"Bifora" ol "Drama" ka misto mu hodočašća postala. Zaljubit priko ušiju Lulule je sedan dana zaredon pokušava pogoditi smjenu u kojoj Buble radi. Uspija je dva puta i oba puta niko sritniji. Sperija se svaki od tizi sedan dana. Ima je troje rebe pa bi svaki put doša u druge. Ima je troje patike i petere cipele pa bi svaki put doša u druge, ima je masu sokolski majica bile boje, par crljenih, par naramdžastih, al ih nije tija nosit. Oblačija bi one tri šta je ima na kolet, a zna je obuć i litnje košulje kratki ol dugi rukava. Frizuri bi posvećiva posebnu pažnju. Kupija je najskuplji gel šta je "Konzum" ima i uru bar prija "Bifore" lipo bi se gelira i počešlja. Tek kad bi bija zadovoljan onim kako se sperija a to bi vidija u zrcalu onda bi krenija nadajuć da će danas šnjomen progovoriti par riči osim onoga šta njizi dvoje uvike govoru "Dobar dan!" "Dobar dan!". "Dužu kavu i puno leda s malo vode priko toga?" "Je.". Reće Joj danas ... reće Joj danas ... reće Joj: "Jeste li se umorili? Da odemo negdi sist na pizzu i piće ol na zelenu manistru s plodoviman mora u "Joze". Svi mi govoru da je tamon još najboljo za pojist (konoba "Kod Joze" bila mu je napose draga. Sićala ga na Vitrovo. A i ti kar! Di ga je naša!?") Možemo i u "Kibele" ("Kibela" je imala odličnu i neskupu spizu. Al smetalo ga šta je uvik puna.). Unda, sam na se ljut: " Ja ću Njojzi reć i ol, i govoru, i tamon, i najboljo, i ji? I unda će Ona pomislit "Nu vlaja!". Zato je odlučija zeru još mučat. Probat će ovizi dana govorit što manje po vlašku. Počeja je otu odluku sprovodit u dilo omanama. 

... zelena manistra s plodoviman mora ...

"Dobar vam dan momci" strogo kontrolirano uspio je reći vam namisto van. Ponosan na se, koga god bi srija reka bi mu "Dobar vam dan!" na čuđenje poznatih a pogotovo nepoznatih. Lulule se tolko zaljubija da je vježbu govora nevlaškog počeja i u selu. Zato se i javija Turjunu, on je nastavnik, on mora znat govorit pravilno, štono reču književno, po rvacki ("po hrvatski") - ispravi ki oni u Saboru - ispravka netočnog navoda. Objasnija mu je o čemen je rič, Turjunu bilo pravo drago i reka mu kad god oće doć ili zazvat ga, mrvu će popit, bevandu, dvi, rakiju, dvi, neka vete pršuta i sira i naučiće ga on svemen.

konoba "Kod Joze" bila mu je napose draga.
Sićala ga na Vitrovo. A i ti kar! Di ga je naša!?

Kibela je imala odličnu i neskupu spizu.
Al smetalo mu je šta je uvik puna.

Svemen? Berle, berlavi. Da je zna kolko je toga nikad se ne bi ni zaljubija. Al štaš! Sila Boga ne moli. A kuš veće sile od ljubavi. Prvog dana kad su sili i kad ga je Turjun počeja učit: prva lekcija: "Mi vlaji smo skloni prije svega govoriti nepravilno na način da strašno puno, u pravilu, gutamo slovo i, odnosno kod našeg izgovora riječi i se ne čuje. Rećeš ti, npr. riči - to ne možeš izbjeći, tu i moraš upotrjebiti, al kod drugih riječi kao što su ... ne mogu se sad sitit ali me razumiš Lulule? Prikini gutat slova i tamo di iđu!". Ki mali petaš u školksoj klupi Lulule: "Jasno!" umalo je reka i "druže nastavniče" kako se govorlo dok je on iša u školu. "Unda tj. čuješ, čuješ kako sam ja reka "unda" namisto pravilnoga "onda" skloni smo iskrivljavanju riči, neznan zašto. Ja bi, da sam na tvom mistu, nastavija govoriti ikavicon. To ti Splićanka nemere zamirit. Al ako joj rečeš "nemere" unda si najeba jerbo oni reču "ne može" i ne reču "jerbo" nega "jer" i ne reču "reču" nega kažu i ne reču "nega" nega "nego. I namisto f govorimo v. Neznan zašto.". Ispizdija brte Turjun i sebe i Luku pa odlučili prikinit mrvu, pridanit, rakijicu popit.

 ... nije Lulule, Luka Kovačev, bija škrt ...

Nije Luka Kovačev Lulule bija škrt to su svi znali al isto se Ante Grbeša šta ga zovu Turjun jerbo je najviši u selu i bližoj okololico i ima priko dva metra, biće pet centi, ugodno iznenadija. Lipo je to usika Lulule i aranžira, lipo posložija čak. Pršuta, pancete, sira tvrdog, sira iz mišne, zeru maslina i kiseli kukumara, i dva lista salate na pjuvaku, bez išta, čisto da je lipše za vidit. "Zajebi školu, ajmo mi marendat!" kako to promisli tako to i reče Turjun. Ni rič ni slova protiv nije reka Lulule. Dapače, oša po bevandu. Nakon šta su u sekund uz ono "Aaaahhhh!" salili po pićerin rakije, loze domaće, nezna se čije, ali odlične, niz žedna in i gladna grla. Unatoč puim ustima, Lulule je Turjunu ponavlja naučeno: "Isporavit - ispraviti, zeru - malo, jerbo - jer, reču - kažu, nega - nego! An? Jesan dobar učenik? Oćul moć brzon razgovarat šnjomen? "Jesam - ne jesan, hoću li - ne oćul, brzo - ne brzon, s njom - ne šnjomen. Oćeš Lulule moj. A možda jon neće ni smetat tvoj vlaški" "Neće JOJ smetat moj vlaški!". "Bravo Lulule. Obično kažu da je učitelj često bolji od učitelja. Ti kako si počeja, bićeš ki Sanader kad progovori." "Isto bi ja više voli bit Kerum i govorit ka šta on govori. Bar bi bija bogat i ne bi bija lupež!".

Planinarski dom - Veliki bat - Svilaja

___________________________________________________________

RJEČNIK

sperija - sredio se, uredio se, posebnu pažnju posvetio vanjskom izgledu

tizi - tih

rebe, rebatinke - traperice, hlače od jeansa

patike - tenisice

crljenih - crvenih

naramdžastih - narančastih

ol - ili

reće - reći će

sist - sjesti

manistru - tjesteninu

napose (naponase) - posebno, naročito

kar - zaprežna kola

njojzi - njoj

ji - jede

zeru - malo

mučat - šutat

ovizi - ovih

otu - tu

dilo - dijelo

omanama - odmah, u isti čas, u isti tren, najbrže moguće, hitno

turjun - velika kula - u ovom kontekstu nadimak

štono - kako

čemen - čemu

vete, fete - kriška, plosnati pravilni odrezak bilo čega

svemen - svemu

berle – glupav, bezveznjak

štaš - što ćeš

kuš - kud ćeš

"na pjuvaku" - čisto, bez ikakvih dodataka (začina)

bevanda - mješavina vina i vode

pićerin, bićerin - mala čašica za alkoholna pića