Nije puno tribalo Gali za zbrojit dva i dva. Riknu, ka šta nikad nije riknija: "Di su njizi dva? Di?"

Hrvatka voli po livadaman cviće brat
od sapunce balone puvat
nije Ona za čistit i kuvat

"Kako misliš njizi dva. Ja govorin o Rvatki. O komen ti govoriš?" "Muči Tina ubićute! Muči jebenti komaće naprodaju šta su! Beške nema, Rvatke nema, cili dan i niko nije vidija ... triban li ti još šta reć, jebenti, jebenti korto od prajca, ubiću te Tina, sve si ti kriva!!!". Pripali se svi Galinoga bisa, glasa, izgleda. Turina sta isprid njega da ne bi na ženu svoju krenija: "Smir se Gale. Smir se. Sam si mi priča kako ona voli po livadaman cviće brat i nema je po cili dan. A Beški bi se moglo šta i desit jerbo je reka da ide usić drva, a Rogonju i kar našli brez njega. Zato se smiri i amo vako. Cmiljka i Martina neka iđu tražit Rvatku, a ti, ja i Ante iđemo tražit Bešku.". Umiri to zeru Galu. Opet bisno pogleda u ženu: "Budu li njizi dva pobigli ubićute, ubićute svetoga mi Isukrsta! Ajmo, tako kako si ti Turina reka!". I raziđoše se svak na svoju stranu. Boga mi se Tina pripala. Ne da će je Gale ubit, nega ovoga šta je on reka - da se nije ukrala sa Beškom. Čim su malo odmakle od muški ona će Cmiljki: "Ako za Boga znaš govori. Govori sve šta znaš." "Šta ću ti reć majo. Znan kolko i ti. Rvatka i Beška. Nema šanse, viruj mi. Amo mi nju potražit od Zelićevi livada prima gori, viš kako ćemo je naći di leži berle berlava u travi nakićena cvićem.".

Hrvatka - berle berlava na Zelića livadi

Umiri se Martina zeru, al opet, zašto bi Gale reka šta je reka. Biće nešto zna il sumnja. A njoj ništa nije reka. "Ma ubiću ja njega prija nega on mene ako je išta zna a nije mi reka!" promisli u sebi. Ubrzanin koracima ravno Zelićevin livadaman. Tu je najčešće Rvatka bila. Bar su one tako mislile. Nisu ni znale za rast. Al saznaće. Vrlo brzo.
Muški, njizi trojca, brzin korakon iz dvora na put i unda puton još brže, samo šta ne trču. Ne daj Bože da nije Beška pa na sikiru, da ga nije cablo pokloplo, da nije natra na vuka, da ga zmija nije ujila ... Svoj trojici neka od tih misli prošla je kroz glavu, pa još više ubrzaše. Turina će: "Gale, kolko ima do tog gaja di je Beška triba usić drva?" "Vakim odom i po ure. Nisan za trčat, al požurćemo šta brže meremo. Da ga nije zmija ujila bidnoga." "Da se nija posika sikirom po nogi." Rašeto će. "Da se nije napija pa sad leži u debelon ladu." Turina će. "Nije ti on od taki. Ja ga jedva natram tu i tamo bevandu popit ol pićerin rakje. Bidni moj Lovre, samo da ga nađemo živa i zdrava." Gale in obojci začepi usta. Ne zadugo. "A šta si ono zapinija ukrali se, utekli ...". "Ma ... Turina moj ujitija san ja njega više puta kako miri Rvatku. Čak mi bilo i drago, jerbo bija san i ja njegovi godina. A da je moja Rvatka lipa, moraš priznat. Meni ka ocu drago je vidit di neće njemu. Nisan ništa sumnja dok i nju nisan jedan dan ujitija kako ona njega gleda. Mislija san slučajnost. Pa san sad to u paniki poveza. Razumiš? I sam si ćaća. Doduše ti nemaš ćere pa neznaš kako je oto ..." "Smir se ti. Naćemo mi njizi. Mi muški Bešku, a žene će Rvatku i večeras ćemo se svi za obidom smijat kako se ovo deslo." opet ga pokuša umirit Turina. U daljini ugledaše neke momke kako se trkaju konjiman. Priupitat će i njizi za Bešku. Mere bit da su ga vidli. A je i trču. "Amo se okladit da će oni šta je sada treći pobidit." Rašeto izazva Ćaću i Galu. "Kako ćemo se okladit kad neznamo di in je cilj?". "Mislim, pobjednik će biti oni koji prvi dođe do nas jer nevirujen da će nas mimoić.". Turina će: "Bocun rakije na prvoga - prvi san reka" "Bocun rakje na drugoga a tebi eto Ante moj lipi treći pa nanj šta oćeš meći!" - "Tri bocuna rakije na trećega da će prvi doć do nas.". Ćaća mu se nasmija i reče: "Mali, lako ti se kladit mojon rakijon!". "Neću Tvojon. Kupiću u Šimuna i tako mu je bolja od Tvoje" našala se su ćaćon Rašeto. "Vridi?" Oba starija odgovoriše sa "Vridi!". "Boga mi biće pijani!" pripriti se Gale, po svom, drečeći. Zaboravija je na sekund bar zašta su ovdi. 

___________________________________________________________

RJEČNIK

rašeto - vrsta rešeta (sita) od slame, pomagalo u kuhinji (kod prosijavanja brašna) i poljoprivrednim radovima (kod prosijavanja žita)  mrežastog, rupičastog dna - u ovom kontekstu nadimak

cilon - cijelom

nu - gle

lišpeg - lijepšeg

guštajuć - uživajući

tila - tijela

njiovi - njihovih

brokve - čavli

kar - zaprežna kola

beška, bešika - kolijevka, zivka, zipka - u ovom kontekstu nadimak

jerbo - jer

i, ij - ih

turina (korun, kukuruška, kurelja, kureljica, ovaljina, paćalica, paćura, šuvela, sturina) - drvenasti dio kukuruznog klipa - u ovom kontekstu nadimak

demejana, demežana, demižana, demižona, demižon - staklena posuda opletena prućem, sa ili bez ručki

njizi, njiha, njija - njih

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno

ćako - odmilja za tata (ćaća)

komaće, ham - unutrašnjost komaće (hama) ima oblik životinjskog vrata te joj se postavlja preko glave na vrat. U obliku koštice šljive je i može se širiti (širi se kada se stavlja) i sužavati (suzi se kad se postavi). Unutarnji dio komaće obložen je platnom da ne žulja životinju. Komaće su izrađivali posebne zanatlije koje su se zvali komaćari a što je nekad bio veoma unosan posao jer svaki konj je trebao komaće, a često i mazga i mula.

prajca - prasca

brez - bez

zeru - malo

ukrala - pobjegla

majo - majko, mama od milja

viš - vidjeti ćeš

berlava – glupava, bezveznjakuša

cablo - stablo

natra - naišao

ujila - ugrizla

bidnoga - jadnoga

posika - posjekao

ujitija - uhitio

mere, more, meže - može

vridi - vrijedi

drečeći - govoriti povišenim i kreštavim glasom