... svi zavolili udan Stipu, a sutra i više ...

Mali bol, ki prston da ga neko upra u prsi, blagi pritisak u potiljku, ka da mu je glava zavijena nikim zavojon, nesigurnost u nogan. Pižama, bolnička, bez botuna za zasponit se, šta nema veze jerbo ima Stipe šta pokazat, prsa junačka i ravan drob a ne drobnu šta mu visi ki u zbabne žene, ki šta visi u sviju šta su njegovi godina.
Soba dva na peton katu. Su još dva cimera je; oni iz Sinja,  šta je prioda infarkt a da nije ni zna, sada čeka na operaciju srca. Ovi drugi, šta je iz Splita, ugradija stent, šta goć da mu je oto. Puši već. Nije jednu za drugom po običaju al svako par uri ode u zahod na ponistru zapalit.

Veli mu Stipe: "Đavlija posla su oto. Duvan! Mislin, pušin i ja. Ali ... saću van pripovidit: Đava izaša iz Pakla prvi put na zemlju i prvon šta je napravija je oto da se popiša, jerbo, pripišalo mu se. I taman da će ga otrest a tamo, na ono misto di mu je pišota pala, nika duvan.". Nasmiju se njizi dva a Stent (ma je reka je on ime kad su se upoznavali samo nije ga baš razumija a bilo ga stid pitat da mu ponovi, jerbo, čovk će mislit da je gluv), daklem, Stent kako ga Stipe nazva mu veli: "Pametna. I poučna. Stvarno je pušenje đavliji posal. Em se truješ, smrdiš samom sebi i svima oko sebe, nemale novce na godinu ...", Sinjanin (" ... jeli se zove Drago, dragi Bože, da me uši nisu izdale ovo kad san pa ...") će: "Varga je u pravu. Pušačima, alkoholičarima, drogašima, svim pretilima, jednom rječju svima šta ne paze na sebe i svoje zdravlje treba povisiti cijenu liječenja. Cili život puši ili pije ili se drogira pa ga ti sad liječi i pazi ....". Razgovor o mogućim reformama zdravstva i lošim ljudskim navikama prikinu gospođa s kolicima za doručak "Dobro jutro momci! Jeste dobro?" "Evo smo se u široke gaće obukli!" ka iz topa jon Stipe i sva tri se nasmiju. Stent je bija u svoju pižamu, pravu, mušku, lipu, Sinjanin je bija u donji dija tute i niku maju, jedino Stipe bija "u široke gaće" ali nema veze, bilo je smišno, jerbo u narodu bi se reklo takvo što za onoga koji se osokolija, koji se priviše razbaca, koji si svašta dopušta. Gospođa u žute gaće i bilu majicu, dobri sisa (nije moga nevidit Stipan koji je sisu volija više nega išta, a još kad su dvi bile ...) iznosi in tri plastične, nake ki nekad u "Bastijona" tacne. Na svakoj marmelada, margo i veta kruva. "Oćete li čaj ili bilu kavu?"

bakra (u Cetinskoj krajini)

Čim je ošla, čim je zatvorila vrata Kacijola, pomalo konspirativno, urotnički, gotovo šapćuć: "Doručak? Ovo ni moj Gojun nebi pogleda ... Gojun je moj gudin kojeg gojin za pršut i pancetu pa mu tako i ime da ... ne zamirite, al puka bi ki i cvrčak kad ne bi reka ... e da smo mi sad u mene, da je meni moja bakra ... znate li šta je bakra ... Stent da nije sigur, zna on za pizzeriju šta se tako zove, i misli da je to nešto za kužinavat a Sinjanin da zna da je to zemljana okrugla posuda u kojoj se na kominu varilo mliko, pura, kiseli kupus. Još mu i reka da je po izradi bakri posebno bilo poznato Potravlje o čemen se čak i rera pivala:

U Potravlju dućan do dućana

Na svakome bakra nacrtana

Još mu (Stentu baš i nije bilo do priče, biće mislija kakvi će mu bit nalaz i oćel ga danas puštat), Sinjanin veli: "U nas, gospodine Bašiću, postoji i bakrač, koji je isto šta i bakra samo šta je veći.". Stipe će: "U nas je bakra zdila od zemlje, gline. Imamo i bakru kutlaču. Ona je veća skoro zapola od obične bakre. Za mliko, juvu, kad nas je više na obidu. I, molin vas nemojte me zvat gospodine. Ja sam vam Stipe. Stipe Kacijola. Ja van visin zada kamijona šta kupi škovace. Di ćete mene gospodinon zvat.". A Sinjanin, pametan niki čovk, pristojno žvačući dičinje radosti, kako su svi Vitrovčani a i šire zvali kombinaciju masla i marmelade, nastavi: "Čuo sam da ste vi Stipe Bašić a vidim da ste gospodin ... što se tiče vašeg prezimena moram vam reći da je ono izvedeno od turske riječi baša a znači glavu, glavara, prvaka, starješinu, zapovjednika.". "Je, baš su pogodli! Jak san van ja glavar. Fala van šta sada znaden za bezime otkalen mi, ja mislija od ćaće ..." Udri u smij, oba. " Kacijola me zovu iako mi Stipe ime, nisam sigur da ga svi i znadu ... znate, selo ki i svako drugo ... običaj je da se ditetu ime da po ćaćinom ćaći, po didi, pa unda, zbog puno ponavljanja u svakomen selu imaš pet Ivana, sedan Anti, bar tri šta se Jure zovu ... tako san van ja posta Kacijola jerbo san još ka dite namisto žlice jia samo kacijolon i tako cili život ... a, oprostite, kako vi to sve znate? Biće ste profesor, povjesničar ki i Vranjo naš, pokoj mu duši?". "Ma ne. Ja vam se iz ljubavi prema Sinju svome bavim poviješću Sinjske i Cetinske krajine, a kako sam radija u "Alkoma" i osta bez posla, a evo nažalost i bez zdravlja, sad imam vremena koliko hoćeš ..." "A ja san van suprotno. Pripun posla osta bez zdravlja. Iman malu građevinsku firmu i neznaš diš prije, pa mi stvorilo stres, duvan za duvanom, na brzinu bilo šta izi, začepilo žile, zovi ovog zovi onog, kasni ovi, oni, ja ne kasnin ... i evo di sam svršija" umiša se i Stent u razgovor.

koronarni stent medium

"A, oprostite, šta van je oti stent, ako san dobro čuja?" neizdura neupitat Kacijola. "To van je Stipe cijev, sitna cjevčica od metalne mrižice koja se postavlja u suženi dio arterije a da bi je proširila. Kad bi iša reć na hrvatskom šta je to reka bi ... proširnica. Vidite mi zeleno više nego modro zapešće. Tu su mi ugurali kateter i gurnili ga do srca a onda vrlo tankom žicom kroz kateter došli do mista sužavanja a po toj žici na malom balončiću pošalju stent, šta je ka ona opruga u kemiskoj olovci. Sve to se gleda na rengenu i kada balončić dođe na misto di je problem, di je suženje žile, napušu ga (nisan virova kad mi je doktor objašnjava i reka da su tlakovi za napuhavanje balončića vrlo veliki - i do 20 atmosfera a šta je do 10 puta više nego u gumi od auta). Kad tako napušu balončić stent se raširi pa tako i raširi žilu na tome mistu di je bila sužena i onda krv može normalno teć."

"E da ste u mene na spizi ništa van se nebi začeplo. Samo bi van se otčeplo. Apetit. Svi mi vitrovčani poznati smo prvon po tome šta meremo izist za tri čovka. A ja van od sve rađe na svitu najviše volin kuvat. Rećemo, da san ja sad u bolničkoj kužini sviman bi za doručak, namisto dičinji radosti spremija žbaćeni bili bakalar. Sinjski specijaltet (migne Sinjaninu). Ja van ga, prija čišćenja i pripremanja utopin u ladnu vodu najmanje tri dana. Onda ga ostružen i bacin mu peraje. Pristavin bronzin vode i kad uskipi kuvam ga najviše po ure. Da, nesmin van zaboravit reć da san ga prija toga izriza na sedan komada. Po ure kuvana izdavin ga, izmrvin, dodan po deca mišanog maslinovog, pet češnjeva šta sitnije narezana bilog luka, nisan škrt s bilin biberon, jerbo volin paprenije, i, ne više od po šake, petrusimula, sitno, sitno, nasickanog. Onu vodu di se kuva bakalar ne prolit. Nju se čuva za nadolivanje. Uporedo s bakalarom skuva si i pokila krumpira kojega oguljenog dodaš bakalaru. Unda sve to dobro, dobro speštaš, dodaš zeru kozjeg mlika. Moš i običnog ako nemaš kozjeg. Ostaviš poklopljeno uru vrimena i eto ti doručka ol marende za bogove."

lizibaka (Cetinski vijun - Cobitis dalmatina)

Sinjanin će: "Ja bi najrađe lizibake. Je sam ih i tra dok nisu postale zakonom zaštićene pa se sad nesmiju lovit. Ništa lipše od frigane lizibake. Cili dan bi ih jia. Cili dan cilu sedmicu!". Stent, da ne bi osta dužan, isto u priču: "Ja bi sad najrađe puža. Kako bi njih skuvali šjor Stipe?". "Puže? Njizi bi ja po Vitrovački: dobro i skuvat da postanu meki. Izvadiš i iz kućice i baciš drob. U kućicu šta je sada prazna metiš zeru maslaca, zrno soli, zrno papra, i mišancu sitno nasičena bila luka i petrusimula. Kad si ji sve napunija kućce metiš na gradele i pečeš i najviše deset minuta. Skineš sa gradela, istreseš i na pjat i ... evo mi se pišaju zubi ... bolje prikinit ovi razgovor o spizi kraj marga i marmelade." Ipak, Sinjanin nastavi: "Naši su van stari često koristili baluk. Jeste li kad čuli za to? Mišali su kravlju žuč i brašno i ostavili da se suši na suncu. Taj prah zvali su baluk a njime su trovali ribe u Cetini, koje bi poslije, bez ikakvih posljedica po zdravlje, jeli." "Nema ribe do janjca i tice do prasice!" ka mudro će Stent. "Je brte. Napose janjac lešo. Kad smo kod janjadi moran van reć jednu reru. Mislin, mi u Vitrovu ojkamo, ali ni ganga ni rera nisu nan mrske. Nu:

Čudila se ovca i šilježe

kako čoban čobanicu žeže

... umalo san zaojka. Dobra?". Udrili u smij. Razgovor ugodni prikinu doktorica. Sitna, plavušica velki očiju, u nike šarene gege: "Dobro jutro momci. Jeste li dobro? A, vi ste sinkopa! Kako ste gospodine Bašiću? Kako se osjećate? Vidim vam na licu zbunjenost. Sinkopa vam je medicinski izraz za nagli gubitak svijesti. Najčešće je izazvana smanjenim protokom krvi u mozak. Zato ćemo mi, šjor Bašiću, napraviti još jedan ekagejić, viditi ćemo krvne žile vrata, napraviti ultrazvukić srca i MG glave i ako još šta zatriba. Zašto pijete Bisobel?". Stipe je od svega čuja samo ono "ekagejić". Umra od smija. U sebi, diš se ženi, pogotovo dokturici, keljit u facu.

___________________________________________________________

RJEČNIK

ki, ka - kao

upra - gurao, pritisnuo

botuna - dugmadi

zasponit - zakopčati

jerbo - jer

zbabne - trudne

goć - god

pišota - mokraća

tute - trenerke

maju - majicu

kužinavat - kuhati, raditi u kuhinji

obid - objed

dičinje - dječije

bronzin - posuda (najčešće od gize) za kuhanje (najčešće na kominu) 

izdavin - izvadim
rađe - posla, zanimanja

petrusimula - peršina
speštaš - zgnječiš, napraviš pešt
pešt - zgnječena, žitka masa od pancete, bijelog luka i peršina

zeru - malo

metiš - staviš

mišancu - mješavinu

pjat, pijat - tanjur
neizdura - neizdrža
izist, izisti - pojesti

tra - očistio (sadržaj tanjura)
frigane - pržene u ulju
lešo - kuvano
ojkalica, rera, ganga - ojkanje (vojkanje,treskanje, orzenje, rozganje) je najstarija vrsta pjevanja u Hrvatskoj. Karakterističan je poseban način pjevanja slogova hoj, voj, oj, duljim tremoliranjem ili također duljim ili kraćim melismima. Javlja se kao pripjev u deseteračkim i osmeračkim pjesmama a izvodi se pojedinačno u takozvanim samačkim i putničkim pjesmama ili češće dvoglasno. Ojkalica se u Sinju tradicionalno zove rera, a u Imotskom i okolici te u zapadnoj Hercegovini ganga (gangalica)
šilježe - muško janje staro od 6 do 12 mjeseci
žeže - peče, prži (u kontekstu - preneseno značenje za spolno općenje)

keljit - smijati

facu - lice